+Miloš Arsić - Četrdeset godina aktivizma
O Andreju Tišmi može da se govori na više načina, ali jedan je osnovni – reč je o umetniku koji četrdeset godina izdržava na jednom po-sebnom putu, a to je put avangarde, tačnije neo-avangarde. To je počelo 1972, 1973. godine i traje do danas. Dakle, reč je o četrdeset godina njegove pasionirane pripadnosti jednom pokretu koji u sebi sadrži mnogo ideja, mnogo stavova. Tišma počinje svoju umetničku avanturu serijom pečata, ili nešto pre njih serijom fotografija. Ali to nisu fotografije iz porodičnog albuma. To su fotografije istinitih događanja koje, kad se postave u celinu, dobijaju drugo značenje. U isto vreme, od 1973. nastaju njegovi prvi pečati. Pečat može da se tumači u formalnom smislu kao oblik grafike, tačnije alternativne grafike. U ovom slučaju on ima drugo značenje – obeležavanja nečega. Tim pečatima Tišma na neki način obele-žava i ceo svoj budući put. Reč je o obeležavanju stava: gde god sam ja, to je umetnost. To je osnovna karakteristika cele neoavangarde. On taj pečat otisne na nečijoj glavi, nečijoj ruci, na nekoj stolici, stolu, sandučetu, pismu, konkretno mislim na njegove radove u oblasti mejl-arta, sve to je umetnost. Umetnost je u ovom slučaju način življenja, način ponašanja i način mišljenja.
Hrana u kontekstu, 2011
U tim prvim decenijama, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Tišma je vrlo radikalan. On je zagovornik takozvane druge linije ili, preciznije, kako bi rekao profesor Denegri, govora u prvom licu. Ali on ne ističe svoje „ja“, on traži „ja“ u drugima, uspostavlja komu-nikaciju. U toj vrsti umetnosti ako komunikacija ne postoji, nema ni umetnosti. Tišma to zna i to radi i dan-danas. Istovremeno tu su i performansi i drugi oblici koji se vezuju za te radikalne promene.
Upoznavanjem mogućnosti kompjutera, digi-talnih tehnika i tehnologija stvari su se donekle promenile. Tišma se, kao školovan slikar, vraća svetu slike. To je slika kao vrhunsko osećanje vizuelnog dožovljaja ili vizuelnog saznavanja sveta. Ovo se najviše pokazuje kroz fotografiju, koja, zahvaljujući kompjuteru i drugim metodama, dobija različite transformacije i različita značenja. Taj niz radova, iz tog „drugog perioda“, s jedne strane povezuje se sa njegovim vrlo velikim i dobrim iskustvom u domenu mejl-arta, a sada su tu i druge oblasti: video art, veb art i elektronska grafika. U osnovi svega je fotografija koja se kompjuterskim tehnikama menja i zahva-ljujući mreži ima i veću komunikativnost.
Za Tišmu je poznato da je angažovan umetnik, međutim, ja ne bih rekao da je on samo anga-žovan u uskom značenju, on je aktivni umetnik. Aktivni umetnik koji nam, pre svega, nudi doživljaj, ali od nas, kao imaginarnih posmatrača ili učesnika u toj umetničkoj igri, zahteva mnogo više, a to je da preispitujemo doživljaj. Zahteva od nas oblike kontemplacije, razmišljanja, promišljanja i tumačenja stvari. On nam nudi niz tema, motiva, jednostavno kaže „to je to“, on ima govor u prvom licu pa kaže: evo, imamo agresiju pornografije, imamo agresiju reklama, imamo agresiju u pravom značenju; rat u Iraku, bombardovanje Srbije. To su sve ciklusi njegovih grafika, koji se upravo tako zovu. On od nas traži da se zapitamo, njegova umetnost je zapitanost, nije sve u angažovanju da nam kaže: ovaj svet nije idealan, nego da mi dođemo do zaključka kako ovaj svet nije baš po našoj meri. To je kod Tišme isprepletano i veoma naznačeno i može da se tumači na različite načine. To zavisi od spret-nosti i sposobnosti, pa i umeća viđenja i gledanja onoga što nam on tako sigurno u kontinuitetu nudi ovih četrdeset godina.