Delili Su Nasu Sudbinu Jozef Lapid Maariv

JERUSALEM POST, 4.2.1994
JOZEF LAPID, MAARIV
ДЕЛИЛИ СУ НАШУ СУДБИНУ
Јерусалим, 4. фебруара У његовом чланку „Запањујући аргумент", објављеном у „Јерусалим посту", јануара ове године, професор Игор Приморац оптужио ме је да сам заузео немилосрдан просрпски став поводом конфликта у Југославији.
О мом ставу он је рекао следеће: Ми Јевреји имамо јасну и неопозиву дужност према Србима. Морамо их подржавати и са њима саосе!ћати, без обзира „шта они урадили". Као Јевреји, ми заиста имамо историјску обавезу према Србима, иако можда не подржавамо све што они чине, заправо ми можда не подржавамо много тога што ,они раде… Као што многи Јевреји у дијаспори који се не слажу са израелском пој литиком према Палестинцима остају лојални Израелу.
Срби су помагали Јеврејима
Истина је, као што Приморац каже, да су многи Срби сарађивали са нацистима у Другом светском рату, као што су и многи Хрвати и Босанци храбро водили борбу против Хитлера. Међутим, Приморац, такође зна да су Срби један од ретких народа који је помагао Јеврејима, односно да је велика већина њих покушавала да помогне „својим Јеврејима током нацистичке окупације и да су стотине хиљаде Срба заједно са 30.000 Јевреја побијене од стране хрватских усташа.
Он такође зна да су се босански муслимани добровољно прикључивали злогласној СС ханџардивизији чију је заставу лично осветио јерусалимски муфтија. Они су чували возове у којима су се транспортовали њихови суседи Јевреји из Сарајева у Аушвиц.
Да ли ово оправдава широку акцију убијања унука оних који су можда починили та злодела, пита Приморац. Наравно, да не оправдава. Ништа не оправдава погром невиних цивила.
Међутим, као што је Приморцу добро познато, садашње хрватско руководство намерно негује дух вође нацистичке зависне Државе Хрватске Анте Павелића.
Државни симболи данашње Хрватске идентични су амблемима нацистичке Хрватске. То исто важи и за садашњу хрватску монету куну. Споменици партизанима који су се борили против нациста се разарају. Мењају се називи улица које носе имена оних који су пали за време нацистичке власти. Сада оне носе имена људи као што су Миле Будак, министар за религијска питања и образовање усташке владе, који је увео расистичке законе у нацистичку Хрватску. Ту је затим и напад на Јевреје у књизи хрватског председника Фрање Туђмана објављене у Загребу 1989. године. Већина странаца може прочитати само пречишћену енглеску верзију ове књиге намењене страном тржишту, али професор Приморац и ја смо прочитали српскохрватски оригинал, зар не?
ДЕКЛАРАЦИЈА АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА
Није ли председник Туђман био тај који је отворено рекао у једном предизборном говору: „Драго ми је да моја жена није ни Циганка ни Јеврејка"? Тако да се овде не ради само о траговима прошлости.
Што се тиче Алије Изетбеговића, садашњег председника босанске републике, његова „Исламска декларација — програм за исламизацију муслиманских народа" је дело којим би се и сам Хомеини поносио.
Он прави разлику игмеђу добрих и лоших Јевреја. По њему су ови други ционисти против којих сваки лојалан муслиман мора да се бори до последњег дана. Његова садашња увереност може да изазове симпатије Запада, али ће тешко заварати оне који умеју да препрзнају муслимански фундаментализам.
Што се хуманитарних питања тиче, зашто би било који Израелац чисте памети подржао његову борбу? Требало би такође поменути да су поред Срба, који су очигледно починили многа зверства у Босни, то исто учинили и Хрвати и Муслимани.
Југословенска трагедија је иронични резултат ирвог послератног дипломатског подухвата Немачке на Балкану. Крајем осамдесетих, година Југославија је била на добром путу да постане конфедерација, јер је њена централна власт слабила иако је још била видна. Тада су Немци уз нешто помоћи Аустрије, одлучили да подрже потпуну независност две федералне републике које су им биле најближе историјски, културно, религијски и економски: Хрватску и Словенију.
БОСНА НИКАД НИЈЕ БИЛА НЕЗАВИСНА
Немци су за собом повукли друге западне земље без чије подршке ни Хрвати, ниСловенци не би смели у пртпуности да прекину везе са Југославијом. Босанци и Македонци су се осећали угррженим због трга штр су Срби чинили велику већину станрвништва у прерсталрм делу Југрславије. Брсна никада није била независна и никада није имала атрибуте засебног националног ентитета. Она је у независност била натерана немачким интервенционизмом, аустријским опортунизмом, хрватским национализмом и страхом од српске доминације.
Босанци нису очекивали жестоку реакцију Срба. Мррали су имати у виду крлективну свест о страхотама које су Срби претрпели рд стране Хрвата и муслимана у доба нацизма. Ми се Јевреји идентификујемр са народима чија је судбина била слична нашој. Ми их разумемо када кажу „никада више", и тога се држе.
Ми схватамр њихове мотивације и саосећамо са њиховим страховима, без оправдања њихових злодела.
Јозеф Лапид

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License