Deklaracija Nezavisnosti Drzave Izrael

Erec Izrael , ZEMLjA IZRAELA je bilo mesto rođenja Jevrejskog naroda. Ovde je njegov duhovni, verski i politički identitet uobličen. Ovde se prvo uzdigao ka državotvornosti, stvorio kulturne vrednosti nacionalnog i sveopšteg značaja i dao svetu večnu Knjigu nad Knjigama.
Nakon što su silom izgnani iz svoje zemlje, ljudi su čuvali svoju veru kroz Rasejanje i nikada nisu prestajali da se mole i nadaju povratku u nju i obnovi političke slobode u njoj.
Potaknuti istorijskim i tradicionalnim postignućima, Jevreji su težili u svakoj generaciji da se nasele u svojoj drevnoj otadžbini. U skorijim dekadama vratili su se masovno Pioniri, hrabri povratnici i branioci, učinili su da pustinja procveta, oživeli hebrejski jezik, izgradili sela i gradove i stvorili napredno društvo koje kontroliše sopstvenu ekonomiju i kulturu, voli mir, ali zna kako da se odbrani, donosi blagodati progresa svim stanovnicima zemlje i teži ka nezavisnoj državi.
Godine 5657. 1897, na poziv duhovnog oca Jevrejske Države, Teodora Hercla, Prvi Cionistički Kongres se sastao i istakao da pravo jevrejskog naroda na nacionalno vaskrsnuće u svojoj zemlji.
Pravo je priznato Balfurovom Deklaracijom od 2. novembra 1917|i osnaženo Mandatom Lige Naroda koji je, tačnije, potvrdio istorijsku povezanost između jevrejskog naroda i Erec Izraela i prava da jevrejski narod ponovo izgradi svoj Nacionalni Dom.
Katastrofa koja je nedavno potresla jevrejski narod -Holokaust - je bila još jedan jasni pokazatelj nužnost rešavanja problema beskućništva ponovnim osnivanjem Erec Izraela, Jevrejske Države, koji će otvoriti širom vrata domovine svakom Jevrejinu i osigurati svakom pripadniku jevrejskog naroda pun status privilegovanog člana zajednice nacija.
Preživeli nacističkogholokaust u Evropi, kao i Jevreji iz drugih krajeva sveta, nastavili su da migriraju ka Erec Izraelu, neometeni teškoćama, ogradama i opasnostima, i nikada nisu prestajali da ističu svoje pravo na život dostojanstva, slobode i iskrenog rada u svojoj nacionalnoj otadžbini.
U II svetskom ratu, jevrejska zajednica ove zemlje je dala sav svoj raspoloživi doprinos borbi slobodoljubivih i miroljubivih nacija protiv snaga nacističkog zla i, krvlju njenih vojnika i njenim ratnim naporom, izborila pravo da bude među ljudima koji su osnovali Ujedinjene Nacije.
29. novembra 1947, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je prihvatila rezoluciju kojom se poziva na osnivanje Jevrejske države u Erec Izraelu; Generalna Skupština je pozvala stanovnike Erec Izraela da učine sve što je potrebno da se ta rezolucija implementira. Ovo priznanje Ujedinjenih Nacija u vezi sa pravom jevrejskog naroda za osnivanjem svoje Države je neopozivo.
Ovo pravo je prirodno pravo jevrejskog naroda da bude gospodar sopstvene sudbine, kao i sve druge nacije, u svojoj suverenoj Državi.
Stoga članovi i predstavnici Jevreja Palestine i Cionističkog pokreta su se sastali ovde, na dan prestanka Britanskog Mandata nad Erec Izraelom i, snagom našeg prirodnog i istorijskog prava i na osnovu snage rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, 500px'OVIM PROGLAŠAVAJU OSNIVANjE JEVREJSKE DRŽAVE U EREC IZRAELU, DA OD SADA BUDE ZNANA POD IMENOM DRŽAVA IZRAEL.
MI OGLAŠAVAMO da će, sa početkom od trenutka prestanka Mandata, od večeras, večeri Šabata, 6. Ijara 5708. (15. maja 1948), sve do postavljenja izabranih, redovnih vlasti Države u skladu sa Ustavom koji će doneti Ustavotvorna Skupština ne kasnije od 1. oktobra 1948, Narodno Veće predstavljati Privremeno Veće Države, a njen izvršni organ, Narodna Uprava, će biti Privremena Vlada Jevrejske Države, od sada zvane Država Izrael.
DRŽAVA IZRAEL će biti otvorena za jevrejsku imigraciju i Okupljanje Izgnanih; biće zasnovana na slobodi, pravu i miru kao što su predvideli proroci Izraela; brinuće se o potpunoj jednakosti socijalnih i političkih prava svih njenih građana bez obzira na veru, rasu ili pol; garantovaće slobodu veroispovesti , savesti, jezika, obrazovanja i kulture; čuvaće Sveta Mesta svih religija; i biće verna principima Povelje Ujedinjenih Nacija.
DRŽAVA IZRAEL je spremna da sarađuje sa agencijama i predstavnicima Ujedinjenih Nacija u sprovođenju rezolucije Generalne Skupštine od 29. novembra 1947 i sprovešće sve potrebne mere da ostvari ekonomsku uniju celog Erec Izraela.
APELUJEMO na Ujedinjene Nacijeda pomognu jevrejskom narodu u izgradnji Države i da prime Državu Izrael u savez nacija.
APELUJEMO - u trenutku napada uperenog protiv nas već mesecima - na arapske stanovnike Države Izrael da sačuvaju mir i učestvuju u izgradnji Države na osnovi punog i jednakog državljanstva i budućeg suučestvovanja u privremenim i stalnim institucijama.
PRUŽAMO ruku svim susednim državama i njihovim narodima i nudimo mir i dobrosusedstvo i apelujemo na njih da stvore veze saradnje i međusobne pomoći sa suverenim jevrejskim narodom nastanjenim u sopstvenoj zemlji. Država Izrael je spremna da učini sve što je u njenoj moći u korist zajedničkog napora ka napretku celog Bliskog Istoka.
APELUJEMO na jevrejski narod širom Dijaspore da se okupi oko Jevreja Erec Izraela u zadacima imigracije i izgradnje i da stanu uz njih u velikoj borbi za ostvarenje vekovnog sna - vaskrsnuća Izraela.
IMAJUĆI VERU U SNAGU IZRAELA, STAVLjAMO SVOJE POTPISE NA OVAJ PROGLAS NA SEDNICI PRIVREMENOG VEĆA DRŽAVE, NA TLU OTADžBINE, U GRADU TEL-AVIVU, NA VEČE ŠABATA, 5 DANA IJARA 5708. (14. MAJA 1948.)
David Ben-Gurion, Danijel Auster, Mordehaj Bentov, Jichak Ben Cvi, Elijahu Berlinj, Fric Bernštajn, Rabi Volf Gold, Meir Grabovski, Jichak Gruenbaum, Dr. Abraham Granovski, Elijahu Dobkin, Meir Vilner-Kovner, Cerah Varaftig, Hercl Vardi, Rahel Koen, Rabi Kalaman Kahana, Saadia Kobaši, Rabi Jichak Meir Levin, Meir David Lovenštajn, Cvi Lurija, Golda Mierson, Nahum Nir, Cvi Segal, Rabi Jehuda Lajb Hakoen Fišman, David Cvi Pinkas, Aaron Cisling, Moše Kolodni, Eleizer Kaplan, Abraham Kacnelson, Feliks Rosenblut, David Remez, Berl Repetur, Mordehaj Šatner, Ben Cion Šternberg, Bekhor Šitrit, Moše Šapira, Moše Šertok.
Izdato u Službenom Listu Države Izrael Br. 1 od 5. ijara 5708. (14. maja 1948.)
ЋИРИЛИЧНИ ПРЕВОД

Ерец Израел , ЗЕМЉА ИЗРАЕЛА је било место рођења Јеврејског народа. Овде је његов духовни, верски и политички идентитет уобличен. Овде се прво уздигао ка државотворности, створио културне вредности националног и свеопштег значаја и дао свету вечну 500pxsr:Библија|Књигу над Књигама500px.
Након што су силом изгнани из своје земље, људи су чували своју веру кроз Расејање и никада нису престајали да се моле и надају повратку у њу и обнови политичке слободе у њој.
Потакнути историјским и традиционалним постигнућима, Јевреји су тежили у свакој генерацији да се населе у својој древној отаџбини. У скоријим декадама вратили су се масовно Пионири, храбри повратници и браниоци, учинили су да пустиња процвета, оживели хебрејски језик, изградили села и градове и створили напредно друштво које контролише сопствену економију и културу, воли мир, али зна како да се одбрани, доноси благодати прогреса свим становницима земље и тежи ка независној држави.
Године 5657. 1897, на позив духовног оца Јеврејске Државе, Теодора Херцла, Први Ционистички Конгрес се састао и истакао да право јеврејског народа на национално васкрснуће у својој земљи.
Право је признато Балфуровом Декларацијом од 2. новембра 1917|и оснажено Мандатом Лиге Народа који је, тачније, потврдио историјску повезаност између јеврејског народа и Ерец Израела и права да јеврејски народ поново изгради свој Национални Дом.
Катастрофа која је недавно потресла јеврејски народ –Холокауст – је била још један јасни показатељ нужност решавања проблема бескућништва поновним оснивањем Ерец Израела, Јеврејске Државе, који ће отворити широм врата домовине сваком Јеврејину и осигурати сваком припаднику јеврејског народа пун статус привилегованог члана заједнице нација.
Преживели нацистичкогхолокауст у Европи, као и Јевреји из других крајева света, наставили су да мигрирају ка Ерец Израелу, неометени тешкоћама, оградама и опасностима, и никада нису престајали да истичу своје право на живот достојанства, слободе и искреног рада у својој националној отаџбини.
У II светском рату, јеврејска заједница ове земље је дала сав свој расположиви допринос борби слободољубивих и мирољубивих нација против снага нацистичког зла и, крвљу њених војника и њеним ратним напором, изборила право да буде међу људима који су основали Уједињене Нације.
29. новембра 1947, Генерална скупштина Уједињених Нација је прихватила резолуцију којом се позива на оснивање Јеврејске државе у Ерец Израелу; Генерална Скупштина је позвала становнике Ерец Израела да учине све што је потребно да се та резолуција имплементира. Ово признање Уједињених Нација у вези са правом јеврејског народа за оснивањем своје Државе је неопозиво.
Ово право је природно право јеврејског народа да буде господар сопствене судбине, као и све друге нације, у својој сувереној Држави.
Стога чланови и представници Јевреја Палестине и Ционистичког покрета су се састали овде, на дан престанка Британског Мандата над Ерец Израелом и, снагом нашег природног и историјског права и на основу снаге резолуције Генералне скупштине Уједињених Нација, 500px'ОВИМ ПРОГЛАШАВАЈУ ОСНИВАЊЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ДРЖАВЕ У ЕРЕЦ ИЗРАЕЛУ, ДА ОД САДА БУДЕ ЗНАНА ПОД ИМЕНОМ ДРЖАВА ИЗРАЕЛ.
МИ ОГЛАШАВАМО да ће, са почетком од тренутка престанка Мандата, од вечерас, вечери Шабата, 6. Ијара 5708. (15. маја 1948), све до постављења изабраних, редовних власти Државе у складу са Уставом који ће донети Уставотворна Скупштина не касније од 1. октобра 1948, Народно Веће представљати Привремено Веће Државе, а њен извршни орган, Народна Управа, ће бити Привремена Влада Јеврејске Државе, од сада зване Држава Израел.
ДРЖАВА ИЗРАЕЛ ће бити отворена за јеврејску имиграцију и Окупљање Изгнаних; биће заснована на слободи, праву и миру као што су предвидели пророци Израела; бринуће се о потпуној једнакости социјалних и политичких права свих њених грађана без обзира на веру, расу или пол; гарантоваће слободу вероисповести , савести, језика, образовања и културе; чуваће Света Места свих религија; и биће верна принципима Повеље Уједињених Нација.
ДРЖАВА ИЗРАЕЛ је спремна да сарађује са агенцијама и представницима Уједињених Нација у спровођењу резолуције Генералне Скупштине од 29. новембра 1947 и спровешће све потребне мере да оствари економску унију целог Ерец Израела.
АПЕЛУЈЕМО на Уједињене Нациједа помогну јеврејском народу у изградњи Државе и да приме Државу Израел у савез нација.
АПЕЛУЈЕМО – у тренутку напада упереног против нас већ месецима – на арапске становнике Државе Израел да сачувају мир и учествују у изградњи Државе на основи пуног и једнаког држављанства и будућег суучествовања у привременим и сталним институцијама.
ПРУЖАМО руку свим суседним државама и њиховим народима и нудимо мир и добросуседство и апелујемо на њих да створе везе сарадње и међусобне помоћи са сувереним јеврејским народом настањеним у сопственој земљи. Држава Израел је спремна да учини све што је у њеној моћи у корист заједничког напора ка напретку целог Блиског Истока.
АПЕЛУЈЕМО на јеврејски народ широм Дијаспоре да се окупи око Јевреја Ерец Израела у задацима имиграције и изградње и да стану уз њих у великој борби за остварење вековног сна – васкрснућа Израела.
ИМАЈУЋИ ВЕРУ У СНАГУ ИЗРАЕЛА, СТАВЉАМО СВОЈЕ ПОТПИСЕ НА ОВАЈ ПРОГЛАС НА СЕДНИЦИ ПРИВРЕМЕНОГ ВЕЋА ДРЖАВЕ, НА ТЛУ ОТАЏБИНЕ, У ГРАДУ ТЕЛ-АВИВУ, НА ВЕЧЕ ШАБАТА, 5 ДАНА ИЈАРА 5708. (14. МАЈА 1948.)
Давид Бен-Гурион, Данијел Аустер, Мордехај Бентов, Јицхак Бен Цви, Елијаху Берлињ, Фриц Бернштајн, Раби Волф Голд, Меир Грабовски, Јицхак Груенбаум, Др. Абрахам Грановски, Елијаху Добкин, Меир Вилнер-Ковнер, Церах Варафтиг, Херцл Варди, Рахел Коен, Раби Каламан Кахана, Саадиа Кобаши, Раби Јицхак Меир Левин, Меир Давид Ловенштајн, Цви Лурија, Голда Миерсон500px, Нахум Нир, Цви Сегал, Раби Јехуда Лајб Хакоен Фишман, Давид Цви Пинкас, Аарон Цислинг, Моше Колодни, Елеизер Каплан, Абрахам Кацнелсон, Феликс Росенблут, Давид Ремез, Берл Репетур, Мордехај Шатнер, Бен Цион Штернберг, Бекхор Шитрит, Моше Шапира, Моше Шерток.
Издато у Службеном Листу Државе Израел Бр. 1 од 5. ијара 5708. (14. маја 1948.)
Напомене
Снага Израела: хебрејски језик צור ישראל цур јисраел- буквално Камен Израела – један од назива за Бога. Двозначност изабраног израза је намерна.
Ова декларација је донета увече, односно у 16:00 часова 14. маја, јер према јеврејском рачунању дан почиње заласком сунца, а не у поноћ. Овај систем се још примењује и у православној цркви где заласком сунца почиње богослужбени дан (те је тако вечерња служба прва служба у новом дану)
NA HEBREJSKOM JEZIKU=

בארץ-ישראל קם העם היהודי, בה עוצבה דמותו הרוחנית, הדתית והמדינית, בה חי חיי קוממיות ממלכתית, בה יצר נכסי תרבות לאומיים וכלל-אנושיים והוריש לעולם כולו את ספר הספרים הנצחי.
לאחר שהוגלה העם מארצו בכוח הזרוע שמר לה אמונים בכל ארצות פזוריו, ולא חדל מתפילה ומתקוה לשוב לארצו ולחדש בתוכה את חירותו המדינית.
מתוך קשר היסטורי ומסורתי זה חתרו היהודים בכל דור לשוב ולהאחז במולדתם העתיקה; ובדורות האחרונים שבו לארצם בהמונים, וחלוצים, מעפילים ומגינים הפריחו נשמות, החיו שפתם העברית, בנו כפרים וערים, והקימו ישוב גדל והולך השליט על משקו ותרבותו, שוחר שלום ומגן על עצמו, מביא ברכת הקידמה לכל תושבי הארץ ונושא נפשו לעצמאות ממלכתית.
בשנת תרנ"ז (1897) נתכנס הקונגרס הציוני לקול קריאתו של הוגה חזון המדינה היהודית תיאודור הרצל והכריז על זכות העם היהודי לתקומה לאומית בארצו.
זכות זו הוכרה בהצהרת בלפור מיום ב' בנובמבר 1917 ואושרה במנדט מטעם חבר הלאומים, אשר נתן במיוחד תוקף בין-לאומי לקשר ההיסטורי שבין העם היהודי לבין ארץ-ישראל ולזכות העם היהודי להקים מחדש את ביתו הלאומי.
השואה שנתחוללה על עם ישראל בזמן האחרון, בה הוכרעו לטבח מיליונים יהודים באירופה, הוכיחה מחדש בעליל את ההכרח בפתרון בעית העם היהודי מחוסר המולדת והעצמאות על-ידי חידוש המדינה היהודית בארץ-ישראל, אשר תפתח לרווחה את שערי המולדת לכל יהודי ותעניק לעם היהודי מעמד של אומה שוות-זכויות בתוך משפחת העמים.
שארית הפליטה שניצלה מהטבח הנאצי האיום באירופה ויהודי ארצות אחרות לא חדלו להעפיל לארץ-ישראל, על אף כל קושי, מניעה וסכנה, ולא פסקו לתבוע את זכותם לחיי כבוד, חירות ועמל-ישרים במולדת עמם.
במלחמת העולם השניה תרם הישוב העברי בארץ את מלוא-חלקו למאבק האומות השוחרות חירות ושלום נגד כוחות הרשע הנאצי, ובדם חייליו ובמאמצו המלחמתי קנה לו את הזכות להמנות עם העמים מייסדי ברית האומות המאוחדות.
ב-29 בנובמבר 1947 קיבלה עצרת האומות המאוחדות החלטה המחייבת הקמת מדינה יהודית בארץ-ישראל; העצרת תבעה מאת תושבי ארץ-ישראל לאחוז בעצמם בכל הצעדים הנדרשים בצדם הם לביצוע ההחלטה. הכרה זו של האומות המאוחדות בזכות העם היהודי להקים את מדינתו אינה ניתנת להפקעה.
זו זכותו הטבעית של העם היהודי להיות ככל עם ועם עומד ברשות עצמו במדינתו הריבונית.
לפיכך נתכנסנו, אנו חברי מועצת העם, נציגי הישוב העברי והתנועה הציונית, ביום סיום המנדט הבריטי על ארץ-ישראל, ובתוקף זכותנו הטבעית וההיסטורית ועל יסוד החלטת עצרת האומות המאוחדות אנו מכריזים בזאת על הקמת מדינה יהודית בארץ ישראל, היא מדינת ישראל.
אנו קובעים שהחל מרגע סיום המנדט, הלילה, אור ליום שבת ו' אייר תש"ח, 15 במאי 1948, ועד להקמת השלטונות הנבחרים והסדירים של המדינה בהתאם לחוקה שתיקבע על-ידי האספה המכוננת הנבחרת לא יאוחר מ-1 באוקטובר 1948 - תפעל מועצת העם כמועצת מדינה זמנית, ומוסד הביצוע שלה, מנהלת-העם, יהווה את הממשלה הזמנית של המדינה היהודית, אשר תיקרא בשם ישראל.
מדינת ישראל תהא פתוחה לעליה יהודית ולקיבוץ גלויות; תשקוד על פיתוח הארץ לטובת כל תושביה; תהא מושתתה על יסודות החירות, הצדק והשלום לאור חזונם של נביאי ישראל; תקיים שויון זכויות חברתי ומדיני גמור לכל אזרחיה בלי הבדל דת, גזע ומין; תבטיח חופש דת, מצפון, לשון, חינוך ותרבות; תשמור על המקומות הקדושים של כל הדתות; ותהיה נאמנה לעקרונותיה של מגילת האומות המאוחדות. מדינת ישראל תהא מוכנה לשתף פעולה עם המוסדות והנציגים של האומות המאוחדות בהגשמת החלטת העצרת מיום 29 בנובמבר 1947 ותפעל להקמת האחדות הכלכלית של ארץ-ישראל בשלמותה.
אנו קוראים לאומות המאוחדות לתת יד לעם היהודי בבנין מדינתו ולקבל את מדינת ישראל לתוך משפחת העמים. אנו קוראים - גם בתוך התקפת-הדמים הנערכת עלינו זה חדשים - לבני העם הערבי תושבי מדינת ישראל לשמור על שלום וליטול חלקם בבנין המדינה על יסוד אזרחות מלאה ושווה ועל יסוד נציגות מתאימה בכל מוסדותיה, הזמניים והקבועים.
אנו מושיטים יד שלום ושכנות טובה לכל המדינות השכנות ועמיהן, וקוראים להם לשיתוף פעולה ועזרה הדדית עם העם העברי העצמאי בארצו. מדינת ישראל מוכנה לתרום חלקה במאמץ משותף לקידמת המזרח התיכון כולו.
אנו קוראים אל העם היהודי בכל התפוצות להתלכד סביב הישוב בעליה ובבנין ולעמוד לימינו במערכה הגדולה על הגשמת שאיפת הדורות לגאולת ישראל. מתוך בטחון 500px'בצור ישראל500px' הננו חותמים בחתימת ידינו לעדות על הכרזה זו, במושב מועצת המדינה הזמנית, על אדמת המולדת, בעיר תל-אביב, היום הזה, ערב שבת, ה' אייר תש"ח, 14 במאי 1948.
דוד בן-גוריון ,דניאל אוסטר, מרדכי בנטוב, יצחק בן-צבי, אליהו ברלין, פריץ ברנשטיין, הרב וולף גולד, מאיר גרבובסקי, יצחק גרינבוים, ד"ר אברהם גרנובסקי, אליהו דובקין, מאיר וילנר-קובנר, זרח ורהפטיג, הרצל ורדי, רחל כהן, הרב קלמן כהנא, סעדיה כובאשי, הרב יצחק מאיר לוין, מאיר דוד לוינשטיין, צבי לוריא, גולדה מאירסון, נחום ניר, צבי סגל, הרב יהודה ליב הכהן פישמן, דוד צבי פנקס, אהרן ציזלינג משה קולודני, אליעזר קפלן, אברהם קצנלסון, פליכס רוזנבליט, דוד רמז, ברל רפטור, מרדכי שטנר, בן-ציון שטרנברג, בכור שיטרית, משה שפירא, משה שרתוק.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License