BELEŠKA O PISCU
Iz knjige Lea Štraser
Ana Šomlo rođena je 27. marta 1935. godine u Negotinu, Krajina, od imajke Budimke Smederevac, profesora književnosti u negotinskoj gimnaziji, i Miroslava Šomlo, rođenog u Pešti na razmeđu dva veka, koji je u Negotinu radio kao građevinski inženjer u Odeljku za puteve i mostove. Bila je drugo dete, u svemu sušta suprotnost svojoj starijoj sestri, dobroj, poslušnoj i pametnoj. U sećanju iz ranog detinjstva Ana nosi slike toplog, velikog, žutog doma, sa dvorištem obraslim slezom i divljim grožđem, sa gomilama peska koje su odrasli donosili da bi se deca igrala. Kuća se nalazila preko puta osnovne škole u koju je Ana pošla 1941. godine. Seća se još uvek svoje učiteljice Ljubice Krstić kako govori njenoj majci — »Kažite Vašoj Ani da ne pominje da ste Jevreji, jer to nije zgodno u ovo vreme«. 1941. godine Anin otac je bio otpušten sa posla. Kada je Nemac došao po njega, otac je uzeo sa sobom pribor za brijanje, peškir, očistio cipele i bio je odveden. Ani je izgledao kao čovek pun dostojanstva. Tokom rata, Ana se sa svojom sestrom nekoliko puta selila između Vršca i Negotina. Verovalo se da je u Vršou život na većoj ceni nego u Negotinu. Vršac, kuća roditelja Anine majke i obilje hrane u prvom trenutku su izgledali kao zemlja bez rata. Ulica u kojoj su živeli zvala se Dreispitzgasse. Okolo su živele nemačke porodice i agresivna deca Hitlerjugenda. U opasnom vremenu rata sestre Šomlo su našle toplo okrilje u domu negotinskog lekara Mitrovića. Sticajem neverovatnih okolnosti Miroslav Šomlo usipeva da se iz logora vrati svojoj porodici, da bi poslednje dane rata proveo skrivajući se sa svojim kćerima u čobanskoj kolibi na dubravi zidara Mite Todorovića, pokraj puta između Štubika i Malajnice. Ana se seća dobrih Ijudi koji su im davali hranu, ukradenog parčeta pogače j šamara koji je dobila od svoga oca, kao i bezbrojnih vašiju koje su gamizale po njenoj glavi i koje su joj gotovo pojele prozračne uši. S jeseni 1944. godine porodica Somlo se sastaje u Negotinu i prve dane slobode provodi u obilnoj hrani. iste godine, na svetog Arhanđela, porodica Šomlo se seli u Vršac ruskim kamionom, čijeg je pijanog šofera na vozačkom mestu zamenio građevinski inženjer Miroslav Šomlo. Put je vodio preko Beograda kojeg se Ana uopšte ne seća. Ana u Vršcu završava osnovnu školu, a 1946. godine njeni se sele u Pančevo, gde se Ana upisuje u Gimnaziju. Bile su to godine kada je bilo važno nabaviti bele patike i cinkvajs za njihovo odiržavanje, idealinu obuću za prve igranke Ane Šomlo. 1948. godine upoznala je Ivana Ninića i zaljubila se u njega. Venčali su se 1956. godine, 21. oktobra, u opštini Stari Grad, na Terazijama, na dan kada je G. G. Dež došao u Beograd, zbog čega je svadba kasnila, ali se sve ipak završilo u istom danu. Nekoliko godina ranije otkrila je Ijubav za izučavanje stranih jezika, nakon poznanstva sa profesorom Anom Mirovič iz Lenjiingrada, od koje je naučila franouski jezik i, što je još značajnije — sistem učenja stranih jezika. Diplomirala je arapski jezik i književnost na Filozofskom fakulitetu u Beogradu, gde je slušala predavanja doktora Fehima Bajraktarevića, čuvenog filologa orijentaliste. Na prvoj godini studija, 1953. upoznala je Silviju Benzion, od koje je naučila hebrejski jezik. Silvija je bila najbolji pedagog koga je Ana upoznala, mada je tada išla u osnovnu školu i imala jedanaest godina. Između 1957. i 1959. godine boravi u Jerusalimu, gde studira hebrejski i arapski. Iz Izraela se vraća poluteretnim brodom »Marmara«. Na putu od Haife do Istambula provodi desetak dana na palubi broda gledajući obale Male Azije. Uskoro po povratku Ana Šomlo počinje svoju novinarsku delatnost, objavljujući tekst u »Politici« o izraelskim kibucima. Oktobra 1959. zasniva svoj prvi radni odnos u »Dugi«. Sledeće godine prelazi na Televiziju Beograd, u Političko-informativnu redakciju, gde ostaje do 1967. godine. Sticajem nepovoljnih međunarodinih j međuljudskih okolnosti, Ana Šomlo te godine napušta ovu redakciju. Tada ima već dvoje dece; sin Dan rodio se 1964. a kći Ela 1967. godilne. Neki od njenih kolega smatrali su da je vrlo nezgodno što je u to vreme dala svojoj deci jevrejska imena. Posle kratkog rada u »RTV reviji« prelazi u Centar RTB za istraživanje programa i auditorijuma, gde je danas uredniik časopisa »RTV teorija i praksa«. Pod pseudonimom Ida Štraser objavila je 1958. priču »Povratak« u listu »Omladina«, koji je tada uređivao Mladen Olijača. 1979. godine objavila je, u Letopisu Matice srpske u Novom Sadu novelu »Vreme«. To je za sada sve što je Ana Šomlo objavila u prozi. Kao publicista objavljivala je tokom proteklih godina tekstove u Politici, NIN-u, Borbi, novosadskom Dnevniiku, i u reviji Danas Stevana Majstorovića, gde sa njom polemizira Radomir Konstantinović, sumnjajući u njenu materijalnu egzistenciju, razobličujući dekadentnost izvesnih ličnosti koje se skrivaju iza izmišljenog imena Ane Šomlo. Enciklopedija u izdanju beogradske »Prosvete« objavila je 1959. godine priloge A. Šomlo o izraelskoj književnosti. Saradnik je Enciklopedije Judaika u Jerusalimu, koja je u izdanju 1972. godime objavila njene tekstove o piscima Jevrejima i jevrejskim temama na tlu današnje Jugoslavije. Ovo je prva knjiga Ane Šomlo. Pisana je od 1975. do 1979. godine.
