BOSILjKA RANČIĆ DOBILA RETKO PRIZNANjE IZRAELSKE VLADE
Medalja pravednika za spas prebeglih Jevreja Godine 1943. u vreme kada je Pirot bio izlepljen upozorenjima da za pomoć Jevrejima leti glava, Bosiljka i njena porodica primili su u svoju kuću četvoro ljudi. - Ilegalnim kanalima, nabavljene falsifikovane lične karte
Blato kod Pirota, 1. decembra 1997
Pirot danas ima Jevrejsku ulicu, gde su pre Drugog svetskog rata uglavnom živele jevrejske porodice.Na samom početku ulice; nalazi se spomen-ploča postavljena u znak sećanja na njene žitelje koje su jedne noći Nemci zauvek odveli sa svojih ognjišta. Srećom, bilo je Piroćanaca krji su bili spremni da pomognu nesrećnim ljudima. Jedna od njih bila je danas 75-godišnja Bosiljka Rančić, domaćica iz sela Blata kod Pirota, kojoj je, zbog zasluga, izraelska vlada nedavno dodelila medalju pravednika.
O tim teškim danima za jevrejski narod piše Ženi Lebl u knjizi „Jevreji u Pirotu". Nekadašnja stanovnica grada na Nišavi, kasnije se, preselila u Izrael.
U jednoj hajci u proleće 1943 godine, do zuba naoružani fašisti pokupili su skoro sve Jevreje u Pirotu. Bežeći ispred Nemaca, Marko Konfino skočio je kroz prozor i sa ćerkama upao u dvorište porodice Bosiljke Rančić. Dobri ljudi pustili su ih unutra.
- Bilo je pet sati ujutru. Na vratima vidimo uplašene ljude. Otac ih je prvo sklonio u podrum. Ja sam im odnela odeću i pozvala ih da uđu u kuću, seća se Bosiljka, koja sa mužem, penzionisanim veterinarom, živi u Blatu, selu udaljenom desetak kilometara od Pirota.
Jevreji uhvaćeni u raciji zatvoreni su u pirotsku Sokolanu. Tamo je odvedena i Markova žena Matilda, koja je ostala da zatvori prozor. Svesno se žrtvbvala za ćerke Bojanu i Rut i suiruga.
Bosiljka dalje priča da sutri člana porodice Konfino spavali u štali, na tavanu, u šaši, menjajući svako veče mesto. Danju su bili u kući. Komšije su znale da Bosiljkina prrodica pomaže Jevrejima, posebno Ćirići… Čak su ih pozvali kod sebe.
- To je bilo vreme kada se nije znalo za strah. Sa bratom sam išla do Sokolane da vidimo Matildu, nosili smo hranu, poruke, mada je Pirot bio izlepljen plakatima na kojima je pisalo „Jevreji kojih nema na spisku, gde god da se nađu, biće cela porodica streljana i kuća zapaljena" - priča Bosiljka.
Bosiljka Rančić
Da ne bi ugrozili svoje dobrotvore, neki su se Jevreji sami prijavljivali Nemcima.
Slučaj je hteo da i Haim Abravanel dospe u kuću Bosiljkinih roditelja. Smestili su ga zajedno sa porodicom Konfino. Haim je spasen, ali su Matildu ipak odveli u logor.
Nešto kasnije, Bosiljkina porodica ilegalnim kanalima nabavlja bugarske lične karte - za Marka, Bojanu, Rut i Haima. Izvadili eu im i vozne karte za Sofiju.
- Otac ih je dovezao fijakerom na stanicu. Putovali su kod advokata Čepilova, koga je Marko dobro poznavao.
U koncentracionom logoru u Bugarskoj bili su zatočeni Haimova sestra Rašela i Rudi, Bojanin verenik. Iz Pirota stižu falsifikovane lične karte i za njih dvoje.
- Tako su i oni spaseni iz logrra, seća se Bosiljka. Rašela je kasnije sa porodicom živela u Beogradu, Haim je bio adaokat. Međutim, nikad nas nisu zaboravili. Upravo njihovi potomci predložili su da Bosiljka dobije medalju pravednika.
- Komšije se spremaju da joj priredeprijem. Ovo priznanje dolazi u vreme kada neki pokušavaju da ponize čovečanstvo - kaže Mira ćirić iz Blata i dodaje da je ovo selo uvek znalo da ceni humani gest svojih meštana…
S. Stamenović
Politika, 2.12.1997