Face Book Bestseller Svih Vremena

FACE-BOOK

Bestseller svih vremena

(Beleške sa časa treš književnosti)

Priča o harvardskom studentu Zurkenbergu koji je izumeo fejsbuk već je svima poznata… Postao je multi-milioner, jer su tajne ljudskog mozga malo izmakle kontroli i njegovim prvim očekivanjima, pa je od običnog servisa za povezivanje kolega sa fakulteta - fb 1 postao neprevaziđeno 'sastajalište'.

Nema potrebe anatemisati internet kulturu, nego prihvatiti je na dobar način. Ono što ona nudi jeste ogromna biblioteka podataka. U preziranju sadašnjosti, koja se manifestuje odbijanjem kompjutera i drugih 'haj-faj' rekvizita, ima nečeg od suštinske zatupljenosti. Pogrešno je misliti da se radi o obožavanju prošlosti i ljubavi prema starini. Keeping up with nije 'izne-verivanje' nekakve knjiške patine/prašine, već naprosto prihvatanje inovacije. Knjiga nije preteča elektronske knjige i zato ne može ni biti ugrožena njom. Razlika je u udobnosti, pored estetike i fetišizma prema papiru: čitanje sa ekrana je uvek neudobno i brzo postane neizdržljivo. Mnoge knjige iz pdf-a ne doživljavamo isto kao kada ih čitamo na papiru, samo zato što od neudobnosti nismo ni stigli da ih doživimo kako treba. Zato je i elektronsko izdavaštvo krajnje sumnjivo, i apstraktno. Lageri sa elektronski objavljenim tekstovima u stvari ne postoje, nalaze se u vazdušastom fata-morganskom web prostoru. To nije mana interneta. Tajna je samo u poznavanju šta se može a šta ne u virtuelnoj sferi. Fb je tu najviše odmakao.

Zapravo je sve O.K. dok se ne pređe crta dosade i skrajne u paralelni svet, koji je spram ovog (tako omraženog u literaturi nekih pravaca mišljenja i kvazi-filozofije) - mala napomena- autistični cirkus

Čitava stvar bi se mogla objaviti kao vest: Relativno nedavno (2004) se na web-u pojavio jedan fenomen koji isprva nije toliko privlačio pažnju, ali postepeno je postao deo svakodnevnog života miliona ljudi. To je fejsbuk, 'knjiga' koja nema recenzente, lektore, pisce a ni čitaoce; ima samo konzumente.

Fb je jedan od zadivljujućih dokaza da cyber svet postoji, ali da je s one strane realnosti. On je verovatno i još jedan dokaz da trezvenost nije naš novi razum - kako je mislio Gombrovič, već da ljudi neminovno iskliznu van 'dozvoljene mere'.

Tekst Danijele Vukašinović Facebook kao internet subkultura koji je izašao i u jednom broju srpsko-izraelskog Lameda (časopis sa savršenim podnaslovom: list za radoznale) skicirao je neke pojave vezane za to. I ne samo taj tekst, o fb je pisano i u Knjigomatu, i na drugim mestima. Nakon nekoliko meseci opserviranja(a termin nije iz astrofizike, već iz kliničke psihologije…), može se samo jedno zaključiti: fb nije subkultura, fb je subživot. Nije štamparska greška, nije suživot - već baš sub-život.

Svet može da se podeli po mnogo osnova. Na primer, na one koji su čitali određene knjige i one koji to nisu; aktuelna podela, posebno među mlađim generacijama, bila bi na one koji imaju i one koji nemaju fb nalog. Glavno pitanje je: da li je nastao kao potreba za komuniciranjem ili kao odraz asocijalnosti i sociopatije? Takođe, koliko je to sve zabava/dokolica a koliko se, i kada, ozbiljno shvata?

Nakon tih nekoliko meseci fb-voajerisanja, shvatila sam da adikcija uopšte nije napumpana priča, iako mi je na početku zvučalo kao da je to izmislio neko ko se plaši tehnike. Dobar broj ljudi je po čitav dan bio onlajn -priključen na chat, razmenjivali su komentare, poruke, kafe, zagrljaje, flertovali na wall-u.

Dovoljno je reći da je postao neizostavni deo svakodnevnog života; pored jutarnje kafe, tu je odmah i ispisivanje statusa, provera postova, komentara i friend request-a. Ključna reč za fb je friend/prijatelj (pokušaj stvaranja utopije na web-u?) a posle i add/dodati/edovati. Njih prate gornje reči.

Šta tačno znači to fb 'prijateljstvo'- poznanstvo ili neki konkretan odnos, koji postoji i van fb? Mogla bi se uvesti reč 'frend', jer definitivno 'prijatelj' ne poklapa značenje 'prijatelja sa fb'. Onda dolazim do jedne zanimljive zagonetke: prihvatanje (confirm) i odbijanje (ignore) frendova. Iako postoji opcija sakrivanja sadržaja (statusa, foto albuma, itd) od određenih frendova, a fb je poznat po tom čuvenom edovanju ljudi (dakle, dodavanju ljudi među prijatelje, i kad nam to nisu zaista, već samo poznanici a često čak ni to), ipak neke ne želimo da edujemo.

Možda je fb najrealniji u odbijanju, a ne u prihvatanju frenda. U odbijanju ima nečeg od realnosti, a u prihva-tanju svih mogućih ljudi - warning!, cyber surealism. Dakle, odbijanje je zapravo jedina životno obojena stvar koja vam se može desiti na fb©! Videla sam grafit na kome piše 'Kurtoazija', baš među fotkama jedne koleginice (iz realnosti) i frendice (sa fb), i sasvim se uklapa u tu teoriju. Biti nekurtoazan i neljubazan na fb, to je život na koji su kreatori manje računali; jer se na wall-u 'vode' beskrajno fini i duhoviti 'razgovori', ili besmislene rasprave koje se umiruju smajlovima.

Rešavanje testova spada u zabavu, kao i u novinama i ženskim magazinima, ali slanje (skoro mirišljavih) čestitki, kafe, cveća, bombonjera, zagrljaja, čak i flirting (!!!), fb nudi mnogo 'mogućnosti' i odmah se 'prime', jer je lakše imati virtuelni identitet od onog pravog. Često ni ne košta ništa, posebno za vlasnike laptopova sa wireless konekcijom koju hvataju iz obližnjeg kafića… I šta bi se sa svim tim kurtoaznim poklonima desilo kada bi pao sistem? Da li bi se 'društvo' sa fb našlo na realnoj kafi, napokon?

Postavlja se još pitanja. Nonstop online, da li je to vrsta raspoloženja ili supstitucija/imitacija socijalnog života?

Statusi sa mobilnog telefona - usled nestrpljenja da se status napiše sa kompjutera- adikcija ili čudo od tehnike?

Polje u kome se piše šta se od fb traži govori štošta o korisniku. Najbenignija varijanta je naravno i najređa  - a to je networking (poslovni kontakti), najudarnija je svakako relationship (traženje veze) i dating (susreti), sexual relations još uvek nije uvedeno kao opcija, a friendhip je najškakljivija. Rekla bih da je (kod onih kojima primarni cilj nije sakupljanje poslovnih kontakata, tj. povezivanje s kolegama) u osnovi ipak potreba za komunikacijom, ali problem je što fb to ne dopušta zaista, stvara se vrlo specifična vrsta ne-realnog razgovora čija je jedina spona sa realnim to što koristimo reči. Ako izađemo iz žanra eseja, možemo se i vrlo naučno pozvati na lingvistiku - gde se komunikacija definiše i paralingvističkim znacima (čitaj: pokreti, intonacija). Otuda i izraz ogoljena komunikacija, koji ni malo nije preteran.

Na polaznoj stranici fb prikazana je Zemljina kugla, ucrtani kontinenti i po jedna figura čoveka; ostati u kontaktu sa ljudima koji su geografski daleko potpuno je druga poenta od one koju praktikuju ljudi koji su u istom gradu. Tu se krije mit o alijenaciji i tehnokratiji. Liči na teoriju zavere, ali nije; stvari su se samo malo omakle kontroli jer je, vrlo jednostavno, web pružio sjajnu mogućnost građenja drugog identiteta, mimikriju - kako kaže D. Vukašinović, i to je većini ljudi neodoljivo.

Ono što je izuzetno dobro jeste brza razmena tekstova, slika ili muzike, mejl adresa, obaveštenja o (kulturnim i drugim) događajima, sve funkcioniše kao veliki farward program. Ali, to su informacije a informativnost je jedna čak nebitna karika u lancu koji se zove, ili se makar zvao, komuniciranje. Komunikacija koja se vrši praktično samo razmenom informacija, i simuliranjem raznih stanja kao što su osmeh (milion vrsta smajlova), ili intimnosti - slanje poklona ili zagrljaja, odvlači mnogo realnog vremena u prazno.

Fb je prosto pun pogodak do nekih astronomskih razmera: svakodnevna progresija članova i fanova virtuelnih sastanaka, vrlo neprimetno ali sigurno slabljenje želje za kontaktom uživo, vrsta pražnjenja nagona za komunikacijom, nešto slično pornografiji i 'ostvarivanju' preko nje. Prečesto podseća na onaj Batajev tekst gde o masturbaciji govori kao o činu nakon čega se ne oseća zadovoljstvo već umrtvljenost. Ili je razgovor sa ekranom podvrsta autoerotizma?

Hoće li se neki novi Mark Danijelevski (možda nije ni slučajnost da su on i Zurkenberg imenjaci!) dosetiti da od wall-komentara sastavi nečitljivi (ali postmoderni) raskupusani sajko-roman, Zamak listova? Blogovanje je postalo vrsta spisateljskog manira. Gotovo stilska formacija. Kada je jedan poznati pijanista objašnjavao muziku, rekao je da ona nestaje, čuješ je pa je nema nigde, a književnost je bila baš suprotna - fizički dodirljiva. Blog-književnost bi onda bila upravo književnost koja nestaje, pročitate je pa je više nigde nema.

Ako postoji laž, ali zaista notorna laž o komunikaciji, koja nema veze sa tehnofobijom i ume biti zanosna sve dok u nju ne poverujete, nema sumnje kako se ona zove. A kako li bi Krleža nazvao ovaj polu-esej, i da li bi spalio sajt kao što je činio sa barunima i biskupima u svome Plamenu?

I, za kraj, zaključimo da tzv. novi vek nije samo era tehnike, 'bombardovanja' Meseca i 'izbacivanja' Plutona iz Sunčevog sistema, već je više era ekstremizma.

Da li će to biti esktreman vid (ne)komuniciranja, hiperprodukcija poezije ili pak preglasna buka oko feminizma, temeljnog preispitivanja vrednosti na kojima počiva civilizacija (to se ponekad koristi kao argument za afirmisanje homoseksualnosti, btw), uopšte nije važno. Sve spada u eru duboke ekstremnosti, u potrazi za istinama i, možda, merom.

Po receptu grčkog jezika, lek i otrov su, ili mogu da budu, isto: prekomerna doza leka = otrov. Jezički dokazivo, ista je reč za oba ta pojma. Kao što je ista reč (anagignosko) za čitati i razumeti. Ne može se čitati bez razumevanja! Određeni jezici pokazuju vrhunsku inteligenciju u njima samima. Tako je i sa fejs-bukom: binarnost otrov/lek. Teodor Hercl, delom Zemunac, je praktično začeo Izrael geslom Ako nešto želiš, onda to više nije san. Cionizam je jednom optimističkom, skoro magijskom, formulom ostvario mitski san: državu Izrael.

Mark Zurkenberg verovatno nije imao nikakvo geslo kada je kreirao fb. No, Herclovo je iskorišćeno kao slogan jedne fb grupe. Naslovljena je kao Da Sajam knjiga traje do kasnih noćnih sati i ni malo naivno ne inicira ideju da Sajam knjiga zaista, makar jedan dan, traje kao Noć muzeja. Kada se nešto tako bude dogodilo, možda već vrlo uskoro - jer nema razloga da ne postoji Noć knjiga, fb će se pokazati kao upotrebljen na pravi način. Dotle, friend request pending…

Vidimo se na face to face book-u.

1 Ne bih da iko pomisli da je tekst ozbiljan zbog ove fusnote, ali Facebook će nadalje biti označen kao fb.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License