Dzejms Kanton Ekstremna Buducnost Bela Kuca

Džejms Kanton

EKSTREMNA BUDUĆNOST Clio, Beograd, 2009.

BELA KUĆA

Jednog toplog proletnjeg dana u junu 2002, ispunjen očekivanjima i radoznalošću, otišao sam u Belu kuću. Zajedno s malom grupom izvršnih direktora iz IBM, AT&T i drugih američkih korporacija bio sam pozvan na sastanak s predsednikom Džordžom V. Bušom i članovima njegovog kabineta radi razmene mišljenja o jednom od ključnih problema našeg doba: možemo li da razmišljamo drugačije o budućnosti?

To pitanje je u prethodnih devet meseci zaokupljalo gotovo sve Amerikance. Napadi od 11. septembra nisu samo prekinuli živote onih koje su teroristi ubili. Drastično su izmenili američku viziju budućnosti i, prvi put nakon više generacija, u našu kulturu uneli su neizvesnost i strah. Smrtonosni napad na simbole američke ekonomske i vojne moći izneo je na videlo našu ranjivost i uzdrmao našu stvarnost. Gotovo beskrajni optimizam u pogledu budućnosti, koji je ključni deo mentaliteta Amerikanaca, poljuljan je tog dana rušenjem oblakodera Svetskog trgovinskog centra i oštećenjem Pentagona. Ipak, evo nas ovde.

Kada sam prošao proveru bezbednosti i ušao u Ovalnu kancelariju, osetio sam zabrinutost u toj prostoriji. Od mene je prethodno bilo zatraženo da za predsednika i njegove savetnike pripremim izveštaj, što sam i učinio. Oni su već znali moje mišljenje; sada sam ja želeo da čujem njihova. Pogledao sam oko sebe i ugledao plavo-zlatni pečat predsednikove kancelarije, čiji je beloglavi orao ponosno leškario na podijumu. Sve je bilo pripremljeno. Članovi kabineta su ulazili i iznosili svoje ključne stavove iz oblasti obrazovanja, energetike, bezbednosti i zdravstva, a iz njihovih izlaganja jasno je proizlazilo da su promene u toku. Ukazivali su na nemogućnost usklađenog rada kompjuterskih baza podataka, na nedostatak stručnjaka koji bi kontrolisali savezne zalihe hrane, na ogroman značaj bezbednosnih pitanja i na zadatke koji predstoje u oblasti zaštite države. U prostoriji se osećalo jedva savladano uzbuđenje koje se javlja u retkim prilikama kada u središtu vlasti može da se čuje iskreno mišljenje. Taj sastanak je održan posle 11. septembra. Bili smo na pragu velikih promena. Svi smo to osećali. Američke vođe, kao i većina Amerikanaca, počeli su da shvataju kako ništa više neće biti kao do tada. Posle 11. septembra sve se moralo početi iznova. Nastajala je nova složena budućnost - ekstremna budućnost teškoća, rizika, opasnosti i, možda, novih mogućnosti -koju niko, čak ni naše vođe, nije u potpunosti razumeo.

Vrata su se otvorila i ušao je predsednik Buš. Njegove prve reči su me iznenadile: "Jasno nam je da nemamo rešenja za sve", rekao nam je. "Potrebna nam je vaša pomoć da ovaj narod pripremimo za budućnost." Malo je nas u toj prostoriji očekivalo da nam se predsednik SAD tako iskreno obrati. U tom trenutku, svest o ogromnim izazovima s kojima će se naša nacija, i svi mi, u budućnosti suočavati, dala mi je podstrek da napišem ovu knjigu.

Dr Džejms Kanton

Institut za globalnu budućnost, www.GlobalFuturist.com

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License