Davico Oskar

(18. januar 1909, Šabac - 30. septembar 1989, Beograd)
Oskar Davičo, pesnik nadrealista. Rođen je 18. januara 1909. godine u Šapcu, u jevrejskoj porodici. Diplomirao je francuski jezik i književnost. Bio je profesor u srednjoj školi u Šibeniku, Bihaću i Beogradu. Bavio se politikom. Bio je član Komunističke Partije Jugoslavije (KPJ).
Život i delo
1945. godine, počinje da radi kao novinar, u TANJUG-u, a potom u „Borbi“ i „Glasu“.
1947. godine, izdaje knjigu „Među Marskovim partizanima“.
Nakon ove godine, napušta novinarstvo i bavi se književnošću.
Od 1953. do 1954. godine, bio je urednik časopisa „Nova misao“
1955. godine, osniva novine „Delo“.
'80-tih osniva i uređuje u Sarajevu časopis "Dalje".
Prvu pesmu je objavio 1925. godine, kao gimnazijalac. Izdao je i dve zbirke pesama nadrealističkog karaktera, koje su sadržale i poetske tekstove. „Tragovi“ (1928) i „Četiri strane sveta i tako dalje“(1930). Zatim izdaje, pesmu u prozi Anatomija (1930). Ova dela pripadaju njegovoj najranijoj poeziji, kada je sve podređivao eksperimentu, istraživao mogućnosti pesničkog izraza i primenjivao načelo „automatskog“ pisanja.
1938. godine, objavio je zbirku „Pesma“. Zbirka je tematski kompaktna. Sastoji se od pet ciklusa. Socijalnog je karaktera. Sačinjava je splet verbalnog humora, igre rečima, erotike. U ovoj zbirci, pesnik iznosi svoju duhovnu autobiografiju.
1939. godine objavljuje zbirku „Hana“. Ljubavna tematika.
1951. godine, objavljuje zbirku „Višnja za zidom“. Tema je revolucija. Ove tri zbirke čine celinu. Lirsku trilogiju.
Pored ovih istaknutih zbirki, objavio je još knjiga poezije. Nenastanjene oči (1954), Flora (1955), Kairos (1959), Tropi (1959), Trg M (1968), Telo telu (1975) i dr.
Pisao je putopise, eseje, romane, polemičku prozu, pripovetke. Junaci koji se javljaju u njegovim pripovetkama su privrženici revolucije, snažne i impulsivne ličnosti, puni životne energije…
Dobio je veliki broj književnih nagrada, među njima i NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine, tri puta (1956, 1963. i 1964.).
Odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada. Umro je u Beogradu, 30. septembra 1989. godine.
__

Književnim radom počeo se baviti još u gimnaziji. Početkom tridesetih uključio se u nadrealistički pokret.
Više o Oskaru Daviču na: [1]
1930. - poetski tekstovi Anatomija
1932. - Položaj nadrealizma u društvenom procesu
1938. - Pesme (Detinjstvo; Mladost; Brodolom; Ljubav; Nemir)
1947. - putopis Među Markosovim partizanima
1949. - poema Zrenjanin
1950. - zbirka pjesama Višnja za zidom
1951.(?) - pjesme Hana
1952. - roman Pesma i esej Poezija i otpori
1953. - poema Čovekov čovek
1954. - zbirka pjesama Nastanjene oči
1955. - zbirka pjesama Flora i roman Beton i svici
1958. - roman Radni naslov beskraja
1959. - stihovi Kairos i Tropi
1960. - eseji Pre podne
1962. - putopisi Crno na belo i roman Generalbas
1963. - romani Ćutnje i Gladi, pjesme Snimci
1964. - roman Tajne
1966. - roman Bekstva
1968. - poema Trg Em
1971. - roman Zavičaji i esej Rituali umiranja jezika
1972. - pjesme Pročitani jezik
1973. - Strip stop (s Predragom Neškovićem)
1975. - pjesme Telo telu
1976. - Veverice-leptiri ili nadopis obojenog žbuna
1977. - Reči na delu
1979. - Misterija dana i književno-kritički tekstovi Pod-tekst
1980. - roman Gospodar zaborava
1981. - polemički i kritički tekstovi Pod-sećanja
1982. - pjesme Trema smrti
1983. - pjesme Gladni Stoliv i polemike Procesi
1986. - pripovjetke Nežne priče i pjesme Mali oglasi smrti
1987. - Dvojezična noć i Svetlaci neslični sebi
1988. - Pjesme A diftong se obesio i Ridaji nad sudbinom u magli i romansirana autobiografija Po zanimanju samoubica
1999. - postumno: pjesme Prva ruka
Rukopis drugog dela romansirane autobiografije Po zanimanju izdajnik nestao je u Sarajevu za vreme rata posle 1991.

O DAVIČU:
БИБЛИОГРАФИЈА
Миодраг Павловић: „О напретку емоције", у књизи Рокови поезије, Београд 1958, стр. 50-57.
Душан Матић: „Давичове песничке мреже", у књизи На тапет дана, Нови Сад 1961, стр. 41-50.
Божо Милачић: „Ововремене варијације", у књизи Вријеме и поезија, Загреб 1961, стр. 179-206.
Миливоје Марковић: „На врелу поезије", часопис „Путеви" бр. 6, 1964, стр. 529-549.
Јасна Мелвингер: „Типови метафоре у поезији Оскара Давича", „Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду", књ. X, Нови Сад 1967, стр. 263-281.
Радослав Раденковић: „Структура и семантичка вредност речи у поезији Оскара Давича", часопис „Градина", год. VIII, бр. 6, Ниш 1973, стр. 468-479.
Милован Данојлић: „Давичов песнички језик", Летопис Матице српске, књ. 413, св. 5, Нови Сад 1974, стр. 479-485.
Радован Вучковић: „Оскар Давичо", у књизи Проблеми, писци и дела, Сарајево 1974, стр. 49-57.
У потрази, Радови о књижевном делу Оскара Давича (зборник), прирсдио Стојан Ђорђић, Београд 1979, стр. 335.
Радомир Константиновић: „Оскар Давичо", у: Биће и језик у искуству песника српске културе двадесетог века, књ. 2, Београд 1983, стр. 7-90.
Zapanjujuća pojava Oskara Daviča na književnom i političkom nebu bivše Jugoslavije ne zaslužuje zid ćutanja kojim je prekrivena. Kao što kaže Vujica Rešin Tucić, književna kritika nije olako mogla da pređe preko „Hane” ili „Srbije”, kao ni da se lako izbori sa činjenicom da je najveću pesmu o Srbiji napisao jedan „Ješa”

STOGODIŠNJICA ROĐENJA OSKARA DAVIČA

PRVIH 100 GODINA OSKARA DAVIČA

ĆELIJA

NEMIR

Oskar Davičo - Srbija na Youtubu:
http://www.facebook.com/group.php?v=photos&gid=228722823017#/posted.php?id=45946858809&share_id=110279097219&comments=1#s110279097219
Oskar Davičo na Facebooku:
http://www.facebook.com/group.php?gid=45946858809

Detaljna biografija se nalazi u knjizi:

13470_Radivoje_Davidovic.jpg Radivoje Davidović OD DAVIČA DO ČELEBONOVIĆA ULICE BEOGRADSKIH JEVREJA

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License