Školske vlasti tražile su i zabranu ovog romana jer se smatralo da potencira ono što kvari omladinu -alkohol, pušenje, upuštanje u seksualne odnose …
Prvo englesko izdanje tog romana, objavljeno 1951. godine, ubrzo je prevedeno na mnoge jezike - a kod nas je to bio jedan od najpopularnijih romana za mlade, tokom 60-ih i 70-ih, a i danas je rado čitan. Na srpsko-hrvatskom je (u periodu 1958-2008) objavljen oko deset puta (nekad: Lovac u žitu - nekad Lovac u raži - što je tačniji naslov: "rye" je „raž"). Neki američki listovi su ovaj roman, inače, svrstali u 100 najboljih romana 20. veka, objavljenih na engleskom.
Svoju popularnost duguje glavnom junaku Holdenu Kolfildu, koji je bio blizak tadašnjoj generaciji mladih, a kroz njega je pisac uobličio i jednu tipičnu „krizu odrastanja", kao i kritički stav alternative, otpora autoritetu i neuklapanja, koji će doživeti ogromnu ekspanziju kod mlade generacije širom sveta, krajem 60-ih.
Inače, naslov romana vezan je za jednu od Kolfildovih fantazija, u kojoj se on pojavljuje u ulozi odrasle osobe koja brine o deci. Stalno zamišljam mnogo male dece kako se igraju u jednom velikom polju raži… a nikoga u blizini… osim mene. A ja stojim na ivici jedne grozne provalije. Dužnost mi je da ulovim (uhvatim) svakoga ko se zaleti prema provaliji… ako trči ne gledajući kuda ide… Znam da je to ludo, ali je to jedino što bih zaista želeo da budem.
Glavni zaplet je vezan za vreme pred božićne praznike, kad Holden biva izbačen - zbog loših ocena - iz internata koji je pohađao (u Pensilvaniji). Posle toga odlazi u Njujork, gde mu žive roditelji, ali im se ne javlja, jer se boji njihove reakcije, pa ne odlazi kući nego u hotel u Njujorku, gde provodi nekoliko dana. Za to vreme se suočava s noćnim životom: s taksijima, turistima, barovima i prostitutkama. Tih dana sreće i bivšu devojku, Seli, ali ne nailazi kod nje na razumevanje. Posle različitih epizoda javlja se i roditeljima. Ovi ga šalju u posebnu ustanovu na psihoterapiju. Brat ga često posećuje. To mu pomaže, pa se uskoro vraća porodici i nastavlja da živi normalnim životom.
Radnja romana ne teče hronološki, nego se tok radnje prekida razmišljanjima i Holdenovim unutrašnjim monolozima, o životu, svetu, ljudima koji ga okružuju, njihovim nedorečenostima, kao i suočavanjem sa lažnošću (phoniness) u ljudskim stavo-vima i odnosima.
Mnogi čitaoci su se identifikovali sa glavnim junakom koji je kritičan prema vladajućoj kulturi, a roman je bio interesantan, jer na duhovit način izlaže različita iskustva glavnog junaka, kao i zbog jezika prožetog žargonom, umesto pročišćenog književnog jezika, što je u ono vreme bila novina.
Roman je tokom nekoliko decenija bio predmet mnogih kontroverzi (jedno vreme 1960-1980 - i zabranjivan od školskih vlasti), jer se smatralo da potencira ono što kvari omladinu - alkohol, pušenje, upuštanje u seksualne odnose - ili ulični žargon.
Polovinom 60-ih zaista je nastao talas napuštanja škola i porodica (drop outs - oni koji su „ispali" iz uobičajenih institucija: škole i porodice), uzimanja narkotika itd., ali ne pod uticajem ovog romana, nego nekih društvenih okolnosti (hipi pokret, osnivanje komuna itd.). Ali, Holden je nekima izgledao kao neko ko je pokrenuo taj trend. Delom pod pritiskom tih debata, Selindžer se oko 1965. povukao iz metropole (rođen je u Njujorku, 1. januara 1919), u malo mesto, u državi Nju Hempšir i nadalje izbegavao publicitet i javno pojavljivanje, ali je nastavio da piše.
Tokom pedesetak godina od vremena objavljivanja, različiti autori su hteli da realizuju filmsku, ili TV verziju romana, ali dogovor o tome nikad sa autorom nije postignut. NIN
