Dzejms Kanton Dobro Dosli U Ekstremnu Buducnost

Dobro došli u ekstremnu budućnost

Da li vas interesuje kakva je budućnost industrije u kojoj radite? Ko su vaši mogući budući klijenti? Šta će biti s vašom sadašnjom karijerom - ili budućom? Možda vas interesuje budućnost vašeg deteta ili budućnost Amerike? Možda biste želeli da saznate kakvim rizicima može da bude izložen vaš život? Da li želite da znate više o namerama svojih poslovnih konkurenata? Želite li da steknete uvid u inovacije koje će presudno uticati na buduće tržište? Interesuju li vas eventualne promene ponašanja budućih potrošača vaših proizvoda i usluga? Ako je vaš odgovor na ova pitanja potvrdan, ova knjiga vam je potrebna.

Na čelu sam jednog instituta za intelektualne usluge u San Francisku koji se zove Institut za globalnu budućnost. U toj funkciji, savetujem šefove vlada i mnoge kompanije sa spiska hiljadu najznačajnijih kompanija časopisa Fortune o ključnim tendencijama koje će presudno uticati na budućnost. Mnoge od tih vodećih kompanija, kao što su General Electric, IBM, UPS, Motorola, Fujitsu, Philips, MasterCard i druge, već dve decenije koriste usluge moje firme kako bi saznale s čime će se sutra suočiti. Ja sam futurista u oblasti poslovanja koji se prvenstveno bavi interesima svojih klijenata u oblastima globalne konkurencije, inovacija, ljudskih resursa i profita. Istovremeno, uspevam da svoje klijente navedem da se pozabave sve aktuelnijim pitanjima kao što su bezbednost, klimatske promene i energetika. Ova knjiga je velikim delom rezultat mojih iskustava s tim klijentima i njihovim nastojanjima da otkriju šta će se dogoditi sutra. Ali, ona nije namenjena samo poslovnim ljudima. Razumevanje budućnosti i pripremanje za nju - i učenje kako da koristimo u tu svrhu raspoloživa sredstva - zadatak je svih nas, kako bismo zaštititli sopstvene interese i interese društva.

Svi moramo drugačije da razmišljamo o budućnosti, koja je puna promena, izazova i rizika. Reč je o novoj vrsti budućnosti, ne o stalnom postepenom napredovanju uz povremene trenutne eksplozije inovativnosti, koje je karakteristično za najveći deo prošlosti. Danas se suočavamo s budućnošću posle 11. septembra. Budućnost naših života, našeg rada, naših poslova - i, iznad svega, budućnost našeg sveta - zavisi od toga da li ćemo doći do novog razumevanja velikih promena koje nas očekuju. Ja to nazivam spremnošću za suočavanje s budućnošću. Ova knjiga vam nudi akcioni plan da odlučite kako ćete naučiti više o najznačajnijim tendencijama koje će uticati na buduće promene. Na pomolu su drastične promene. Ja ih nazivam "ekstremnom budućnošću". To je budućnost koja je izuzetno dinamična, puna teškoća i multidimenzionalna.

Mada promene izazvane 11. septembrom i usredsređivanje na gobalnu bezbednost i terorizam koje je usledilo jesu od ključnog značaja za razumevanje šta će se dalje događati, to nisu jedine tendencije koje vode ka ekstremnoj budućnosti. Događaji kao što su dešifrovanje ljudskog genoma, završetak hladnog rata, uspon Kine, Internet, globalizacija, sadašnje i buduće epidemije, i ono što ja nazivam neobičnom naukom, stvaraju jaku potrebu za drugačijim pogledom na budućnost. Najnovija dešavanja u navedenim oblastima učinila su ranije knjige o budućnosti zastarelim. Suočavamo se s novom budućnošću, čije je osnovno svojstvo neizvesnost. Ova knjiga vas upućuje kako da shvatite novi svet koji nastaje, kako da mu se prilagodite i da u njemu budete uspešni.

Otkrivanje budućnosti

Naučio sam da predviđam budućnost tako što sam otkrivao staze i obrasce koji vode promenama. Ako ste ikada išli kroz divlje predele u pratnji iskusnog vodiča, mogli ste da se divite njegovoj ili njenoj sposobnosti da vas unapred upozori na nevidljive opasnosti, kao što je obližnje sklonište pume, ili na korisne stvari, kao što je skriveni izvor sveže vode. Jedva primetni znaci, koje neuvežbano oko često previdi, otkrivaju obilje podataka onome ko zna da ih u datoj sredini opaža. Ono što ja radim - a što i vi možete da naučite - ne razlikuje se mnogo od toga. Otkrivanje budućnosti, procenjivanje šta će se kada dogoditi, umeće je koliko i nauka.

Osoba koja je doprinela da počnem da shvatam značaj sticanja znanja o budućnosti bio je autor i vizionar Alvin Tofler.On je poznat po svojoj značajnoj knjizi iz 1970. godine, Šok budućnosti, koja je davala jedinstvenu sliku sutrašnjice. Stupio je na scenu sa osećanjem misije zasnovane na smeloj ali uverljivoj ideji: kao društvo preplavljeni smo tehnološkim i društvenim promenama, što za posledicu ima stanje stresa i dezorijentacije koje je on nazvao šokom budućnosti. Ta ideja podudarala se s mišljenjem brojnih pojedinaca kojima zaista nije bilo lako da se nose s brzim promenama karakterističnim za savremeni život. Uspešno je bilo i njegovo upozorenje da, kao društvo, ne razmišljamo dovoljno o budućnosti.

Ta promena u načinu razmišljanja, razmatranje sadašnjeg i budućeg uticaja odluka koje donosimo, bila je veoma značajna za umeće predviđanja. Budućnost kakvu želimo moramo da anticipiramo, jer u suprotnom ona neće biti po našem izboru, već će zavisiti od slučajnosti.

Sredinom sedamdesetih godina XX veka dobio sam univerzitetsku diplomu. U to vreme radio sam s Toflerom na nizu njegovih projekata, naročito na "Mreži anticipativne demokratije", savetodavnoj grupi američkog Kongresa koju je on osnovao. Svrha "A/D mreže", kako smo je zvali, bila je da u vladin postupak odlučivanja unese sposobnost predviđanja. Da li je bilo moguće u društvenu politiku SAD ugraditi element predviđanja? Bila je to prva stvarna primena sistema predviđanja budućnosti u vladi. Taj projekat je uticao na način razmišljanja i delanja predsednika, senatora, članova Kongresa i drugih nacionalnih vođa. Omogućio mi je jedinstveno sagledavanje stvari, koje je uticalo na moj način razmišljanja kada sam postao politički savetnik vlade SAD. To me je usmerilo ka mojoj sadašnjoj delatnosti.

U proteklim decenijama posvetio sam se traženju novih načina "sagledavanja" budućnosti. Nije reč o proročanstvima, niti o gledanju u kristalnu kuglu. Govorim o stručnom i argumentovanom pronicanju u budućnost, u ono što je dobro i što je loše, zastrašujuće i uzvišeno, divno i stravično - u svrhu ustanovljavanja, klasifikacije i analize inovacija i tendencija koje će oblikovati budućnost. Koristim mnoštvo pomagala, od istraživanja tržišta i kompjuterskih modela do ljudske inteligencije, kako bih stvorio predstavu o budućnosti. U tom procesu stičem znanje kako se može gledati preko brda i videti šta nas tamo čeka. Dok druge interesuje zarada koju ostvaruju danas, ili možda koju će ostvariti u narednom tromesečju ili najdalje naredne godine, ja vreme delim u tri kategorije: kratkoročnu (jedna do tri godine), srednjoročnu (tri do deset godina) i dugoročnu kategoriju (deset do petnaest godina).

Knjiga Ekstremna budućnost delom se, u stvari, zasniva na dugoročnom strateškom projektu predviđanja na kome radi Institut za globalnu budućnost za račun više globalnih kompanija s pomenutog spiska časopisa Fortune i vladinih agencija. Predviđanja do kojih se dolazi na osnovu tog projekta naši klijenti koriste za strateško planiranje, politiku investiranja, razvoj proizvoda, analizu rizika, razvoj poslovanja i socijalnu politiku. Ta proučavanja, kao i ključna predviđanja sadržana u njima, pokazala su se uglavnom tačnim, išla su ispred svog vremena, a ponekad su bila pogrešna. Da, pravio sam i pogrešne proračune - niko nije savršen, naročito u predviđanju budućnosti. U celini, međutim, moji rezultati svedoče o sposobnosti sticanja onoga što zovem "vizijom budućnosti", koja se ne zasniva na slučaju niti intuiciji, već na veštini i stečenom znanju u oblasti utvrđivanja logičnih obrazaca događanja i predviđanja verovatnih ishoda na osnovu njih…

Sagledavanje i oblikovanje budućnosti

Iako toga uglavnom nisu svesni, većina ljudi svakodnevno nastoji da predvidi budućnost. Skoro sve značajno što činimo i svaka odluka koju donesemo ima veze s našom nadom ili očekivanjem da će u budućnosti pozitivno uticati na naše živote. Ako shvatite da je to prvi korak ka razumevanju ne samo budućnosti, već i kako se ona rađa, nastaje, pa i stvara, to znači da ste na putu da ostvarite bolji uvid u buduća dešavanja i veću sposobnost odlučivanja.

Dok čitate ovu knjigu, imajte na umu da ona ne sadrži samo prikaz osnovnih tendencija, već vam ukazuje i na to kako možete naučiti da predviđate tendencije i da pravite razliku između značajnih i običnih tendencija. Drugim rečima, ona predstavlja plan za razvoj onoga što ja nazivam "predviđačkom svešću". Nastanak svesti o predviđanju budućnosti podrazumeva da znate gde gledate, šta da vidite i kako da to upotrebite u svoju korist.

Neki ljudi osporavaju mogućnost predviđanja budućnosti. Besmislenom smatraju samu ideju da je neko u stanju da predviđa budućnost, da ne govorimo o uticanju na nju. Prema njima, budućnost čine slučajna dešavanja koja su nespoznatljiva i nepodložna uticajima dok se ne dogode, i jedino su u retrospektivi u potpunosti shvatljiva. Nisu u pravu. Ako prihvatate takav reaktivan način razmišljanja morate biti spremni da vas konkurenti istiskuju, da vas agresori napadaju i da se suočavate s promenama koje nisu u skladu s vašim odbijanjem da prihvatite stvarnost. Odbijanje da verujete da se budućnost može spoznati neminovno uvećava rizike. Ne samo da je budućnost moguće anticipirati, već i način vašeg razmišljanja o njoj - kao nizu dešavanja na koja se može uticati ličnim izborom i nastojanjima - može da predstavlja jednu od najjačih sila u vašem životu….

Vizija budućnosti

Dve nedelje pre nego što je vlada Nelsona Mendele preuzela vlast od aparthejdske vlade predsednika F. V. Deklerka, odleteo sam u Južnu Afriku da prvog dana razgovaram s vodećim poslovnim i finansijskim direktorima, a drugog s Mendelinim ministrima i savetnicima. Taj istorijski trenutak obeležio je prelaz s neuspešne, ali dugotrajne vlade, utemeljene na instituciji rasne segregacije, na vladu pod kojom će politička vlast preći na većinu građana, crnih domorodačkih Južnoafrikanaca. Bilo je to vreme pustošenja, neizvesnosti i uzbudljivih dešavanja.

Moji sastanci s poslovnim liderima, koji su svi bili belci, i s Mendelinim južnoafričkim savetnicima, koji su svi bili crnci, bili su usredsređeni na jedno pitanje: kako možemo, uz podršku sveta, da zajedno radimo na izgradnji bolje budućnosti Južne Afrike? Bilo je to pravo pitanje postavljeno u pravom trenutku. Kada su razgovori počeli, naredno pitanje mi se samo nametnulo: kako vidite Južnu Afriku u 2020. godini?

Bilo je očigledno da ni jedni ni drugi nisu razmišljali kako bi njihova zemlja mogla da izgleda u 2020. Nisu imali viziju budućnosti. Ako nema vizije budućnosti, nema se šta ni stvarati. Nepostojanje cilja koji treba ostvariti vodi neuspehu. Vizija budućnosti je polazna tačka za narode, organizacije i pojedince. Kao što je Martin Luter King sa ubeđenjem rekao: "Sanjam jedan san." On je tačno znao kakva je budućnost na koju ukazuje, na čijem ostvarivanju radi i njoj teži i sve što je radio, svaka ideja koju je podržavao, imali su za cilj da se do nje stigne.

Šta ako se upitamo "na koji način SAD u narednoj deceniji mogu da znatno unaprede svoj sistem javnog obrazovanja kako bi obezbedile da naredna generacija radne snage, koja će zameniti već ostarelu "bejbi bum" generaciju (i obezbediti finansijsku stabilnost budućeg socijalnog osiguranja), bude dovoljno stručna da bi bila uspešna u konkurenciji na globalnom tržištu visoke tehnologije?" Ako se ne stvori vizija budućnosti koja će to uspešno razrešiti, doći će do većeg prenošenja poslova u inostranstvo, rasta nezaposlenosti u SAD i pada kvaliteta života. To nije vizija na čije se ostvarivanje može čekati deset ili dvadeset godina. Promene se moraju izvršiti sada.

Ako ne stvorimo buduću radnu snagu željenih svojstava koja će biti globalno konkurentna, naša nacija će zapasti u probleme. To je ozbiljno predviđanje onoga što će se desiti ne samo kad je reč o Americi kao zemlji, već i o njenoj ekonomskoj i bezbednosnoj ulozi širom slobodnog sveta. Ako produktivnost u Americi bude opadala zbog nesposobnosti njene radne snage da bude konkurentna, motor napretka će stati, a uticaj Amerike u svetu drastično će opasti. Može doći do nazadovanja. Globalna bezbednost, inovacije i demokratija mogu pretrpeti štetu.

Svi mi plovimo ka uzburkanim vodama. U poglavlju o radnoj snazi budućnosti ova predviđanja biće pojašnjena. Predviđanje budućnosti može biti opasno, jer često smo prisiljeni da se suočavamo s problemima koji se mogu rešiti jedino bolnim promenama. Možda ćemo morati da menjamo svoje mišljenje o tome šta je moguće.

Svet u 2020.

Svojim klijentima često postavljam pitanje: "Kako vidite svoju kompaniju 2020. godine?" Obično me gledaju s nevericom. Ili ih pitam: "Kakvo će biti stanje u energetici 2020. godine, s obzirom na promene u rezervama nafte?" Nakon početne zbunjenosti, klijenti se obično prilagođavaju takvom načinu razmišljanja. "Ako imamo u vidu današnje tendencije, s kakvim ćemo proizvodima, klijentima, konkurencijom i tržištima imati posla 2020. godine? Na koji način će promene u oblastima ekonomije, tehnologije, klime i energije uticati na tu budućnost?"

Kad jednom stvorimo jasnu sliku položaja jedne kompanije u 2020. godini, možemo da se vratimo unazad i da pravimo planove, scenarije, organizujemo resurse i stvaramo strategije za ostvarivanje te vizije budućnosti. Usmereno planiranje sopstvene budućnosti, kao pojedinca, nacije ili kompanije, moguće je jedino ako za polazište imamo jasnu viziju budućnosti. Ta krajnja tačka u nekom određenom budućem periodu, pet ili dvadeset pet godina od danas, predstavlja prvi korak. Kako izgleda vaša budućnost u 2020?

Većina lidera i većina pojedinaca ne razmišlja o svojoj budućnosti onoliko koliko bi trebalo kako bi danas mogli da planiraju efikasne akcije koje mogu da doprinesu ostvarivanju optimalne željene budućnosti. Nemaju jasnu ni preciznu ideju o tome šta žele, što čini gotovo nemogućim ostvarivanje budućeg uspeha. Moj pristup strateškom planiranju nudi alternativu procesu koji suviše često ruši strategije ili daje nepotpune informacije, a to otežava ostvarivanje uspeha.

(Fragmenti iz prve glave Kantonove knjige)

Knjiga "Ekstremna budućnost" Džejmsa Kantona, poznatog po proučavanju globalne budućnosti, pisca i poslovnog savetnika, nedavno je predstavljena u beogradskoj Izdavačkoj kući "Clio". Glavni urednik, Zoran Hamović, u svojoj reči o delu objasnio je pristup autora temi globalizacije i futurologije.

Knjigu je sa engleskog preveo Đorđe Trajković.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License