Gejser Kasijeva

Ana Stjelja

GEJSER KAŠIJEVA
DAMA SA „ZLATNIM KISTOM”
120 godina od rođena prve školovane azerbejdžanske slikarke

Gejser Kašijeva, znamenito je ime azerbejdžanske umet-nosti. Još kao mladoj stu-dentkinji slikarstva, progno-zirana joj je svetla umetnič-ka budućnost, uz nagoveštaj da će biti prva muslimanska slikarka na Kavkazu. U junu 2013. proslavljeno je 120 godina od rođenja ove umet-nice, čime joj je odata počast na hrabrosti i istrajnosti u borbi, kako za sopstveni, tako i za stvaralački put budućih generacija azerbejdžanskih umetnica.
U istoriji azerbejdžanske umetnosti, Gejser Ka-šijeva, navodi se kao prva školovana umetnica koja je dala neprocenjiv doprinos azerbejdžanskoj umetnosti i kulturi. Ona se takođe smatra i prvom školovanom umetnicom u istočnjačkom svetu (prevashodno u kavkaskoj oblasti), što je veoma značajno ako se ima u vidu da islam, pozivajući se na određene hadise, zabranjuje figurativnu umetnost, odnosno umetničko slikanje koje vodi politeizmu.
Prva dama azerbejdžanske vizuelne umetnosti, rođena je 1893. godine u Tbilisiju, nekada gradu Ruskog carstva, danas prestonici Gruzije. Njen otac, poreklom Azerbejdžanac, bio je oficir ruske carske vojske. Gejser Kašijeva, za svoje doba, bila je izu-zetno obrazovana žena. Počela je da se obrazuje još sa sedam godina, kada se upisala u ženski internat gde je učila ruski jezik. Nakon stečenog osnovnog obrazo-vanja, upisala se u Žensku gimnaziju, i već tada ispoljila ljubav prema umetnosti i pokazala izraženu sklonost ka umetničkom stvaralaštvu. U periodu između 1907. i 1908. godine, Gejser se upisala na kurs slikarstva u okviru Kavkaskog umetničkog društva. To je bio izuzetno značajan period njenog života, posebno za njeno umetničko usavršavanje. U tom periodu, pohađala je časove slikanja kod dva znamenita nemačka umetnika, Oskara Šmerlinga (1863-1938) i Riharda Karloviča Zomera (1866-1939). Oskar Šmerling je u to vreme radio kao kari-katurista azerbejdžanskog satiričnog časopisa „Mula Nasredin”, te je po svemu sudeći, Gejser, svoju ljubav ka oslikavanju i ilustracijama, nasledila od svog profe-sora. Rihard Karlovič Zomer bio je čuveni akvarelista i umetnik grafike, poznat i kao osnivač Gruzijskog društva primenjene umetnosti. Podatak da su tri znamenite azerbejdžanske umetnice (prva azerbej-džanska operska pevačica Šovket Mamadova i prva pijanistkinja Hatidža Gajibova, te Gevser Kašijeva kao prva slikarka) rođene u Tbilisiju, govori u prilog činjenici da je ovaj grad bio od izuzetnog značaja za razvoj azerbejdžanske kulture, te da je zajednica Azer-bejdžanaca u današnjem gruzijskom gradu, bila izu-zetno aktivna, što je prilično doprinelo njegovom kulturnom uzdizanju.
Najraniji period njenog umetničkog stvaralaštva, vezuje se za humanitarnu organizaciju Transkavkaske muslimanske žene, za koju je oslikavala i osmišljavala postere i pozivnice. Njene prve slike, bili su portreti i pejzaži rađeni u tehnikama kao što je akvarel, tuš, olovka i ugljen.
Pred izbijanje Prvog svetskog rata, Gejser Kašijeva je upoznala svog budućeg supruga, pukovnika Širin-bega Kasamanskog, za koga se udala 1916. godine. Nakon što ih je rat razdvojio na neko vreme, pukovnik Kasamanski je napustio Tbilisi u koji se vratio dve godine kasnije. Posle toga su se zajedno preselili u Baku. Pukovnik Kasamanski bio je ranjen tokom rata i nekoliko godina kasnije umro je od posledica ranja-vanja. Tako je Kejsar, nakon smrti svoga muža 1919. godine, ostala sama sa njihovom ćerkom. Nakon što je uspostavljena Demokratska republika Azerbejdžan, Kejser se ponovo posvetila radu sa ženama, aktivno učestvujući u kulturnom životu novoustanovljene republike. Udala se za Zulfikar Sejidbejlija, aktivnog člana Komunističke partije Azerbejdžana. Tridesetih godina 20. veka, njena porodica je živela u prelepoj kući, izgrađenoj u baroknom stilu, u kojoj je isto-vremeno bio smešten i ženski klub. Gejser je tih godina davala časove crtanja devojkama koje su učile u okviru ženskog kluba. U to vreme, takođe je radila i kao ilustrator časopisa „Şərq qadını” ili „Istočnjačka žena”. Ovaj časopis, pokrenut 1923. godine, istovre-meno predstavlja i prvi ženski azerbejdžanski časopis koji je 1938. godine dobio ime „Azəerbaycan qadını” ili „Azerbejdžanka”).

Ipak, godine spokoja, prekinulo je još jedno iz-gnanstvo. Nakon što joj je 1938. godine suprug bilo uhapšen, Gejser je još jednom bila prinuđena da na-pusti Baku. Te godine, bile su ispunjene strahom i nesigurnošću. Kada se vratila u Baku 50-tih godina 20. veka, Gejser se ponovo posvetila umetnosti. Umrla je 1972. godine u Bakuu. Njena dela, pohra-njena su i čuvaju se u Muzeju primenjenih umetnosti u Bakuu.
Gevser Kašijeva, „dama sa zlatnim kistom”, prva azerbejdžanska slikarka, borac za azerbejdžanske žene i njihovu umetničku afirmaciju, utkala je sebe u istoriju azerbejdžanske umetnosti. Njena dela, sve-doče o darovitosti jedne žene koja se odlučila na korak koji je u vreme i u okruženju u kome je ona živela svakako bio vrlo smeo, a svojim značajem obogatio ne samo azerbejdžansku već i kulturu cele kavkaske oblasti.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License