Dan Secanja Na Zrtve Holokausta Beograd

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ove godine je posvećen negovanju zaostavštine preživelih kako bi se njihova svedočenja o strašnim zločinima i univerzalne pouke prenele sadašnjim i budućim generacijama.
„Sećanje na holokaust - zaostavština preživelih”, centralna je tema svih manifestacija koje će danas biti posvećene žrtvama nacističke politike istrebljenja celih naroda u kojima je tokom Drugog svetskog rata nestalo između devet i 11 miliona ljudi.
„Pošto je sve manje preživelih koji mogu da svedoče, izuzetno je važno da njihova iskustva podelimo sa ljudima širom planete kako bismo osnažili poštovanje različitosti i ljudskih prava za generacije koje dolaze”, poručio je povodom Dana sećanja na žrtve holokausta generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
On je ukazao da „oni koji su preživeli holokaust neće zauvek biti sa nama, ali njihova zaostavština mora nastaviti da živi” i zato „moramo da sačuvamo priče preživelih kroz obeležavanje memorijala, obrazovanje i iznad svega „kroz jasne napore da sprečimo ponavljanje genocida i drugih teških zločina”.
U Drugom svetskom ratu, pojedini narodi su se našli pred totalnim istrebljenjem, a najveće žrtve nacističke ideologije „krvi i tla” bili su Jevreji, zatim Romi i Sloveni - među kojim su u odnosu na broj stanovnika najviše stradali Poljaci, Srbi i Rusi.
U sistematskom istrebljenju nacističke Nemačke i drugih članica Sila osovine nestalo je 5,8 miliona nedužnih Jevreja i 1,2 miliona Roma na područjima porobljenih zemalja Starog kontinenta.
U marionetskoj nacističkoj državi, takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), koja je obuhvatala i današnju Bosnu i Hercegovinu, jevrejska i romska zajednica su gotovo potpuno uništene.
Pobijeno je oko 45.000 Jevreja, odnosno oko 85 odsto te etničke zajednice, kao i blizu 80. 000 Roma koji su praktično svedeni na pola procenta tadašnje populacije, a u logorima smrti na najstrašnije načine umoreno je i oko 700.000 Srba.
Međunarodni dan holokausta nad Romima posebno se obeležava 16. decembra, a Generalna skupština UN je 1. novembra 2005. ustanovila Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta imajući u vidu pre svega nezapamćene žrtve jevrejskog naroda.
Odluka o tome doneta je u godini kada je svet obeležavao šest decenija od oslobađanja Aušvica, a za datum obeležavanja je uzet 27. januar - dan kada je, u pobedničkom pohodu, ruska Crvena armija oslobodila taj i susedni koncentracioni logor Birkenau.
Bilo je to najcrnje stratište na kojem je stradalo više od milion i po Jevreja, ali i drugi narodi koji nisu pripadali „čistoj”, arijevskoj rasi i samo zato su na najstrašnije načine masovno uništavani.
Aušvic, Dahau, Mathauzen, Jasenovac, Majdanek, Treblinka, najveći su logori u kojima je sprovođena ideologija Hitlerovog „Trećeg rajha” koji je mobilisao sve svoje resurse na uništenju naroda označenih kao rasno „nečisti”.
Žrtve te ideologije zla bili su i sami Nemci, žigosani kao mentalno ili fizički defektni, a posebno progonjena grupa bili su homoseksualci koji su hapšeni na osnovu paragrafa 175. ranog zakona kojim se kažnjavala „protivprirodna nepristojnost” među muškarcima.
Prema raspoloživim podacima, za vreme nacizma ubijeno je više od 15.000 homoseksualaca, ali se smatra da je likvidirano zapravo oko 50.000 jer su hapšeni i, pored ružičastog trougla, obeležavani i drugim rasnim oznakama, bilo kao ljudi „nečiste” rase ili kao komunisti.
Paragraf 157. jedini je koji ni nakon oslobođenja od nacizma nije ukinut, a do 1969. na osnovu njega je u Nemačkoj optuženo oko 50.000 muškaraca.
Pripadnici progonjenih naroda i grupa u vreme nacizma i fašizma nisu se smatrali dostojnim života, pa su bili obeležavani, sva imovina i vrednosti su oduzimani i pljačkani, a oni planski i sistematski istrebljivani.
U zatvorima i logorima smrti protiv njih su primenjivane najstrašnije metode ubijanja - izgladnjivanje, ubijanje mučenjima, gasne komore i masovne likvidacije nad unapred iskopanim jamama.
U svest celog čovečanstva posebno se urezao Aušvic, logor zapamćen i po najmonstruoznijim medicinskim eksperimentima koji je nad ljudima sprovodio nacista, doktor Jozef Mengele. Po metodama mučenja i načinima masovnih likvidacija za njim nije zaostajao Jasenovac, sistem logora smrti koji su držale hrvatske ustaše, u istoriji poznat i kao „srpski Aušvic”, u sklopu koga je postojao poseban logor za decu kroz koji je prošlo oko 33.000 mališana, a od kojih oko 20.000 nije preživelo.
Posle ovog istorijskog iskustva, holokaust nad Jevrejima, Romima, ali i pokušaj istrebljenja drugih naroda, svet je sagledao kao zločin protiv čovečnosti bez presedana.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta predstavlja posebnu priliku da se svet podseti na razmere istrebljenja Jevreja i tragediju koja je pogodila porobljene zemlje Evrope, ali i da se suoči sa činjenicom da antisemitizam uprkos svemu nije istrebljen i potrebu stalne borbe protiv rasne, verske i svake druge mržnje i netolerancije.
Uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, u svim osnovnim i srednjim školama Srbije održavaju se tematski časovi posvećeni fenomenu holokausta, koncentracionih logora, mržnje, antisemitizma i ksenofobije.
Tradicionalno se 27. januar obeležava komemoracijama i polaganjem venaca na spomenike žrtvama, promocijama knjiga, prigodnim izložbama i drugim manifestacijama.
Srbija je uz Izrael jedina država u svetu koja je ustanovila poseban veb sajt na internet stranici Sektora za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike posvećen holokaustu na prostorima bivše Jugoslavije.
Tadić: U Srbiji neprihvatljiva netrpeljivost
BEOGRAD – Predsednik Republike Boris Tadić izjavio je, na centralnoj manifestaciji obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, da je u Srbiji neprihvatljiva netrpeljivost kojoj smetaju etničke, nacionalne, verske ili političke razlike.

„Nikakve predrasude i omraze koje pretenduju da ih opravdaju i prodube, ne mogu ugroziti naše uverenje da je naš ljudski identitet iznad svega toga i da u drugome prepoznajemo sebe i mogućnost da obogatimo svoj potencijal humanog i ljudskog”, rekao je Tadić.
Predsednik Tadić je podsetio da se uvek zalagao da se jevrejska zajednica, kao i druge zajednice u Srbiji, osećaju kao ravnopravni član društva, i poručio da će uvek biti na strani onih čiji je etnički, kulturni, verski i ljudski identitet ugrožen.
„Svedoci smo nastojanja da se zaborave ova tragična iskušenja holokausta, da se revidira istorija nacističkih zločina, da se obnove ideologije netrpeljivosti, rasizma i šovinizma, etničkog, verskog i drugih fanatizama. To u Srbiji ne može i ne sme da se dogodi”, rekao je Tadić.
Srbija će, kako je dodao, učiniti sve da očuva i zašti istorijske spomenike i obnovi memorijalne prostore holokausta.
„Delim sa vama uverenje da će nas ostvarenje plemenitih ambicija uvesti u red zemalja koje poznaju etiku istorijske odgovornosti i kulturu pamćenja žrtava. Radimo ozbiljno na razvijanju programa obrazovanja o holokaustu u našem obrazovnom sistemu, učestvujemo u međunarodnim projektima istraživanja i obeležavanja sećanja na žrtve holokausta, a očekujem da zajedno sa gradskim vlastima Beograda i Srbije obeležimo i zaštitimo sve mesta stradanja Jevreja u našoj zemlji”, rekao je Tadić.
Na manifestaciji održanoj na mestu nekadašnjeg logora Staro sajmište, govorio je i ambasador Izraela Artur Kol, koji je poručio da se sećanje na holokaust mora čuvati kako bi se izbeglo da rasizam, predrasude i mržnja ponovo prevladaju.
„Usvajajući ovaj dan, UN su, ne samo zatražile od država članica da proučavaju i pamte ovu tamnu mrlju ljudske istorije, već su priznale da se genocid može ponovo dogoditi, bilo gde i u bilo kom trenutku, osim ukoliko ne učinimo sve kako bismo se suprotstavili diskriminaciji, progonima i rasizmu, gde god i kada god se oni pojavili”, rekao je Kol.
„Stojim pred vama kao predstavnik nezavisne jevrejske države, obavezujući se da ću pamtiti žrtve holokausta i sve žrtve slepe mržnje bilo gde na planeti, jer ukoliko ljudski rod podlegne zlu progona i mržnje, mržnja će nas dovesti do potpunog uništenja”, kazao je Kol.
Ambasador Izraela izrazio je očekivanje da će Srbija tokom ove godine postati punopravni član Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta.
Vence kraj spomenika u spomen-parku Staro sajmište položili su predsednik Tadić, predstavnici jevrejske i romske zajednice i ambasada Izraela i Nemačke.
Tanjug
[objavljeno: 27/01/2010]

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License