Erenrajh Ostojic Maksimilijan

Максимилијан Еренрајх-Остојић рођен је у Травнику, 15. марта 1921. године, од оца Јозефа Еренрајха (из Беча) и мајке Љубице Остојић (из Мостара). Током ратних година радио је у пивари Вајферт, а потом у Навипу и Југометалу. Завршио је Правни факултет. Као новинар, запослен у Дуги, а од 1955. године у Нину, док није пензионисан.
Преводио је приповетке из светске књижевности, а превео је и романе Старац и море Ернеста Хемингвеја и Ђаво у телу Ремона Радигеа. Есеје и критику је писао под псеудонимом Карло Остојић. Осим у Нину, објављивани су у београдском Делу, сарајевском Изразу и Одјеку, као и у новосадском Летопису Матице српске.
Аутор је књига:
Између ствари и ништавила (Просвета, Београд, 1962),
Превазилажење апсурда код Ива Андрића (Свјетлост, Сарајево, 1965),
У тражењу смисла (Багдала, Крушевац, 1967)
и романа Последњи шабат (Слободан Машић, Београд, 1992).

ERENRAJH-OSTOJIĆ, Maksimilijan, Karakteristika, Rad, Beograd, 2000, ISBN 86-09-00610-7

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License