Casno Ime Davida Albale

POVODOM NEDAVNOG SKUPA SRPSKOG LEKARSKOG DRUŠTVA
ČASNO IME DAVIDA ALBALE
Dr Živko Vuković Politika, 19.11.1989

Srpsko lekarsko društvo i lekari Srbije delili su tokom istorije sudbinu naroda. Tako je, na primer, za vreme strašne epidemije pegavca ratne 1915. godine svaki treći lekar položio svoj život.
U Srpskom lekarskom društvu velika pažnja poklanja se zbivanjima koja su značajna za istoriju našeg naroda. Prošle godine na velikom skupu lekara pružena je puna podrška ustavnim promenama u Srbiji. Nedavno je bilo priređeno nekoliko svečanih skupova na kojima su se članovi Društva1 odužili svojim britanskim, američkim i australijskim kolegama za njihovu pomoć u najtežim danima prvog svetskog rata. Sada se pripremaju sastanci posvećeni francuskim i kanadskim lekarima.
Ceneći veliki doprinos Jevreja lekara u Srbiji tokom duge istorije, u borbi za oslobođenje i ujedinjenje i doprinos srpskoj medicini, Srpsko lekarsko društvo održalo je u ponedeljak naučni skup posvećen Jevrejima lekarima. Jevreji lekari bili su, po pravilu, i aktivni članovi Srpskog lekarskog društva pa je utoliko razumljivija obaveza da im se oda javno priznanje i pošta za sve ono što su učinili za našu zemlju. Tim povodom izdvojili smo časno ime dr Davida Albale.
Ratnik u rovu
David Albala je rođen u Beogradu 1886. godine. U njemu je i maturirao, u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Po želji roditelja, studirao je medicinu u Beču. Bila je ambicija mnogih jevrejskih porodica u to vreme da im deca budu lekari. Neposrdno posle završetka studija, 1912. godine, mladi David svoje prvo lekarsko mesto dobija u prvom balkanskom ratu. Ratovi su se ređali jedan za drugim a David je vazda u prvim redovima, pokazujući svoj patriotizam i lekarsku umešnost.
Već u prvim borbama posle izbijanja prvog svetskog rata, on je u prvim borbenim linijama na Drini i Ceru. Tada je zadivio svoje starešine, koje su ga pre¬korevale što on kao lekar ne sedi u svom previjalištu i čeka ranjenike, nego s puškom u ruci uskače u rovove i bori se protiv neprijatelja.
Po povlačenju kroz Albaniju, stigavši na Krf, David se oporavlja sa ostalim iscrpljenim i bolesnim srpskim vojnicima, pomažući im nesebično svim snagama i umešnošću. Posle oporavka srpske vojske i ponovnog učešća u ratnim operacijama, David hoće još više da učini za Srbiju. Posle jednog susreta sa predsednikom srpske vlade Nikolom Pašićem, predložio mu je da se zatraži pomoć od jevrejskih građana Sjedinjenih Američkih Država. Pašić je prihvatio predlog simpatičnog mladog lekara i odmah ga poslao u Ameriku u sastavu jedne delegacije.
Doktor Albala u Americi
Krajem 1917. godine, zajedno sa najstarijim beogradskim rabinom dr Isakom Alkalajem, Albala stiže u Ameriku. Sve ono što je za vreme svog boravka u Americi učinio bilo je veliki uspeh za mladog lekara. Održao je stotine govora i predavanja. O tome su izveštavali američki dnevni "listovi. Odgovarajući krugovi u Americi bili su oduševljeni predavanjima dr Albale i bilo mu je omogućeno da putuje širom zemlje i agituje za pomoć Srbiji.
Istovremeno je dr Albala i u jevrejskim krugovima stekao brojne veze i prijatel»e. Uticao je na mnoge među njima da sa odobravanjem prime akt britanske vlade koja je u svom pismu Vajcmanu obećala podršku u stvaranju jevrejske domovine u Palestini. Zasluga je dr Albale bila i u tome što je srpska vlada, u pismu ministra inostranih poslova Milenka Vesnića upućenom dr Albali, pozdravila akt britanske vlade i pridružila se tom činu. Pismo se čuva danas u Nacionalnoj biblioteci u Jerusalimu. A kada je Amerika poslala prvu grupu dobrovoljaca u Palestinu, na čelu jevrejske regimente u svečanom defileu nalazio se i dr Albala u uniformi oficira srpske vojske. Posle prvog svetskog rata vlada novoosnovane države Srba, Hrvata i Slovenaca uputila je dr Albalu u Versaj kao saradnika u radu mirovne konferencije.
Veliki preduzetnik
U periodu mira između dva velika rata, dr Albala se najviše bavio lečenjem tuberkuloze. Svesrdno je učestvovao u organizovanju jevrejskih opština u Jugoslaviji. Bio je predsednik jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije i predsednik Sefardske opštine u Beogradu. Gotovo da nije bilo nijednog važnijeg događaja u kojem on nije učestvovao.
Pomenimo ovde da je zasluga dr Albale bila i u tome što je u ime jutoslovenskih lekara bila zasađena šuma u blizini Ginegare u spomen umrlog kralja Petra. Dr Albala je takođe zasadio i prvo drvo u spomen mučeničke smrti kralja Aleksandra, u šumi koja raste kraj Sar Kaakima u blizini Haife.
U svojoj lekarskoj praksi bio je veliki pobornik banjskog lečenja i naročito je preporučivao lekovitost Vrnjačke banje. Sudeći prema njegovom izlaganju na plenarnoj sednici Srpskog lekarskog društva 1923. godine, Vrnjačka banja je trebalo još tada da postane jedna od najčuvenijih banja južne i srednje Evrope.
Posle izbijanja drugog svetskog rata, jugoslovenska vlada ponovo upućuje dr Albalu u SAD da nastavi istu političku aktivnost, kao što je to činio i za vreme prvog svetskog rata. S puno vere i nade obavljao je svoje aktivnosti. Ponovo piše članke i drži predavanja. U članku koji je objavio u časopisu „Nova Palestina", u maju 1941. godine, posle okupacije Jugoslavije, isticao je bliskost jevrejskog naroda i naroda Jugoslavije i svoju veru u zajedničku budućnost. Na kraju kaže da u teškoj borbi između okrutne sile i prava naroda Jevreji i Jugosloveni stoje rame uz rame kao sapatnici i saradnici.
Na žalost, sudbina je bila okrutnija od njegovih očekivanja. Strašne vesti o uništavanju i istrebljenju srpskog i jevrejskog naroda slomile su njegovo srce upravo na dan kada je trebalo da održi govor u Vašingtonu, na godišnjicu napada fašističke Nemačke na Jugoslaviju 6. aprila 1942. godine. „Glas Amerike" je posvetio posebnu emisiju dr Davidu Albali, ratniku, lekaru, diplomati, a više od svega čoveku koji je voleo svoj jevrejski narod isto toliko i srpski kao najbolji Srbin.
Pismo ministra inostranih poslova Kraljevine Srbije Milenka Vesnića kapetanu dr Davidu Albali
Vašington Dec. 27.1917. Dragi kapetana Albala,
Saznao sam da u subotu 29-og treba da prisustvujete sastanku „Menoraha", velikog kulturnog društva jevrejske omladine u ovoj zemlji. Molim vas da izrazite vašoj jevrejskoj braći, tom prilikom, simpatije naše vlade i našeg naroda na pravednim naporima za obnovu njihove ljubljene zemlje u Palestini, što će im omogućiti da zauzmu svoje mesto u budućem Društvu naroda u skladu sa njihovim brojnim sposobnostima i nesumnjivim pravima. Sigurni smo da to neće biti samo u njihovom sopstvenom interesu, nego u interesu celog čovečanstva.
Vi znate, dragi kapetane Albala, da na svetu ne postoji druga nacija, koja je imala više simpatija za ovaj plan, od Srbije. Zar mi ve prolivamo gorke suze na rekama vavilonskim gledajući našu ljubljenu zemlju, nedavno izgubljenu? Kako možemo da ne saučestvujemo u vašim vapajima i tuzi, koje traju gbdinama i kroz generacije, posebno sada kada su se naši sunarodnici vašeg porekla i religije, borili za srpsku domovinu isto onako kao što su se borili i naši najbolji vojnici.
Biće tužno za nas da vidimo bilo kojeg našeg jevrejskog građanina kako nas napuštaju da bi se vratili u svoju obećanu zemlju, ali ćemo se tešiti nadom da će nam svi oni ostati braća i ostaviti nama deo svojih srca i biti najjača veza između slobodnog Izraela i Srbije.
Smatrajte me, dragi kapetane Albala, iskreno vašim
M. Vesnić

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License