Bliski Istok Pometeni Saveznici

Imanuel Volerstin
Bliski istok
Pometeni saveznici

Poslednjih pedeset godina politika SAD na Bliskom istoku bila je građena oko vrlo bliskih veza sa tri zemlje: Izraela, Saudijske Arabije i Pakistana. Godine 2011. SAD su u zavadi sa sve tri, i to na vrlo fundamentalan način. One su takođe u javnoj neslozi sa Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom, Kinom i Brazilom, zbog svoje sadašnje politike u regionu. Izgleda da se niko ne slaže ili ne sledi vođstvo SAD. Može se primetiti mučna fru-stracija predsednika, Stejt departmenta, Pentagona i CIA-e da situacija izmiče kontroli.
Zašto su SAD stvorile tako neverovatno tesno savezništvo sa Izraelom, pitanje je velike rasprave. Ali je jasno da je, mnogo godina, odnos ostajao više nego čvrst a i sve više pod izraelskim uslovima. Izrael je bio u stanju da računa na finansijsku i vojnu pomoć i na nikad uskraćen veto SAD u Savetu bezbednosti.
Ono što se dogodilo sada jeste to da su se i izraelski političari i njihova američka baza podrške čvrsto pomerili nadesno. Izrael ostaje nepokolebljiv prema dvema stvarima: večnom odlaganju ozbiljnih prego-vora sa Palestinom i pretpostavka da će neko bombardovati Irance. Obama se kreće u drugom pravcu, bar onoliko koliko mu to dozvoljava unutrašnja politika SAD. Tenzije su visoke i Nata-njahu se moli, ako se uopšte moli, za republikansku predsedničku pobedu 2012. Vrhunac krize može, međutim, da nastupi pre toga, kada Generalna skupština UN bude glasala za priznavanje Palestine kao države članice. SAD će se naći u položaju gubitnika, boreći se protiv toga.
Saudijska Arabija je imala ugodan položaj sa Vašingtonom još od vremena kada se predsednik Frenklin Ruzvelt susreo sa kraljem Abdulom Azizom 1943. godine. Dve države su bile u stanju da kontro-lišu svetsku politiku nafte. Sarađivale su u vojnim stvarima i SAD su računale da će Saudijska Arabija držati na uzdi druge arapske režime. Danas, međutim, saudijski režim oseća ogromnu pretnju od drugog arapskog ustanka i vrlo je uznemiren zbog volje SAD da sankcioniše svrgavanje Mubaraka, kao i zbog američke kritike, iako ne prejake, zbog saudijske intervencije u Bahreinu. Prioriteti dve zemlje sada su sasvim različiti.
U eri hladnog rata, kada su SAD smatrale Indiju suviše bliskom SSSR-u, Pakistan je dobijao punu podršku od SAD (i Kine), svejedno koji je režim vladao. Oni su zajedno radili da pomognu mudža-hedine u Avganistanu i prisile sovjetske trupe na povlačenje. Verovatno su radili zajedno i da spreče rast Al Kaide. Dve stvari su se promenile. U eri posle hladnog rata SAD su razvijale mnogo toplije odnose sa Indijom, do frustriranja Pakistana. A Pakistan i SAD su u velikoj neslozi oko toga kako upravljati uvek rastućom snagom Al Kaide i talibana u Pakistanu i Avganistanu.
Jedan od glavnih ciljeva spoljne politike SAD od kolapsa SSSR bio je da sprečava zapadno-evropske zemlje da razvijaju autonomnu politiku. Danas, međutim, tri velike zemlje – Velika Britanija, Fran-cuska i Nemačka – upravo to čine. Ni kruta linija Dž. V. Buša, niti mekša diplomatija Baraka Obame, ne izgleda da su to usporile. Činjenica da Francuska i Velika Britanija sada traže od SAD da preuzme aktivniju ulogu u napadanju Gadafija, a Nemačka govori suprotno, manje je važna od činjenice da sve tri govore vrlo glasno i snažno.
Rusija, Kina i Brazil pažljivo mešaju karte u uslovima svojih odnosa sa SAD. Ovih dana, nijedna od ove tri zemlje se ne slaže sa SAD, ni u čemu. One možda neće ići do kraja (kao što je korišćenje veta u Savetu bezbednosti), jer SAD i dalje imaju vrlo oštre kandže. Ali one, sigurno je, ne sarađuju. Fijasko nedavnog Obaminog putovanja u Brazil, gde je mislio da će dobiti približavanje od strane predsednice Dilme Rusef, a do čega nije došlo, pokazuje kako SAD sada imaju malu snagu.
Konačno, unutrašnja politika SAD se promenila. Dvodelna, bipartijska spoljna politika otišla je u istorijsko pamćenje. Sada, kada SAD ulaže u rat kakav je u Libiji, istraživanje javnog mnenja pokazuje samo oko 50% podrške populacije. A političari obe partije napadaju Obamu da je ili previše jastreb(ast) ili previše golub(ast). Svi čekaju priliku da se na njega okome. Ovo može da ga prisili da uveća umešanost SAD svuda i tako izazove negativnu reakciju svih nekadašnjih saveznika.
Medlin Olbrajt je nazvala SAD »neizbežnom nacijom«. One su još gigant na svetskoj sceni. Ali to je nezgrapan gigant, nesiguran u to kuda ide ili kako tamo da stigne. Mera opadanja snage SAD je stepen do kojeg su njihovi nekada najtešnji saveznici spremni da brane želje SAD i da to javno kažu. Mera opadanja SAD je u stepenu do kojeg one osećaju da nisu u stanju da glasno kažu šta rade i da potvrde da je sve doista pod kontrolom. SAD sada moraju da plate velikom sumom novca izbavljenje jednog agenta CIA-e iz zatvora u Pakistanu.
Posledice svega ovoga? Mnogo više globalne anarhije. Ko će profitirati iz svega ovoga? Ovo je, sada, vrlo otvoreno pitanje.

Prevela Borka Đurić
Republika
BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License