Alkalaj Jehuda Ben Salom Haj

ZEMUNSKI RABIN ALKALAJ, DUHOVNI OTAC CIONIZMA

BELGRADE RECALLS PIONEER OF ZIONISM

Divno sećanje Saše Jelenkovića na Rašu Livadu (i rabina Alkalaja)
Pre dve godine i četrdeset i tri dana otputovao je na Večni Istok Raša Livada.
Prepisujem za sve nas njegovu pesmu "Pismo rabina Alkalaja" iz knjige "Karantin".
Ne znam primereniji nacin da sve nas podsetim na Rašu.

1. Teško je ostvariti duhovno jedinstvo naroda:
Ako se jedan duh razvija na nekretninama, a
drugi na bazi žive valute. Posebno sada, posle
izdajstva Sabataja Cevija dole, u Smirni, i
frankista u Poljskoj i Galiciji. Prorok nudi
samo svoj san, ali Talmud lepo kaže, na jednom
mestu, koje su voćke za jelo, a koje za snove.

2. Iako se skoro poslovično žalim na situaciju:
Ona je zbilja teška, i to pogotovo ovde, u
Zemunu, jer Srbi su suviše tolerantni, što
otupljuje verske porive kod mladih. A oni su
takvi: Dva puta se pomole i odmah hoće da
vide i duskutuju s Bogom. Ispinju se na prste,
onda dođu i kažu: Nema Boga, nema ničeg, sve
je laž; a koliko puta treba da ponavljam reč
pesnika: Niko se ne može sagnuti toliko nisko
da bi video lice Boga. A osim toga, kada dođe
dan da vide Boga: biće više Bog, nego što
ga vide.

3. Od dugog bola na mom licu ostala je grimasa:
Koja liči na Izrael. S-umoran sam. Osuđen
na život sa predumišljajem, osluškujem tu
mističnu kanalizaciju, u koju živi bacaju žive,
taj večni ritam stvorenje otkrovenje iskupljenje,
to stalno pakovanje kofera, to stalno sušenje
krušaka za najduži put.

4. Teško je ostvariti duhovno jedinstvo naroda:
Jer treba nam nešto tvrđe od duha: Gruda od
kamenja, vode i drveća.

5. Iako će posle toliko vekova Izrael biti samo
skupni geto, iako će tada čitanje Megilat
Estera na Šušan Purim biti smešno, iako će
vera, kad se vratimo, biti fizički lokalna:
Ne treba nam mesija, već Brod; Ne trebaju nam
probuđeni mrtvi, već Grad; i sve mora biti
spušteno na zemlju, nisko, pregledno: Da se
odvoji staklo od rubina, da se odeli prorok
od rabina.

6. Ako me pitaju mladi kako do Boga, reći ću:
Skromnost oduševljenje radost; ako pitaju gde,
reći ću Virus Boga u čaši vode isto kao u
čaši vina, u balegi kao u krempiti; promena u
njemu kao smrt u nama; nesavršen je - jer
stvara.

7. Zatim ću onog malog, Šaloma Hercla, kao živo
pismo poslati u Englesku i Beč, da poruči
duhovnjacima: Bolji mi plug na Mrtvom moru
bez Boga, nego da s njim po Zemunu: Igram
žmurke i hvatam zjale.

A Livada kaže

Na mojoj si usni niko,
moja ti reč: Zavičaj.

Detaljna biografija se nalazi u knjizi:

13470_Radivoje_Davidovic.jpg Radivoje Davidović OD DAVIČA DO ČELEBONOVIĆA ULICE BEOGRADSKIH JEVREJA

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License