GLAVA XI
MIR OD 1791. GOD. USGANAK KARAĐORĐEV 1804. G.
Mir između Rusije i Turske, zaključen u Svištovu 1791. god., vratio je Turskoj Beograd. Turci su se požurili da ga što pre posednu. Meseca oktobra iste godine evakuisali su Austrijanci Beograd i veliki deo novih doseljenika napustio je grad. Veliki deo španskih Jevreja, koji pre dve godine nisu bili otišli sa Turcima, bojeći se njihovog povratka i nabeđivanja, otselio se u razne varoši austrijske carevine, gde su, kao turski podanici, uživajući više slobode nego li domaći Jevreji, osnovali zasebne sefardske opštine.
U srpskom narodu izazvao je povratak Turaka u Beograd 1791. god. duboko ogorčenje. Srpski se narod uverio ponovo u zapostavljanje svojih opravdanih interesa i u nepouzdanost obećanja velikih sila, koje su u Svištovu zaključile novi pazar sa vekovnim neprijateljem, ostavljajući očajni narod nemiloj sudbini. Zaista je sada turski jaram mnogo teže pritiskivao raju nego li ma kada ranije. Kneževi i starešine žalile su se Sultanu, ali dahije i njihovi pomagači bili su bliži i neumoljivi. Padale su glave narodu vernih knezova a među njima i glava Alekse Nenadovića. Svakog dana nova nasilja, nova gonjenja. „Ni muž svojoj ženi, ni otac svojoj kćeri, ni brat svojoj sestri nije bio gospodar," kaže Sopron, navodeći savremene podatke o nevoljama srpskoga naroda.
U tom očajnom vremenu, kada se nade u pomoć velikih sila izjaloviše, ustao je hrabar sin iz samog naroda, koji je pribrao odvažnu braću na borbu, na odsudnu borbu za oslobođenje iz turskog ropstva. Taj srpski sin bio je Vožd Karađorđe.
Od ustanka 1804. g. do 1806. g. uspeli su ustaši da očiste ceo Beogradski Pašaluk: od Užica do Šapca, od Jagodine do Beograda. Ostale su još tvrđave: Beograa, Šabac i Smederevo u turskim rukama. Po sebi se razume, da su za vreme ustanka bile prekinute sve komunikacije i trgovačke veze u celoj Šumadiji. Borba oko Beograda trajala je skoro preko cele 1806. god. i grad je bio otsečen od veze sa Šumadijom. Samo su Dunavom pokatkad krenule turske lađe, da nabave hrane za gradsko stanovništvo. Veliki deo beogradskih Jevreja preselio se u Zemun, gde je i posle zauzeća Beograda ostao. U prkos strogom kontumacu u pograničnom saobraćaju, dolazio je ipak veliki deo ustaške vojske u Zemun, da i od Jevreja kupi puške i municiju.
U bitkama oko zauzeća Beograda dešavali su se i izgredi i pljačke po dućanima i stanovima Jevreja. Ma da je to sam Karađorđe najstrožije zabranio, ipak su izgrednici doprli do Sinagoge i zgradu i nameštaj u njoj jako oštetili. Karađorđe, kome je ideal oslobođenja bio jedini cilj borbe, nije dozvolio da se sveta ideja okalja niskim koristoljubljem. 0 tome piše Milenko M. Vukićević u svome delu „Karađorđe", II, str. 443: „Odmah posle zauzeća Beograda Karaćorće je izdao zapovest pod pretnjom smrtne kazne da više niko ništa ne dira, niti u šta što je tuđe, niti u tursku imovinu u gradu, naročito je nagoveštavao: da se niko ne usudi da pljačka. Dvojica, koji su ovu zapovest, više puta ponovljenu, prekoračili, odmah su streljani, raščerečeni i čereci njihovih tela obešeni o gradske kapije za ugled drugima.
Razmeštenoj turskoj nejači i ženama po džamijama Karađorđe je naredio da se daje hrane i drugo, što je potrebno, a sam je delio hleb i meso."
Jevreji iz Beograda, koji su za vreme ustanka prešli sa svojom robom u Zemun, prodavali su žito, oružje i municiju srpskim ustašima, koji su se tamo nalazili. Ta trgovina bila je jako razvijena i produžavana dosta dugo i posle zauzeća grada. Zadovoljni tim liferacijama, Jevreji se nisu vraćali u Beograd već su oetali u Zemunu i tamo osnovali sefardsku opštinu.1) U godini 1807. poraslo je jevrejsko stanovništvo grada Zemuna na 285 duša. Priraštaj su sačinjavali ponajviše španski Jevreji iz Beograda.
Sva copyright prava ima B'nei B'rit loža Srbija 676 i ona je saglasna da se knjiga objavi kao web prezentacija doprinoseći time predstavljanju istorije Jevreja Balkana i to bez bilo kakve finansijske nadoknade.
