Antisemitizam Sve Izrazeniji U Svedskoj

Jedina sinagoga u Malmeu i lokalni Jevreji često na meti napada

Antisemitizam sve izraženiji u Švedskoj

Prošlog meseca bačene su petarde na jedinu sinagogu u švedskom gradu Malmeu i tom prilikom razbi-jena su tri prozora. Samo dan ranije, ostavljeno je upozorenje da će biti bačena bomba na tu zgradu, a tri sedmice ranije napadnuta je ista sinagoga. Jevreji već mesecima svedoče o sve napetijoj atmosferi, a mnogi naglašavaju da strahuju od izlaska na ulicu odeveni u odeću koja bi mogla da „oktrije“ njihovu nacionalnost.
Početkom godine, Danijel Švamental objasnio je na najplastičniji mogući način razloge za takav strah: „Uzvikujući nacističke parole, rulja pretežno sastavljena od muslimana bacala je flaše i kamenice na malu grupu Jevreja koji su učestvovali u mirnim de-monstracijama podrške Izraelu na centralnom grad-skom trgu prošle godine… Vernike na putu ka sina-gogi i jevrejsku decu u školi često nazivaju ’prljavim Jevrejima’. Štaviše, policija u Malmeu saoštila je da je u leto 2009. zabeleženo 115 zločina iz mržnje, od čega je 52 bilo upereno protiv Jevreja i jevrejskih institucija. Stoga, može se reći da je antisemitizam ponovo na sceni, a ono što se događa u Malmeu predstavlja odraz situacije koja vlada širom Švedske!“.
Ilustracije radi, jedan od najtiražnijih švedskih listova, Aftonbladet, prošle godine je objavio anti-semitističku „krvnu klevetu“, jer je tvrdio da izraelski vojnici često ubijaju palestinsku decu i njihove orga-ne prodaju na međunarodnom crnom tržištu. Šved-ska vlada najpre je bila indiferentna, a zatim, što je još gore, naredila je ambasadoru te države u Izraelu da sa internet sajta ambasade ukloni saopštenje u kojem je navedeno da se Švedska distancira od takvih gnusnih navoda.
Mediji i vlada nisu jedini koji sede skrštenih ruku, budući da su u januaru 2009. crkveni zvaničnici u gradu Lulei otkazali javne molitve povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, uz obrazloženje da su bili „zaokupljeni“ i „duboko potreseni“ zbog oružanih operacija Izraela u Gazi. Otkazivanje obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta? Širenje kletvi i neprotivljenje takvim tvrdnjama? Tolerisanje situacije u kojoj Jevreji strahuju da izađu na ulicu? Sve to ne zvuči kao toleratno, pošteno i pravedno društvo kojem teži Švedska. Dakle, ostaje pitanje šta je glavni uzrok postojećeg stanja i kako se boriti za promenu.
Prvi problem ogleda se u netrpeljivosti dela javnosti prema državi Izrael koja je nedvosmisleno prerasla u otvoreni antisemitizam. Nesumnjivo, poku-šaji da se napravi razlika između mržnje prema Jevrejima i mržnje prema Izraelu nikada nisu bili naročito ubedljivi, jer Izrael u najvećoj meri predsta-vlja jevrejski projekt i učešće u kampanji pokrenutoj u cilju osporavanja zakonitosti te države, zapravo predstavlja kampanju uperenu protiv većine Jevreja u svetu, koji žive u Izraelu ili smatraju Izrael centralnim delom svog jevrejskog identiteta.
Drugi problem tiče se ponašanja pojedinih članova muslimanske zajednice u Švedskoj. Iako se moraju snažno osuditi svi vidovi netolerantnosti prema mu-slimanima, u isti mah neophodno je prepoznati opa-snost koja se temelji na onome što su neki musli-manski imigranti poneli sa sobom iz matične kulture: izraženih predrasuda prema Jevrejima i Izraelu. Kada političari koji zastupaju politiku centra, štampani me-diji i crkve dižu glas protiv Izraela, mnogi muslimani u Švedskoj smatraju da im se na taj način daje zeleno svetlo za ispoljavanje mržnje prema Jevre-jima. Naprosto, veruju da je njihov antisemitizam prihvatljiv.
Treći problem predstavlja posledicu sve izraženije „simbiotske veze“ između radikalnih islamističkih gru-pa u Švedskoj i levice koja je okrenula leđa slavnoj socijal-demokratskoj tradiciji, po kojoj je država bila čuvena širom sveta. Kada je izraelska Dejvis kup teniska reprezentacija doputovala u Malme 2009. bila je primorana da igra protiv domaćina iza zatvorenih vrata dok je grupa od 6.000 ultralevičara i muslimana izazivala nerede na obližnjem otvorenom prostoru. Takav savez postao je opasna sila koja širi netoleranciju unutar švedskog društva.
Promene se neće odigrati sve dok se švedski lideri ne uhvate u koštac sa ovim problemima. Zvaničnici i oni koji kroje javno mnjenje moraju da shvate da će se postojeće rizično stanje pogoršati ako ne budu ozbiljno shvatili svoje dužnosti, ublažili retoriku i usvojili uravnoteženiji pristup prema Izraelu. Iznad svega, švedski političari moraju dići glas kada manjine postanu meta zločina iz mržnje. Čak i tolerantna država, poput Švedske, ne sme tolerisati one koji zagovaraju netoleranciju.
Ronald S. Loder, Danas
Autor je predsednik Svetskog jevrejskog kongresa

Nekad I Sad Godina 1 Broj 5 Septembar/Oktobar 2010

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License