Fragmenti Iz Srpskih Arhiva

Fragmenti iz srpskih arhiva
Tokom moje posete Beogradu, oktobra 1998. godine, posvetio sam nekoliko dana istraživanju u Arhivu Srbije i Arhivu SANU. Ono što sam tražio nisam našao, no ipak sam naišao na zanimljive podatke, iz drugog dela šezdesetih godina prošlog veka.
Jedan hoće, drugi neće Berlin
Po Registru dokumenata 1869. godine, pod br. 5178, "praviteljstveni pitomac" Svetozar Marković moli da bude premešten "zbog klime iz Petrograda u Germaniju", a kasnije traži "da mu se pošalje putni trošak za povratak u otečestvo" (pod br. 1841).
Shodno istom registru, br. 940, 1. marta 1869, Josif Šlezinger (1)" javlja da će "njegov unuk Vukašin Petrović (2), praviteljstveni pitomac, jako oboleo i da mu lekari savetuju da ide iz Berlina, gdegod je klima blaža; pa moli da mu se dozvoli da odma dode u Srbiju i da mu se da putni trošak".
Dr Rozen - konzul dve velesile
Pregledavajući službene "Srbske Novine" (Beograd, god. XXXV, za 1869. godinu, pročitao sam u br. 5, subota, 11. januara, sledeću vest: "Nj. V Kralj prajski (pruski), ukinuvši prajski konzulat, koji je dosad u Srbiji postojao, vlašću, koju mu daje Ustav Severo-nemačkog saveza, osnovao je u Beogradu za isti Savez konzulat, koga je upravu poverio dosadašnjem gen. konsulu svom, g. d-ru Rozenu". Taj pruski diplomat je dan pre toga predao svoje akreditive "Njegovoj Svetlosti, Knjazu, u prisustvu ministra unutrašnjih poslova, a zatim namesništvu knjaževskog dostojanstva pred istim ministrom u državnoj dvorani".
Međutim, istoimeni diplomat se pojavljuje u više mahova, i kao turski konsul. I to u "Dnevniku Milana Dj. Milićevića (3) (1. I 1869 - 25. X 1869)", koji se čuva pod signaturom Br. 9327 u Arhivu SANU.
Izgleda da je reč o veoma aktivnom stranom predstavniku, što proizlazi iz sledećih Milićevićevih zapisa:
Zapis od 5. februara - Na razgovorima u Ministarstvu prosvete, o projektu uređenja učiteljske škole, učestvovao je, pored ministra Matića i domaćeg osoblja, uključivo autora, i dr Rozen. (strana 11).
Zapis od 10. marta - "Pre podne u kancelariji Ministar bi samo do 12, jer ode turskome konsulu Rozenu da čestita, što je razvio zastavu kao agenat Severno-nemačkog Sajuza" (strana 24). Zapis od 26. marta - "G. Rozen kaza mi stvar veoma nemilu. Veliki, veli, Vezir pisao je našoj vladi pismo o g. Grujiću, u kome stoji da bi to bila za njih velika zabuna primiti, kao pretstavnika Srbije, čoveka s takvim glasom sproću dinastije Obrenović! E za ime Božje! Zar Turci bolji naši prijatelji no mi sami?" Autor nastavlja svoju reakciju na taj turski postupak i piše: "Ali tako ume Turčin biti osion i bezobrazan samo kad opazi da mu se može. On prodaje za istinu takve očevidne neistine" i dovršava svoj zapis usklikom: "Ej Mihajlo, de si sad!!! (strana 32.) (4)
Školski pribor i globus - Hartmanove ponude
U februaru 1869. godine Lavoslav Hartman iz Zagreba (5) isprvo "predlaže pisaljke i školske potrebe", a zatim najavljuje da je "izradio globus na jeziku srpsko-hrvatskom" (Reg. br. 1807).
Ne znamo da li i kako je odgovoreno na predloge toga poduzetnog knjižara i trgovca, a bilo bi interesantno znati koja je sudbina zadesila taj 'domaći' globus.
Avram M. Kojen, trgovac starinama
Prema zapisima od 22. novembra i 13. decembra 1868. godine, gore imenovani prodao je Ministarstvu prosvete "jedan stari zlatan novac" (Reg. br. 4751), pa "dva novca pro-dana muzeju" (Reg. br. 4976) i "neke starine otkupljene za muzej" za 120, odnosno 160 "čaršijskih groša" i naknadno još, bez datuma, ali 1868. g., za 60 "čarš. groša" (Reg. br. 209).
Da se jedan Jevrejin bavi trgovinom zlatnicima i starinama, to nije ništa novo, ali je zanimljivo da u navedeno doba samo Ministarstvo prostvete kupuje elemente za numizmatičku zbirku i da je prepušta na nadležnost Muzeju (postojećem ili budućem).
"Evreji iz A ustrije " (askenazi) u Beogradu
U Registm od 1868. godine čitamo da se "Juda Ahijel (čitaj: Jehiel) Levi… žali na nemačke evree što vode žive, što mu ne isplaćuju takcu na 'kašer' meso." (Reg. br. 1981).
Isto tamo, nadalje Moša Ozer, u ime opštine evrejske, moli da Ministarstvo aktom ukine svezu između njih i Evreja nemačkih" (Reg. br. 4465). U rubrici 'Rešenje' t.j. štampanog formulara, pod istim brojem, datirano 18. novembra 1868. g., nalazimo sledeće potpuno jasno i logično rešenje: "Poslato upravi varoša Beograda da javi koliko ima nemačkih Evreja naših podanika t.j. koliko poreskih glava i koliko duša i da ispita, da se ovi žele odcepiti od ostalih Jevreja sasvim ili samo u nečemu".
Isto tamo, odmah iza prednjeg, javlja se "Jakiel (čitaj: Jehiel) Ruso, 14. novembra, "da je odobrio mnjenje u pitanju razdvajanja opština evrejskih na špansku i nemačku" (Reg. br. 4483).
U registru za 1869. godinu, nalazimo važan podatak o novodošlim aškenazima, i to: Aktom od aprila ili maja 1869. g. "Evreji neki iz Austri-je koji žive ovde mole, da im se da neki plac od praviteljstvenih placeva, da sagrade na njemu bogomolju" (Reg. br. 1015).6)
Fusnote uz "Fragmenti iz srpskih arhiva":
1) Josif (Josef) Šlezinger (1794 -1870), učitelj i muzičar. Bio je prvi kapelnik knjaževske garde. Knez MIloš ga je pozvao iz Novog Sada i on je preuzeo tu dužnost krajem 1830. godina. Skupljao je i oblikovao narodne melodije. Iz ove molbe proizlazi da je početkom 1869. godine, godinu dana pre svoje smrti, još bio aktivan i cenjen u vladinim krugovima.
2) V. Petrović je kasnije postao ministar u srpskoj vladi.
3) Milićević je niz godina bio načelnik Ministarstva prosvete. Njegov Dnevnik je u rukopisu, koji mi je arhivar SANU ljubazno dozvolio da konsultujem.
4) Knez Mihajlo Obrenović, mlađi sin kneza Miloša, ubijen 29. maja 1868.
5) Hartman je bio jedan od prvih knjižara i izdavača u Zagrebu. 0 njemu videti članak Miroslave Despot u "Jevrejskom almanahu 1955/56", Beograd, 1956, strana 71-84, te u "Istoriji Jevreja Jugoslavije, tom I" (hebr.) Eventov-Rotem, Tel Aviv, 1971,strane 247 i 252.
6) Po Eventovu, op. cit., Aškenaska opština u Beogradu osnovana je 1866. godine, a 1869. izabrana je njena uprava. V. strane 166/7. Čini se da su se tada već aškenazi bili potpuno odvojeni od Sefardske opštine, kako u administrativnom tako i u verskom pogledu (po pitanju ritualnog klanja i kašruta).
CviLoker

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License