Danijela Vukasinovic Facebook Internetska Subkultura

Danijela Vukašinović

FACEBOOK INTERNETSKA SUBKULTURA

Pojam kulture već duže vremena je marginalnog karaktera, sve više umesto ovog dolaze pojmovi subkulturnih pokreta. Sredinom prošlog veka to su bili hipi pokret, feminizam i mnogi drugi dok danas, sve većom elektronskom ekspanzijom, subkulture postaju virtuelne. Ovo postavlja mnoga pitanja kao što otvara i ozbiljnu društvenu i psihološku problematiku. Mnogo se govorilo o uticaju računara na svakodnevni život, gde su se najčešće uzimale u obzir dve činjenice, da je računar prestao da bude pomagalo i druga da je upravo alat počeo da poseduje čoveka. Ovim pitanjima su se također bavili jedni od najvećih imena filozofije kao Hajdeger i egzistencijalisti, ovoga se plašio i romantičarski pesnik Helderlin. Tek pojavom interneta postalo je jasno da su njihova nazovimo ih strahovanja opravdana, jer danas život bez interneta je skoro pa nezamisliv. Brzi protok informacija, koje najčešće ne možemo ni procesuirati, danas su neophodni u poslovno vreme kao i u slobodno. Bogaćenje na ovoj slobodnoj zemlji omogućeno je svakome sa dobrom idejom, ali upravo ono što su filozofi smatrali otuđenjem je počelo i da spaja ljude. Uvidevši da živimo u doba bez ljudske komunikacije, hladnom i bezličnom svetu, mnogi su se dosetili da stvore socijalne internetske subkulture, gde bi se ljudi mogli družiti. U početku to je bio klasičan mail, kasnije my space, a predmet našeg interesovanja je facebook.

Ovo je jedna od najnovijih internetskih subkultura nastala od strane harvardskog studenta Marka Zukerberga 4. 2. 2004. Prvobitna ideja trebalo je da funkcioniše na nivou studentskog LAN-a, povezivanje nekoliko ljudi, međutim, čim se čulo za ovu ideju, mnogi univerziteti su hteli da se priključe i uz još nekoliko saradnika Zukerberg je proširio svoju ideju. Danas je ovo jedan od najvećih sajtova za druženje i upoznavanje novih ljudi, kao i za održavanje kontakata sa prijateljima. Stvaranje računa na face-booku je veoma jednostavan, sve je detaljno objašnjeno i osigurano da niko ne može da ulazi u vašu intimu, tj. dajete drugima onoliko informacija koliko vi hoćete. Profilisati ljude koji koriste ovaj web nije lako, mnogi od njih imaju posao, porodicu, društveni život, ali ono što im je svima zajedničko jeste mimikrija, samoća i dosada. Ovo su tri najčešća razloga za pristupanje ovoj subkulturi, koja zahvata grozničave razmere. Prilikom istraživanja saznala sam da mnogi od njih svoje laptope nose na Novogodišnje proslave i drugi, ukoliko nemaju trenutno pristup internetu, priključeni su na facebook preko mobilog telefona. Facebook je oponašanje stvarnog života, u kome možete, imati svoju kuću, auto, vrt, seksualni odnos, poslati pesmu nekome, čestitku za bilo koju priliku, raditi testove inteligencije, sličnosti sa nekim, poznavanje filmova i muzika, testove tipa koja vam seksualna poza najviše odgovara da li ste bangable i mnoge dr. Ipak postoje aplikacije koje su isključivo namenjene za upoznavanje novih ljudi, kao npr. flirt, my voice i naravno pristupanje raznim grupama koje postoje za druženje. U ovim grupama je dozvoljeno skoro sve od zahteva da nekoga dodate na svoju listu prijatelja, preko grupa koje su politički, sportski, umetnički orijentisane, do onih koje npr. podržavaju masovnog ubicu Charlija Mansona.

Ipak najposećenije su one koje su erotskog, pa čak i perverznog karaktera, na nekima možemo naći i dodirnih tačaka sa pedofilijom, dok otvoreno postoje grupe koje podržavaju nekrofiliju, ali pametno dočarane, sa dozom humora. Pored ovoga postoje i veoma interesantne aplikacije, koje bi zanimale postkolonijalne teoretičare, kao što su human pets i owned, koje su samo internetska modifikacija ropstva. Sa određenim novcem možete nekog prijatelja kupiti i imati ga pod svojim vlasništvom, sa tim da vam druga strana ili kupac može dati nadimak koji on hoće. Sve to naravno je moguće samo ukoliko vi prihvatite aplikaciju, dakle sve ide na vašu odgovornost. Ukoliko imate više prijatelja sigurno ćete da primate post najčešće tipa ukoliko ga ne pošaljete 20 svojih prijatelja desiće vam se velika nesreća, dakle unuk staromodnog pisma lanac… Aplikacije uglavnom zahtevaju da ih pošaljete najmanje dvadesetoro ljudi da bi je uopšte mogli imati i koristiti, tako da svi žele da imaju što više prijatelja. Ipak, vratimo se na ona tri uzroka zbog koga su ljudi najčešće pripadnici ove subkulture. Mimikrija, samoća i dosada, sva tri razloga su povezana i uzročno-posledičnog karaktera. Na facebooku nema starosnih granica, tako da se često zna desiti da jedan od vaših prijatelja ima sliku dvadesetogodišnjaka, a, u stvari, pričate sa šezdesetogodišnjakom, tako da mimikrija ima veliku ulogu. Slike su uvek važne za prvi dojam pa kad pogledate nečije zanimljivo lice koje je skoro bez mane, tek kasnije gledajući fotoalbume vidite da istina nije baš onakva kakvom ste je smatrali. Strah od spoljašnjeg izgleda, sramežljivost, nesigurnost i dr. povezane stvari su razlog zbog kog ljudi sve češće međusobno konuniciraju preko facebooka. Ovde se mogu osloboditi kao ličnosti, bez osude društva koje često zna biti okrutno. Sledeći razlog je samoća, mnogi ljudi imaju veoma malo prijatelja i to su najčešće oni koji imaju preko 200 ljudi na svojoj listi prijatelja, zbog nemogućnosti komunikacije u stvarnom životu, mnogi posežu za internetskim, tj. virtuelnim prijateljima, ponekad ovakva prijateljstva znaju da pređu granicu dobrog ukusa, mnogi se i zaljube u svoje prijatelje sa mreže, čak i traže stvarna poznanstva, što dovodi do pitanja zašto to ne mogu u vlastitom životu? Treći razlog je dosada, koja je prosta i jednostavna, outđenost od prirode ljude kuje pred ekrane da stvaraju nova poznanstva, šale se i razgovaraju. Sve ovo nas dovodi do početka našeg teksta i straha naših filozofa i pesnika, da li je otuđenost dostigla novi stepen? Gde prestaje paradoks društvenih internetskih subkultura koje zbližavaju kontinente, ali bez ikakvog ljudskog kontakta? Imamo li pravo da uperimo prst u razvoj tehnologije, koja je uveliko zaslužna za ovo, ili u nas same što smo dopustili otuđenost? Da li smo svi ovisni o nekoj elektronskoj subkulturi, jer čak i društvene subkulture tipa EMO, održava kontakte samo preko interneta? Ima li povratka prirodi i da li je oruđe postalo naš gospodar? Da li smo gospodari ili robovi tehnokratije? Sve su ovo pitanja sa kojima se bori novo doba i naraštaji, a za čije će odgovore samo vreme naći pravu reč. Ex Nihilo

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License