Da Li Je Americi Potrebna Spoljna Politika

Ivan Ninić

Da li je Americi potrebna spoljna politika?

Kada je nedavno Henri Kisindzer postavio pitanje o nuznosti postojanja americke spoljne politike, svakako je imao u vidu odnos koji ova najveca svetska sila danas ima prema ostatku zemljine kugle.

Nema sumnje da ce ova godina da protekne u znaku predstojecih predsednickih izbora u Americi. Sve zemlje sveta, velike i male, kalkulisu kakve bi im prednosti na spoljnopolitickom, ekonomskom i finansijskom planu mogle doneti pobeda republikanske stranke, a koja bi povoljnost bila od sadasnje demokratske opozicije.

U okviru Republikanske stranke je do pocetka Drugog svetskog rata bila izrazena jaka izolacionisticka struja. Medjutim, americki izolacionizam ubedjivo je razbio Vinston Cercil, ubedivsi Amerikance da treba da udju u rat, ako ne zele da Evropu i kolonije proguta fasizam. Cercil je uspeo, americka izolacionisticka struja je potisnuta, i nakon rata vidimo Ameriku kako angazovano ucestvuje u svim sferama nase planete.

Americki politicki globalizam se vremenom prosirio na ekonomski. Kapitalizam je time, narocito nakon propasti sovjetske Rusije, dobio novi polet u vidu globalne svetske privrede.

Zanimljivo je da u danasnjoj konstelaciji snaga nekadasnji najopasniji politicki protivnici Sjedinjenih Drzava - SSSR i Kina, postaju u formi Putinove Rusije i savremene Kine, glavni zagovornici globalisticke politike i najveci, najznacajniji partneri Amerike. Za dvadesetak godina postace njeni istinski ravnopravni strateski takmaci. Te neminovnosti svesna je Amerika, a sa istocnjackim strpljenjem prizeljkuje je i Kina. Nju predvidja i Japan, dok se Evropska Unija pribojava takve buducnosti. U taktiziranju velikih, treci svet pokusava da nadje sto povoljnije mesto pod suncem u novoj konstelaciji snaga. U traganju se nalazi i veci deo islamskog sveta. Medjutim, u njemu, kao i u nekim drugim malim zemljama, nastaje groznicava tenzija u teznji da se sacuva politicka nezavisnost. Mnoge zemlje i politicke struje pokusavaju da se odupru globalistickim naporima. Ali, vecina rezignirano i pasivno prihvata svoj polozaj. Interakcije u svetu postale su napetije dolaskom republikanca Dzordza Busa na vlast. Klasicni, zatvoreni, americki izolacionizam transformisao se u ekstenzivnu vaninstitucionalnu dominaciju nad svetom.

To je stanje stvari uoci americkih predsednickih izbora. Da li ce se nastaviti republikanska ekspanzionisticka politika, gde se izolacionizam ogleda u minimaliziranju priznatih svetskih institucija ili ce pobediti demokratska opcija, po kojoj bi se americka dominacija odvijala kroz institucije? Na prvi pogled deluje da, u stvari, ne postoji velika razlika. Dominacija je neminovna, kroz institucije ili van njih. Americi nije potrebna spoljna politika, jer se svet preuredjuje po meri ove svetske sile i svi smo mi, manje ili vise, u njenom posedu.

Ako prihvatimo ovakvu projekciju situacije, to ne znaci da je ona povoljna za jednog, a manje ili vise ponizavajuca, za ostale. Poznato je u sportu, da je svetskom prvaku teze da odrzi svoje prvenstvo od zelje njegovog izazivaca da ga osvoji. Amerika, gde ekonomija diktira politicke korake Vasingtona da bi odrzala svoje prvenstvo, mora da se ponasa kao uspesan preduzimac. Samo zdravom ekonomijom moze da zadovolji subkontraktnu strukturu svoje globalne baste, gde svaki zupcanik svetske masinerije treba da obavlja svoju funkciju.

Busova vaninstitucionalna neoizolacionisticka politika pokazala je mnoge slabosti u slucaju Iraka. Nakon uspesne brze vojne akcije, svi predvidjeni planovi pali su u vodu, po priznanju Pola Volfovica, jednog od kreatora Busove spoljnopoliticke strategije. Sve je bilo planirano u detalje, ali su Iracani zrtvovali oba topa i kraljicu za nekoliko pesaka koji sada dejstvuju, na mikroplanu, takodje vaninstitucionalno, i zadaju nesnosnu glavobolju “velikom satani”. Al kaida islamskih fundamentalista, protiv globalne al kaide, tj. mreze, americke izolacionisticke politike. Uspesno koordinisani haos protiv ranjive harmonije. Busova administracija sve vise uvidja, ali jos ne priznaje otvoreno, da se protiv organizovanog samoubilackog nereda mora boriti spremnijom, bolje organizovanom institucionalnizovanom politikom. Ujedninjene nacije i druge svetske organizacije imaju mnoge slabosti, ali danasnjem svetu one su jos uvek neophodne. Vlade u svetu treba da ih usavrsavaju, a ne da ih mimoilaze. Uspeh harmonije sveta je u moci institucija, a ona ce doci do izrazaja ukoliko ih cela medjunarodna zajednica prihvati.

Svetu je danas potreban jedan novi Vinston Cercil, politicar sa vizijom, koji bi ubedio Ameriku da je moderni izolacionizam Busove vlade isto tako fatalan za svet u borbi protiv fundamenatalizma, kao sto je klasicni izolacionizam mogao da bude da je ostao u svom pasivnom stavu u odnosu na rastucu fasisticku opasnost uoci Drugog svetskog rata.

Apis, Mart 2004

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License