GLAVA XVIII
JEVREJI U BALKANSKOM RATU 1912-13
Septembra 1912. god., kada su Kralj i Vlada uputili proglas narodu o mobilizaciji srpske vojske radi osloboćenja braće na jugu od petvekovnog ropstva Turcima, taj je proglas našao isti jednodušni odjek u srcima jevrejskih graćana kao i kod braće Srba. Oni su sa oduševljenjem sledovali, kao i svaki rođeni Srbin, prvom pozivu vojne vlasti. Priređena molepstvija u sinagogama za pobedu srpskoga oružja bila su svečana, ozbiljna i dirljiva. Besede crkvenih poglavara, D-r Isaka Alkalaja u novoj sinagozi Bet Israel, i Rabina Ignjata Šlanga u Eškenaskoj Sinagozi, bile su prožete rodoljubivim osećajima, a ozbiljni apel u ime svete vere vojnicima i oficirima, da ispune svoje graćanske dužnosti prema miloj otadžbini dostojanstveno i verno kao pravi potomci starih Makabeja, naišao je na potpuno razumevanje i odziv u srcima svih prisutnih. Pri svečanom oproštaju sa vojnicima, nijedno oko nije ostalo bez suza. Svesni svoga uzvišenog zadatka, prijavili su se, tačno na vreme, svojim komandama. Prema podacima, pribavljenim od veroispovednih opština, broj vojnika Jevreja prešao je 600 od celokupnog jevrejskog stanovništva od 5000 duša u predratnoj Kraljevini Srbiji.
Jevrejsko građanstvo obrazovalo je svoje odbore za skupljanje novčanih sredstava za Crveni Krst, za bolnice i za invalide. Sefardska opština stavila je vojnom sanitetu sve potrebe za jednu bolnicu od sto postelja, dok je eškenaska opština sama uredila „XXII rezervnu vojnu bolnicu eškenaskih Jevreja", najpre sa 24, a za vreme bugarskog rata sa 40 postelja. Ta bolnica bila je, po izveštajima beogradske štampe, jedna od najbolje urećenih. Njom je upravljao odbor od: Kalmana B. Lebla, Benjamina Flajšera, Šandora Bauera, Huga Fajgla, pod predsedništvom Rabina Ignjata Šlanga. Interna posluga stajala je pod nadzorom eškenaskog ženskog društva „Dobrotvor" i skoro sve žene i devojke iz te opštine vršile su samarićansku službu predano i dragovoljno. Dobar glas te bolnice doveo ]e u posetu Knjeginju Jelenu, Princa Pavla, gospoću Hartvig, šefa sanitsta, izaslanike iz ministarstava Vojnog i Prosvete, i svi gosti izrazili su svoje osobito za:ovoljstvo o čistoći, hrani, nezi i urećenju iste. Ovo zvanično priznanje svakako je služilo na čast beogridskom Jevrejstvu i uprava bolnice bila je odlikovana jednodušnim priznanjem samih ranjenika, ko]i su tu našli pravu domaću negu, bratsku ljubav i iskreno prijateljstvo. Mnogi prezdraveli ranjenici, koji su tu naučili čitati i pisati, produžili su prijateljsku vezu sa bolnicom pismenim putem, sa doma ili sa fronta, zahvaljujući joj se dirljivim pismima.
Jevrejska saradnja na velikom delu osloboćenja bila je priznata i cenjena od svih krugova javnoga mišljenja, a prva svečana pratnja poginulog jevrejskog rezervnog oficira, Moše Amara, vićenog trgovca beogradskog, koji je, junački osvojivši Uroševac („Ferizović"), poginuo u borbi sa Arnautima, bila je prava manifestacija jevrejskog patriotizma. Kralj je poslao svoga prvog aćutanta da ga zastupa na pratnji i da izjavi sažaljenje porodici poginulog junaka. Isto to su učinili i Kraljevska Vlada, Ministarstvo Vojno na osobito srdačan način, takoće ostala ministarstva i razna druga nacleštva.
Junačka smrt Amarova bila je toliko cenjena od strane komande III Armije, da je, za uspomenu na nju, nazvala breg na kome se nalaze kasarne u Uroševcu, „Amarov Breg". Amarovo junaštvo opisano je i proslavljeno u svoj dnevnoj štampi, a ilustrovani časopisi doneli su, pored njegove slike, još, u slici predstavljen, i sam slučaj njegove junačke pogibije.
Blagodareći velikoj hrabrosti i oduševljenju Srpske Vojske, rat za osloboćenje svršio se, u koliko se ticalo starih srpskih pokrajina, za šest nedelja.
Prepad Bugara obnavlja rat 1913. g. protivu Bugarske. Žrtve toga rata bili su rezervni oficiri: Benko Davičo, vićeni mladi advokat beogradski i jedan od najistaknutijih javnih radnika u srpskom Jevrejstvu, ostavivši za sobom mladu udovicu sa troje nejake dece; Maks Gutman, ostavivši takoće udovicu sa nejakim sinčićem, i Hajnrih Šatner, ugledni beogradski trgovac, pored mnogo drugih vojnika. U tim ratovima odlikovana je većina jevrejskih ratnika raznim ordenima, a predsednik jevrejske eškenaske opštine u Beogradu, d-r Fridrih Pops, rezervni kapetan, odlikovan je i zlatnom medaljom za hrabrost u opsadi i osvajanju Jedrena.
Javno mišljenje u celoj zemlji priznalo je zasluge jevrejskih ratnika i znatnu potporu jevrejskog gra-ćanstva za opštu narodnu stvar, i to zvanično i opšte priznanje učvrstilo je u toliko više osećaje prijateljstva i bratstva meću Srbima i Jevrejima u zemlji.
U jednoj brošuri pod naslovom: „Jesu li Jevreji ratnički narod?", predavanje od poznatog Karla barona Rihthofena, bivšeg nemačkog oficira i vićenog dipolomate, prevod od Leona B. Lebla, piše u uvodu M. D. P … ć, izmeću ostalog, i sledeće: „Ova se knjižica posvećuje onim Srbima Mojsijevcima, koji su svojim držanjem u poslednjim ratovima učinili, da je nemoguće demantovati je. Sve što je u njoj rečeno tačno je, potvrćeno i krvlju zapečaćeno. Da je sve ovo što je u ovoj knjižici doista tačno, svedoči herojska smrt konjičkog potporučnika Moše Amara u Ferizoviću. U svoje najdragocenije žrtve u slavnoj i pre-sudnoj bitci kod Kumanova, Srbija je sa tugom zabeležila i nagoričanskog junaka Isaka B. Amara i kumanovske heroje Davida Anćelkovića i Avrama Demaja. Slavni jedrenski kvartet: Avram Saso, Isak Anćelo, Josif Albahari i Josif B. Ruso, čiji će grobovi ostati kao večni svedok još sačuvane hrabro-sti i još mogućnog herojstva kod Jevreja, najsjajniji su dokazi rodoljublja srpskih Jevreja. Još se sećamo onog tužnog dana, kad smo ih, teška srca, ispratili do večna stana i odmora. Srce nam se cepalo što veličinu i slavu svoje otadžbine plaćamo tako skupo. Tragična smrt Danila Nahmijasa kod Velesa, i heroj-ska pogibija Nisima X. Koena kod Bitolja, samo potvrđuju gornje reči. Jakov Mevorah kod Stracina, Samuilo Elić kod Vidina i nikad nezaboravljeni poručnik, plemeniti Maks Gutman Krivolački, potsećaju nas na one junake, kojih je prepuna naša narodna poezija, koja će se i njima dostojno odužiti.
Ali ima jevrejskih junaka koje nije tuklo olovo, ali podlegoše naporima i boleštinama, od kojih je ratniku teško spasti se. Takve su žrtve vrli poručnik Ašer M. Levi, dobri i pametni poručnik Benko Davičo i cenjeni Hajnrih Šatner. Znatno proređeni oficirski kor u Srbiji oseća će dugo nenaknadni gubitak, koji je pretrpeo smrću ovih oficira.
Osim ovih primera dokazane junačke smrti ima i jevrejskih ratnika, čiji nestanak drugovi osećaju, sluteći da su našli smrt tamo negde na bojištu na najstrašnijem mestu, gde nije mogla stići bratska ruka da ih prihvati"….
Kada je Kraljevska Vlada, posle zaključenja mira u Bukureštu, pristupila zakonskom uređenju oslobo-đenih krajeva na jugu otadžbine, spremili su se i Jvreji prestonice, da se potanko obaveste o prilikama svoje braće u novoprisajedinjenim gradovima. Tim pitanjem bavila se Loža „Srbija" Nezavisnog Ordena Bene-Berit. Prožeta željom da informiše braću o novom stanju u proširenoj otadžbini, čiji su građani sada postali, da ih zgodnim načinom pridobije za novo stanje i da ih prigrli jače za svoju patriotsku ideologiju, rešila je, da stupi u bliži dodir sa predstavnicima Jevrejstva u Skoplju, Prištini i Bitolju. Beogradsko Jevrejstvo zadobilo je svoj dobar glas prvo time, što se zauzelo za jevrejske zarobljenike iz južnih krajeva. Blagodareći osobitoj predusretljivosti Vojne Komande, uspelo se, da su postignute olakšice pri opskrbljenju istih ritualnim jelom, snabdevanjem rubljem i obućom i da su se Jevreji iz opustošenog Štipa mogli vratiti svojim kućama uz pripomoć same Vlade. U tom plemenitom radu istakao se zaslužni glavni rabin sefardske opštine d-r Isak Alkalaj. U zimu 1913-14. g. proputovao je d-r Alkalaj glavna mesta južnih krajeva donoseći utehu i nadu novoj braći u Kraljevini i spremajući ih u poznavanju novih prilika u koje su ušli. Na tom polju rada stekli su zasluge i Moša Pinto i Šalom Ruso, učitelji iz Beograda.
Sva copyright prava ima B'nei B'rit loža Srbija 676 i ona je saglasna da se knjiga objavi kao web prezentacija doprinoseći time predstavljanju istorije Jevreja Balkana i to bez bilo kakve finansijske nadoknade.
