Beit Rabanan

Svi rabini svih vremena kao i ostalo versko osoblje sa svih prostora bivše Jugoslavije kao poziv na početak bavljenja rabinskom genealogijom na našim prostorima

RABIN I KANTORI UBIJENI U NDH 1941-1945˙
SARAJEVSKI RABINI

KUĆA RABINA

Abinun Avram

Abinun Samuel

Adižes Nisim

Nisim Adižes, sin Jakova i Amade. Zadnji rabin Šapca. Bio je rabin (sveštenik), šahter i vršilac dužnosti veroučitelja. U Šapcu je bio od 1931. godine.
Rodio se 5.10.1885. godine u Prištini. Završio je jevrejske školu u Prištini i šahtersku školu u Solunu i Smirni. Bio je oženjen Simhom-Sofijom Levi. S njom je imao decu: Amada, rođena 15.6.1921. godine, Margareta, rođena 22.12.1923. godine, Rahela, rođena 24.3.1926. godine i Rejna, rođena 15.1.1928.
Ubijen je u Šapcu, Zasavici zajedno sa ostalim muškarcima Jevrejima, a supruga i ćerke ugušene su na Avalskom putu u dušegupki.

Alfandari Moša

Alkalaj Jehuda ben Šalom Haj

Detaljna biografija se nalazi u knjizi:

Radivoje Davidović OD DAVIČA DO ČELEBONOVIĆA ULICE BEOGRADSKIH JEVREJA

Alkalaj Efraim Merkado

Alkalaj Isak

Rabina za senatora

Vrhovni verski poglavar Jevreja Srbije i Jugoslavije, rabin dr Isak Alkalaj, utekao je sa ženom, ćerkom i zetom iz Beograda pre nego što su stigli Nemci. Iz turske prestonice Ankare uputio je pismo vladi u Londonu u kome je opisao izlazak iz glavnog grada posle petog talasa nemačkog bombardovanja 6. aprila:
"Pred samu noć napustio je najveći broj Beograđana varoš. Napustili smo i mi Beograd. Strašan je prizor davala naša prestonica te noći. Išli smo pešice po opustošenim ulicama…Valjalo je samo ići dalje, što dalje iz tog pakla ruševina i požara… Sela su bila puna izbeglica. Mnogima je bio cilj da dođu do bilo kakvog mesta pored železničke pruge i pođu prema jugu, misleći da će najbolje biti zaštićeni negde gde je koncentracija naše vojske bila najveća… Putovalo se, razume se, u zatvorenim i zamračenim furgonima."
U nastavku pisma on je vladu izvestio o stanju u gradovima kroz koje je prošao. Preko Jagodine, Niša i Pirota, često uz pomoć Srba, on je stigao u Bugarsku i odatle u Tursku.
Podržavao je cionistički pokret, ali u isti mah bio je "vatreni jugoslovenski rodoljub i monarhist". Bio je prijatelj kuće Karađorđević i lični prijatelj kralja Aleksandra, koji ga je 1932. postavio za senatora.
Posle Drugog svetskog rata ostao je da živi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je do smrti, u dubokoj starosti, 1979, bio središna ličnost i duhovni autoritet male iseljeničke zajednice jugoslovenskih Jevreja.
O uspešnom bekstvu vrhovnog rabina i njegove porodice pisala mi je iz Amerike 15. oktobra 1989. njegova ćerka Naomi - Mimi, sa kojom sam se dobro znao iz najranijeg detinjstva. Pismo sam primio posredstvom sada pokojne univerzitetske profesorke engleskog jezika Vide Marković, njene koleginice sa studija, koja je tada bila u SAD.
"Mi smo napustili Beograd 6. aprila pod bombardovanjem. Arturova mama i Hedi su bile s nama. Posle tri dana koje pešice, koje taljigama, stigli smo u Jagodinu. Idućeg jutra su Nemci ušli. Krili smo se u jednoj zapuštenoj kući na periferiji grada gde su nam Cigani izdali dve prazne sobe. Posle dve nedelje kada više nije bilo bezbedno, uspeli smo sa lažnim propusnicama da dođemo do Niša. Tamo je Gestapo aktivno tražio tatu i izdao nagradu za njegovu glavu. Opet sam s velikim teškoćama nabavila propusnicu za Pirot. Tamo smo se krili nekoliko nedelja i živeli relativno mirno pod Bugarima, sve dok Nemci nisu naredili pretres kuća u potrazi za oružjem i strancima. Tamo smo skoro zaglavili, ali zahvaljujući srpskom predsedniku opštine, dobili smo propusnice za Sofiju, gde smo imali rođake, koji su nas krili i pomogli da odemo u Carigrad poslednjom ruskom lađom na putu Odesa-Varna-Carigrad. Na putu smo doznali da je Nemačka
napala Rusiju.
U Carigradu smo se priključili jugoslovenskim vlastima u izgnanstvu i došli prvo u Palestinu, onda u Kairo. Odatle su tatu poslali u SAD, gde smo se sastale sa tatom. Za sve vreme bekstva iz Jugoslavije stanovništvo ne samo da nas nije potkazalo, nego nam je i pomoglo, često na veoma dirljiv način izlažući se ličnom riziku i opasnosti."
Izveštaj koji je uputio sredinom jula 1941. jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu o prilikama u zemlji bio je značajan jer rabin je bio obrazovan, ugledan i poštovan. Bio je skromnog porekla, ali je završio u Beču Viši rabinski seminar i Filozofski fakultet, kao prvi stipendista društva "Potpora", čiji su osnivači bili najugledniji članovi beogradske jevrejske sefardske zajednice (Bencion Buli, Salomon Azriel, dr David M. Alkalaj, Benko Davičo, Jakov Čelebonović i dr.)
Evo šta je još u izveštaju rekao:
"Nade koje je naš narod polagao u svoju vojsku nisu se, nažalost, ostvarile…
Već 10. aprila neprijatelj je ušao u Jagodinu, dolazeći s juga, pošto je prethodno zauzeo Skoplje, Pirot, Niš i celu Moravsko - vardarsku dolinu. Jagodina se branila… Svoj otpor je platila sa oko sto žrtava."
Pošto je opisao pljačkanje Nemaca u Jagodini, rabin je nastavio:
"U Jagodini nismo stigli da dočekamo rad Gestapoa, jer smo na vreme otišli odande. Ali smo zato imali vremena da upoznamo svu perfidnost te zloglasne policije u Nišu, gde je počela da dejstvuje 28. aprila rekvirirajući potrebne prostorije za svoju delatnost… Domaćinu rekviriranog stana naređeno je da u roku od dva sata napusti stan i preda sve ključeve… I ovde je odmah uhapšeno sedamdeset uglednih građana, a među njima i jevrejski sveštenik, predsednik jevrejske opštine… Pošlo nam je za rukom da izbegnemo Gestapo i tako smo 30. aprila stigli u Pirot. Nismo osetili da postoji neka granica između Niša i Pirota, iako je Pirot sa celom okolinom bio u bugarskim rukama. Pirot je imao normalan izgled. Borbi nije ni bilo… U Pirotu smo imali prilike da razgovaramo sa mnogim našim zarobljenicma koji su se vraćali iz raznih logora. Svi bez razlike pričali su o teškim prilikama u kojima žive naši zarobljenici u nemačkom ropstvu".
Rabin Isak Alkalaj doživeo je 98 godina u Njujorku. I nikada nije zaboravio Beograd. "Eh, da mogu da se ponovo prošetam od Kalemegdana do Slavije", rekao je jednom kada mu je bilo 93 godine. To sam doznao od Vere Milanković, ćerke profesorke Vide Marković.

Misije po svetu

Tokom Prvog svetskog rata rabin je napustio Srbiju povukavši se sa vladom 1915. Po njenom nalogu, zajedno sa dr Davidom Albalom bio je u misijama za pomoć Srbiji u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
http://forum.burek.com/stradanja-srpskih-jevreja-t478045.10.wap2.html

Alkalaj Izrael

Alkalaj Moša David

]
Vešt pisac i izdavač mnogih knjiga bio je Rabin Moša David Alkalaj, ili kako su ga kratko zvali: Haham Buhor. On je preveo na španski i izdao popularnu knjigu od Verge: „Ševet Jehuda", izdao je više školskih knjiga, jevrejsku gramatiku, računicu, „Hagada šel Pesah", španskim prevodom, i 1868. god. izdao je knjigu: „Maase Moše" u dva dela, izreke Talmuda po azbučnom redu, — zaostavština Rabina Moše Levija, iz Sofije.

Rabin Moša David Alkalaj stekao je velike zasluge za beogradsko Jevrejstvo izdavanjem svojih knjiga Njegove su knjige odgovarale duhu ondašnjih potreba i on se starao da, pored školskih udžbenika, prevede i izda na španskom jeziku i druge popularne knjige za narod.

Rabin Alkalaj bio je oko 20 godina i rabin sefardske opštine u Beču. Umro je 1902. god. i sahranjen na jevrejskom novom groblju u Beogradu. Njegovu biblioteku od nekoliko stotina jevrejskih knjiga, poklonio je pokojnikov sin, D-r David Alkalaj, jevrejskoj biblioteci u Beogradu.

Štampano je u tom vremenu još raznih školskih i molitvenih knjiga, delom jevrejskih sa španskim prevodom, ili samo španskih, tako zvanih „ladino". Pregled tih knjiga daje nam u nekoliko pravo na suđenje o intelektualnom kvalitetu ondašnje generacije.

Po sadržini tih knjiga, one se dele na čisto veroispovedne, kao što su: molitvenici, psalmi, verske pesme i tome slično; na tumačenja pojedinih me-sta u Svetom Pismu, apologetiku, i na talmudska objašnjenja, zvana „Halaha". Sa pretpostavkom, da je znatni deo beogradskih Jevreja imao potrebu za ovakvim knjigama, može se zaključiti, da je znanje Svetog Pisma u originalu, Mišne i Talmuda, pa čak i Zohara bilo dosta rašireno u Beogradu. Dalje se pouzdano može tvrditi, da su Jevreji bili pobožni u duhu tradicije i da su verske propise i običaje brižljivo negovali u porodici, u školi, pa, razume se, i u hramu. Ta pobožnost njihova bila je iskrena, srdačna, pa čak u nekim običajima i fanatična. Pored nesumnjivo lojalnog i patriotskog držanja prema otadžbini i vladaocima bilo je kod njih jako živo i žudno osepanje i prema svetoj zemlji Palestini. Od mnogobrojnih verskih Psalmi, „Zemirot", što ih je jevrejska književnost proizvela u toku mnogih vekova beogradski su Jevreji našli za potrebno, da ovde preštampaju i odomaće pesme Izrailja Nađare, kojima je sadržina uvek ista: Bog, Izrael i Cion. To isto nam potvrđuju i knjige R. Jude Alkalaja iz Zemuna, čija je glavna sadržina ljubav prema Cionu i dužnosti svakog Jevrejina prema istorijskoj domovini
da se ona obnovi. Probuđeni u svojim najmilijim snovima o obnovi Ciona, odista su neki Jevreji iz Beograda otputovali u Palestinu, da tamo vrše dužnosti pionira u radu na njenoj obnovi.
Ignjat Šlang : http://elmundosefarad.wikidot.com/glava-xv

Baruh Samuel

Samuel Baruh
Bio je prvi i najstariji rabin u Sarajevu. Baruh je bio porijeklom iz Soluna. Jevreji iz Bosne nisu u to doba još imali jevrejskih škola koje bi osposobljavale rabine, pa su za rabine uzimali ljude iz Soluna i Carigrada.
Samuel Baruh je vršio funkciju rabina u Sarajevu od 1623— 1640. g. Za njega se zna da je pokopan na groblju Kovačićima. Njegov spomenik je bio prvi i najstariji spomenik na tome groblju.
PINTO, Avram, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987, ISBN 86-21-00090-3

Ben Jakov Šlomo

Beraha Moša J

Buchwald Bernhard

Bulc Emanuel

RABIN BULC I JUGOSLOVENSKA ZAJEDNICA Piše Benjamin Urbah, Pariz

Cevi Isak

Cevi Šem-Tov Jehošua

Daniti Avram Albert

Danon Benjamin

Danon Cadik

ŽIVOTNI PUT JEDNOG RABINA
Kratka biografija Cadika Danona
ЗАПАЊЕН СУРОВОШЋУ САНКЦИЈА

Danon Isaka Danijel

Danon Meir Menahem

Danon Moše

Moše Danon
Djelovao je u Sarajevu kao rabin od 1815—1830. g. Bio je poznat i popularan među bosanskim Jevrejima zbog svog mučeništva i ucjene Ruždi-paše 1819. g. Umro je u Stocu, na putu za Jerusalim 1830. g.
PINTO, Avram, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987, ISBN 86-21-00090-3

De Majo Jakov

Djaen Sabitaj

El libro de la Editorial Djaen, que será publicado en abril de 2007, llevará el nombre de 'Sabetay J. Djaen. Teatro Ladino 1921-1922'
El libro será realizado por Amor Ayala (Universidad de Barcelona - Freie Universität Berlin) y Aldina Quintana (Jerusalem), y contendrá las tres obras originales con el texto aljamiado rashi y la transcripción correspondiente, además de contener un estudio preliminar, anotaciones léxicas al texto y una cronología del autor.

Eli Avraham

Eli Jehuda Moše

Eli Jehuda

Eli Nisim

Ehrenpreis Marcus prof dr

Marcus Ehrenpreis (Erenprajs), 1869 – 1951, rabin i pisac. Rođen je u Lavovu (Lemberg). U Švedskoj je osnovao časopis Judisk Tidskrift i uređivač je Jevrejske enciklopedije.
Mada je u početku bio poliitički cionista, postao je vremenom zagovarač duhovnog nacionalizma, verujući da će asimilicija i raštrkanost omogućiti jevrejskom narodu da ispuni svoju duhovnu misiju među narodima. U Lavovu je Markusov otac bio štampar. Markus je dobio kombinovano tradicionalno istočnoevropsko jevrejsko kao i zapadnjačko obrazovanje. Pohađao je Hochschule für die Wissenschaft des Judentums u Berlinu I nekoliko nemačkih univerziteta. Službovao je kao rabin u Đakovu, Hrvatska od 1896 do 1900, da bi posle toga postao glavni rabin Sofije, Bugarska, a od 1914 glavni rabin Stockholma. Kao bugarski nadrabin radio je na poboljšanju uslova manjina na Balkanu, a 1913 godine putovao je po mnogim evropskim glavnim gradovima u korist bigarskog kralja Ferdinanda I. Na zahtev Theodora Herzla preveo je na hebrejski pozv na Prvi cionistički kongres, lično oblikujući slova. Na tom, a i na kasnijim cionističkim kongresima radio je Ehrenpreis kao konsultant za kulturu. Kritikovao je poglede Ahada Ha-Ama smatrajući da hebrejska literatura ne treba da se ograniči samo na jevrejske teme i već da ispuni duhovne potrebe jevrejskog naroda u okvirima evropske kulture. Tako je 1908 godine smatrao da hebrejska literatura njegove generacije nije sposobna da stori „sintezi iskupljenja između judaizma i evropeizma.“ Od tada je skoro totalno izgubio interesovanje za hebrejsku književnost i Cionistički pokret (za šta je mnogo bio kritikovan od strane cionističkih prvaka). Potpuno se posvetio, pišući na švedskom i drugim jezicima. rabinskom radu kao i javnom životu. Objavio jeviše prevoda moderne hebrejske književnosti na švedski jezik. 1928 godine, pokrenuo je časopis Judisk Tidskrift, koji i danas izlazi u Stockholmu kao mesečnik, a posvećen je kulturnom, politčkom, literarnom i naučnom životu sa jevrejskom tematikom. Objavio je i Jevrejsku enciklopediju na švedskom.
(Delove njegove autobigrafije koje se odnose na Đakovo i Jugoslaviju uskoro ću prevesti na naš jezik)
Zahvalnost,
"Encyclopedia Judaica"
©1972, Keter Publishing House Jerusalem Ltd
Jerusalem, Israel

Finci Jozef Jahiel

Finci Juda Jozef

Funk dr N

Gaon Solomon

Dr. Solomon Gaon, rabin, 1912- 1994.

Rabin dr. Solomon Gaon (u sredini) sa nadrabinom ser Izraelom Brodijem (lijevo) i sefardskim nadrabinom iz Izraela Jozefom Ovadija

Prevela: Greta FERUŠIĆ
Dr. Solomon Goon rođen je u Travniku, Bosna 15. decembra 1912. god. , a umro u Njujorku, 21. decembra u 82. god . života.
Poštovani dr. Gaon bio je na čelu prve britanske sefardske sinagoge u vrijeme koje je sa sobom nosilo snažnu sefardsku renesansu u cijelom svijetu, zahvaljujući osnivanju države Izrael. Ovaj razvoj bio je ograničen činjenicom do je on bio Haham Španske i Portugalske jevrejske zajednice u sinagogama Bevis Marks i Lauderale Road.
Ovaj miroljubivi čovjek koji je više volio ubjeđivonje od prepirki, pohađao je jevrejski Teološki seminar u Sarajevu i otišao na Jevrejski koledž 1931. godine.
Istovremeno, studirao je na Univerzitetu u Londonu da bi stekao stepen zvanjo doktora nauka. Godine 1948. god. oženio se Reginom Hasson, koja je evokuirana iz Gibraltora. Godine 1948. bio je predodređen božijom voljom da bude prvi Sefard na Jevrejskom koledžu. Njegovu pobožnost, marljivost i Ijudska toplina učinila je da postane veoma popularan i prvi među kandidatima za upravu sinagoge, te da bi se ponudio za upražnjeno mjesto Hahama-mudraca, što se i zbilo 1949. god. Ovo mjesto bilo je upražnjeno trideset i jednu godinu od trenutko smrti kontroverznog dr. Mozesa Gastera. Kao Haham, dr.Gaon je brinuo o duhovnom životu svoje davno osnovane i dobro organizovane Zajednice. Ali, istovremeno, on se interesirao i za druge novije zajednice u Velikoj Biitaniji, Rodeziji i Australiji a koje su osnovali Jevreji koji su dolazili iz ranijih kolonija. Vrlo je blisko sarađivao sa aškenaskim nadrabinom dr. Izraelom Brodiem kojeg je veoma mnogo poštovao. Bio je veliki zagovornik osnivanja jevrejskog koledža i po tom je pitanju vrlo usko sarađivao sa dr. Luisom Jacobsom kojem se divio i pružao mu svestranu podršku. Tradicionalno tolerantan, ovoj čovjek je bio zapanjen činjenicom da je "Jacobs afera" završila tako što je robinu Jacobsu uskraćen položaj direktora Koledža godine 1962.
Otpor konfrontaciji
Nakon toga što je rabin Jacobs odstranjen iz Ujedinjene sinagoge i osnovao svoju zajednicu, dr. Gaon mu je pružio privremeno utočište u prostorijama Lauderdale ulice. Ali, zahvaljujući svojoj odvažnosli, uvijek je odbijao do bude umiješan u aškenaske nesuglasice. Spoznao je razlike u gledištima između Aškenaza i Sefarda što se očitovolo i njihovim različitim historijskim korijenima. Za dr. Gaona, sefardska tradicija bila je prefinjena, više građanski orijentisana i discipliniranija. Ona je bila intelektualno razvijena. Stvarala je originalne misli i razumijevanje, dok su Aškenazi, poučeni iskustvorn ugnjetavanja od zapadnih kultura, postali i ponekad sitničavi. Dr. Gaon je bio zaprepašten činjenicom da Sefardi sjeverne Afrike žive u materijalnom i duhovnom siromaštvu. On se stoga pobrinuo zo njihovu sudbinu i bio veoma sretan kado su neki, iz tih oblasti, zopočeli da studiraju na Judith Montefiore Koledžu. Dr. Gaon je tokođe, bio veoma darežljiv u promoviranju sefardskog vaspitanja i obrazovanja u Americi i to od godine 1962., koda je bio pozvan da predaje na Ješiva Univerzitetu u Njujorku gdje je, kao gostujući profesor, bio mentor jednom sefardskom akodemskom programu, a uveo je i druge aktivnosti u Zajednicu. Godine 1968. izabran je za predsjednika Američkog društva za sefardske studije. Zahvaljujući njegovim nastojanjima, sefardske studije su danas,na prostorima bivše Jugoslavije, ravnopravne
aškenaskim studijama sa više od 300 redovnih studenata i 600 svršenih sefardskih studenata.
U nastojanjima da sačuva nezavisnost, prestiž i jedinstvo sefardske trodicije, redovno je prisusvovao sastancima Svjetske sefardske Federacije koja je u Izraelu tražila veće priznanje i beneficije za sefardsku populaciju.
Jedna od glavnih njegovih težnji je bila da uspostavi veze sa Španijom. Prvi put je posjetio ovu zemlju 1959. god. povodom prezentacije Sefardske kulture u Nacionolnoj Biblioteci Madrida. Prisustvovao je otvoranju prve, od 1492.god. otvorene sinogoge u Madridu, kao i Sefardskog Muzeja u okviru El Transito sinagoge u Toledu gdje je Španske zvaničnike iznenadio svojim znanjem ladino jezika, što je u stvari starokastilijanski. Bio je počestvovon prisustvom generala Franka i Kralja Huana Karlosa Burbonskog. Njegova odanost jevrejstvu nagrađena je 1992. god trenutkom koji je nazvao 'sveti čas". U historijskoj ceremoniji priređenoj u čast Jevreja iz Španije, koja je održana u Madridu u sinagogi Beth Yaocov i to u prisustvu kralja Huana Karlosa Burbonskog, kraljice Sofije i predsjednika države Izrael Chaima Herzoga, dr. Gaon je proglasio čin pomirenja između jevrejskog noroda i Kraljevine Španije. Bilo je to u vrijeme obilježavanja petstogodišnjice protjerivanja Jevreja iz Španije.
No, cijena njegove međunarodne slave i prestiža bilo je nenaklonost i ozlojedenost Zajednice u kojoj je radio, špansko- portugalske jevrejske Kongregocije. Komitet je predlagao formiranje Hamate, sa sveobuhvotnom pozicijom ali bez Kongregacije. 1977. god. kada je navršio 65. god. života, nastao je spor tj. rascjep između pristolica i protivnika dr. Gaona. Njegovi protivnici smatrali su da je doživjevši ovu životnu dob, stekao uslove da se povuče sa položaja. Njegove pristalice su potvrdile da je bio prinuđen da da ostavku na svoj položoj, jer mu je od strane laičkog rukovostva, on potkopan. Svađe, optužbe i protivoptužbe, a nije pošteđena ni rabinova kuća i sjedište u sinagogi, dovele du dotle da se dr. Goon povukao u Njujork. Vijeće staraca je glasalo da za neko vrijeme ne izaberu Hahama.
Odgovornost kongregocije bila je podijeljena izmedu rabina dr. Abrahama Levija i Dayan Pinkas Toledona. Dr. Gaon je bio Haham Asocijacije Sefardske kongregacije Velike Britanije sve do 1980. godine a bio je Haham Svjetske sefardske federacije. Njegova ostavština leži u proširenoj ulozi sefardskog liderstva. Njegov, životno dug cionizom obezbjedio mu je mnoge počasti Izraela uključujući, "Mizug Galuyot" 1991. (Spoj Progonstva) dobijenog od Morcaz Harav Kook. Bio je počasni upravitelj Hebrew Univerziteta i član odbora Bar-Ilan i Ben-Gurion Univerziteta. Autor je mnogih članaka, knjiga, komentara i prijevoda, uključujući savremeni, nedavno objovljeni "Minhat Shelomo" što su komentari na "sidurr" španskih i portugalskih Jevreja. Učestvovao je u ediciji "Sefardi i holokaust" , koji će biti štampan slijedeće godine. Njegova supruga Regina Hasson ga je nadživjela i oplakuje ga zajedno sa sinom, kćerkom i unucima. Dayan dr. Pinkas Toledono piše: "Ponosan na svoje sefardsko naslijeđe, dr. Gaon je volio i ostvario mir kroz Montefiore Koledž, promoviroo je obrazovanje putem Torah između sefardskih studenata, koji su kasnije postali rabini u čitavom svijetu". Lord Jakobovits piše: "Svakoko da su postojale oblasti u kojima smo dr. Gaon i ja imali identične odgovornosti, kao što su duhovna ovlaštenja odbora zamjenika i odbora šehijata ali nikad nismo dolazili u konflikt. Njegov uspjeh na Ješivi Univerziteta leži u omogućavanju rabinima Sefardima da rađe služe u ortodoksnom nego u konzervativnom Institutu.
Glasnik Jevrejske zajednice BiHa, broj 12-13

Gedalja Rahamim Naftali

Geron Elijakim

Geron Ruben I

Hajim Šimon Mordehaj ben Rahamim

Halevi Moše Jicak

Hason Šimon

Hirš Cevi

Kapon Avram A

Konforte Cadik Mordehaj

Kantiga a la komemorasion de los familiarios perdidos en la Shoa, eskrita por ham Mordehay Konforte de Saray, en el anyo 1948, en Vrnyachka Banya en Serbia i mandada a sus parientes sovrebivientes en Saray

Levi Avram

Levi Švajger Cvi Herman Hajim

po knjigama je radio do 1941 u Senti kao rabbi
sin živ/živi u Israelu, zove se Mordehaj Levi inače:
Cvi Hajim Levi pravo ime
rodjen 12.1.1880 od oca Leopolda-Levija i majke Julije, oženjen Sarom Šapiro, rodjen u Starom Vrbasu
za vreme rada bio u Novom Vrbasu
29.5.1944 deportovan u Auschwitz iz Novog Vrbasa. Ugušen prilikom dolaska u logor.

Levi dr Moric

Levi Hajim Geršon

Levi Isak Jozef

Levi Isak

Levi Jichak

Maestro Moše Ham Bohor

Nisim Hajim

Papo Eliezer Isaka

Papo Moše Nisim

Papo Šemtov Eliezer

Pardo Avram

Pardo Isak

Pardo Jacob David Moreno

David Jakob Pardo
Rođen je u Veneciji 1719. g. Došao je u Sarajevo 1768. g. i odmah imenovan za rabina. Odmah je oko sebe okupljao omladinu, učio je i pripremao svoje buduće nasljednike. Pardo je bio učen čovjek i pisao knjige na hebrejskom jeziku pa će o njemu i docnije biti govora. Umro je 1792.
PINTO, Avram, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987, ISBN 86-21-00090-3

Pardo Jakob

Perera Moše

Moše Perera
Bio je prvi nadrabin koji je potvrđen carskim beratom (dekretom)* i postavljen za sarajevskog hahambašu (prvi rabin).14 Vršio je rabinske funkcije u Sarajevu od 1839—1849. g. Poslije je odselio u Jerusalim i tamo umro 1864. g.
*Jevrejski hahambaša iz Carigrada Mišon-efendi podnio je sultanu Abd-il Medžidu molbu da se izda carski berat na ime novog bosanskoga hahambašija, te se obavezuje u njegovo ime platiti carskoj blagajni ustanovljeni dar od 15.000 akča. Sultan imenuje beratom za bosanskog hahambašija Musa-efenđiju. Zapovijedam da sve jevrejske općine, kao i čitav narod bez razlike staleža prizna ovoga hahambašija kao svoga vjerskog poglavicu, da ga poštuje i izvršuje sve njegove zapovjedi. Dotični šerijatski sudac i njegovi policijski i žandarski organi moraju hahambašiju ići na ruku”. Dr M. Levi ibidem str. 60 i 61.
PINTO, Avram, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987, ISBN 86-21-00090-3

Pinto Bencion

Rafael Baruh Rafael

Romano Merkado Avram J

Romano Avrama Menahem

NEZABORAVNI VOLJENI RABIN - NADRABIN MENAHEM AVRAMA ROMANO Piše: Judita Albahari – Krivokuća
Jevrejski glas 22. decembar 2004.
Sa ljubaznim dopuštenjem Judite Albahari-Krivokuća iznosim ovde ceo njen članak:

Saban Moša Moiz Makse

Salom Ješua

Šlang Ignjat

Steiner dr Wilim

dr Vilim Štajner, nadrabiner (Slovačka 1886 - Kikinda 13.8.1941). Doktor filosofije. Kao okružni nadrabiner radio je od 1911. do 1924. godine u Hatsegu, Velikom Semiklušu i Vršcu. Dužnost okružnog nadrabinera u Kikindi obavljao je od 1924. do 1941. godine. Antifašista. Izvršio samoubistvo.

Testa Nisim

Tuvi Jehošua

Urbach dr Hinko

OTRGNUTO OD ZABORAVA KNJIGE RABINA URBAHA Jevrejski glas, mart 2001 Piše: Benko-Benjamin Urbah, Pariz. Uz saglasnost gospodina Urbaha, iznosim ovde ceo tekst: MH

SJEĆANJE NA SIMHAT TORA U SARAJEVU 1932.GODINE
Piše: Benjamin Benko Urbah, Pariz, a uz saglasnost autora prenosim ovde ceo tekst koji je prvobitno objavljen u Jevrejskom glasniku, Sarajevo, novembra 1997. godine.

NADRABIN DR. HINKO URBAH Piše: Benjamin Urbah, Pariz, a uz saglasnost autora prenosim ovde ceo tekst koji je prvobitno objavljen u Biltenu 7/ Tel-Aviv/Septembar 1996

Weismann Josef

Glavni kantor i profesor muzike u Zagrebu. Ubijen.

Vesel Dr Samuel

Dr Samuel Vesl
Rodio se u Vaczu 25. maja 1871. Umro u Dubrovniku 12. aprila 1928. g. Potekao je iz familije gdje su se jevrejska tradicija i naulka naročito njegovale. Završio je teološke nauke u Bratislavi, gdje je stekao diplomu rabina. Nastavio je studije u Minhenu i Bernu. Tamo je studirao filozofiju i semitske jezike kod čuvenih profesora (Jelinek, Hommel, Minor i Stein), koji su uživali svjetski glas. Doktorirao je iz oblasti filozofije. Poslije studija radio je u Hamburgu, Minhenu, Beču i Roterdamu.
U decembru 1898. g. došao je u Sarajevo za rabina Aškenaske opštine. On nije samo rabin, čitav život posvetio je vaspitanju i uzdizanju omladine.
Njegovi govori, članci, studije koje je objavljivao ostavljali su utisak zrelog čovjeka, ¡koji je uvijek imao nešto novo da kaže. Pisao je studije o Majmonidesu i novijoj jevrejskoj filozofiji. Bio je saradnik „Jevrejske enciklopedije”, 1898. g. štampao je u Berlinu knjigu pod naslovom „Targum". To je bila parafraza knjige „Rut”.
„Večernje novosti" od 16. oktobra 1923. g. prilikom 25. godišnjeg njegovog djelovanja kod Aškenaske opštine u Sarajevu, između ostalog, ističu: „Da. Vesl je vanredno obljubljen u gradu i uživa poštovanje u svim krugovima”. „Srpska riječ” u broju 250 od 1923. g. piše „Nadrabin Vesl je odličan naučenjak kao takav opisao je istoriju jevrejskiih opština u Bosni u „Jevrejskoj Enciklopediji” na engleskom jeziku”.
On je aktivno učestvovao u društvenom radu. Osnivač je raznih društava koja su djelovala u Aškenaskoj opstini, osnovao je društvo „Ahdus”, karikativno društvo. Bio je počasni član „Hevre Kadiše”, član Upravnog odbora rabina Jugoslavije, član upravnog odbora savez jevrejskih opština Jugoslavije. 1909. g. posvetio je Aškenaski hram u Dobrovoljačkoj opštini u Sarajevu, zatim hramove u Zenici i Višegradu. 1909. g. bio je izrabran za nadrabina Aškenaske opštine.
Bio je iskreni prijatelj Sefarada i Aškenaza.
PINTO, Avram, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987, ISBN 86-21-00090-3