Deca Avramova

Deca Avramova
Ambiciozna izložba na Petoj aveniji u Njujorku o „tri vere” – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – njihovim zajedničkim korenima, svetim knjigama i savremenim razlikama

U ovom gradu u kojem se uvek nešto dešava i u kojem ne mora nikad da se spava, od 22. oktobra pažnju privlači jedna izložba koja govori o istoriji, ali i te kako rezonuje u sadašnjosti. Retka je prilika da se na jednom mestu vide antički artefakti civilizacije i njenog važnog, možda i glavnog pratioca, religije.
Izložba na Petoj aveniji, u zdanju „Stiven A. Švarcman” Njujorške javne biblioteke, ima zvaničan naziv „Tri vere”. Te tri vere su judaizam, hrišćanstvo i islam, koje zajedno imaju oko četiri milijarde vernika, ili bezmalo 70 odsto čovečanstva.
Otvorena je 22. oktobra, a zatvoriće se 22. februara. Činjenica da se održava u Njujorku i da je njena glavna poruka: da je ono što je za sve tri religije zajedničko – a toga je mnogo – važnije od onoga što ih razdvaja (čega je takođe dosta), ima poseban značaj, između ostalog i zbog „11. septembra”, datuma kome više ne trebaju objašnjenja i činjenice da je poprište najmonstruoznijeg terorističkog događaja u istoriji, počinjenog u ime jedne od ovih vera, samo nekoliko kilometara južnije, niz Petu aveniju.
Takođe, izložba se održava i u jeku polemika o verskoj toleranciji: da li je „prikladno” samo dve ulice od srušenog Svetskog trgovinskog centra, mesta koje je zbog 3.000 nevinih žrtava proglašeno „svetim tlom” (na kojem se uprkos tome podiže nova monumentalna nekretnina), sagraditi jedan islamski kulturni centar, sa sve bogomoljom, odnosno džamijom.
Nezavisno od toga, izložba „Tri vere” je prosvetiteljska u svakom pogledu: za upućene uživanje u retko na uvid iznošenim svetim knjigama, od Biblije nađene u jednom manastiru na britanskoj obali 917.godine kojeg su poharali Vikinzi, preko Kurana ispisanog elegantnom kaligrafijom u pozlaćenom mastilu, do jednog rukopisa Samarićana. Može se videti i jedna originalna Gutenbergova Biblija iz 1649, vlasništvo Biblioteke, turski i persijski rukopisi na ko-jima je Muhamed u društvu drugih proroka, ali sa licem koje je samo prazan beo prostor, jer je njegovo portretisanje svetogrđe.
Izložba bi mogla da se zove i „Deca Avramova”, jer je prorok koji je na Bliskom istoku živeo pre oko 3.700 godina glavni zajednički sadržalac sve tri vere: on je „praotac” i Jevreja i hrišćana i muslimana. Praotac u smislu da ga sve tri religije smatraju kako fizičkim pretkom, tako i duhovnim začetnikom.
Za Jevreje, Avram, od koga počinje obnova mo-noteizma, simbol je njihove posebnosti, za hrišćane simbol prave vere, za islam istinski musliman. Sve tri ove vere su „avramske” – sugerira izložba – jer se u svakoj Bog u različitim tačkama vremena otkriva odabranim pojedincima. Upravo od Avrama, verska zbivanja postaju istorijska, otkrovenja su u „carstvu zemaljskom”, a ne na nebu ili nekom Olimpu. Bog Avramov je prvi put neviđen i nevidljiv, ali ipak sveprisutan, vera je odnos između ljudskog i božanskog…
Jedan od glavnih sponzora ove izložbe je „Koegzist” (COEXIST), fondacija koja radi na promovisanju razumevanja i međusobnog uvažavanja „dece Avramove”, Jevreja, hrišćana i muslimana. Zbog toga nije iznenađenje što je glavna poruka izložbe „Iz jednog mnoštvo – iz mnoštva jedno”. Uprkos svim razlikama i starim i novim sukobima, sve tri vere imaju zajednička polazišta i jednu ljudsku perspektivu.
To pokazuju – ali i opovrgavaju – upravo svete knjige (pergamenti, svici) koje su, uz tekstove na pratećim panelima, jedini eksponati. U tim knjigama su kanoni i rana istorija svake od ove tri verske tradicije. Kustosi izložbe ne propuštaju da ukažu kako su u procesu širenja avramskih vera van svoje prvobitne (jezičke i geografske) teritorije, čak i sasvim male nepreciznosti u odabiru reči prilikom prevođenja proizvodile dramatične promene u značenju. Ne treba, zatim, zaboraviti, da su se širile (sem judaizma koji je bio i ostao vera samo jednog, jevrejskog, naroda) ne samo knjigama, nego i osvajanjima i pokrštavanjima.
Pa ipak, tekstovi judaizma, hrišćanstva koje je poteklo iz njega, islama koji ima korene u obe (a u sve tri se, uz to, pojavljuju jedne te iste ličnosti, premda u donekle drugačijim ulogama i misijama) – danas su, u svim svojim prevodima, geografski najrašireniji korpus književnosti koji je svet ikad imao.
Zanimljivo je da, iako se izložba rano zatvara, već u šest (sem utorkom i sredom kada traje sat i po duže), ona se, kad padne mrak, nastavlja i na otvorenom, na najpopularnijoj njujorškoj aveniji: kad se vrata Biblioteke zatvore, preko fasade se spušta veliko platno na koje se projektuju eksponati.

Milan Mišić
Za one koji „Tri vere” žele da posete virtuelno, adresa je: http://www.nypl.org/events/exhibitions/three-faiths-judaism-christianity-islam

Politika, 6.11.2010.

NEKAD I SAD Godina 1 Broj 6 Novembar/Decembar 2010

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License