Biserka Rajčić
ALEKSANDAR FLAKER ILI JEDNA POSEBNA NAUČNA BIOGRAFIJA
Aleksandar Flaker, profesor zagrebačke slavistike i teoretičar književnosti, redovni član Hrvatske akademije znanosti, rođen je 1924. godine u Bjalistoku u Poljskoj. Od 1931. živi u Zagrebu. Najviše se bavio ruskom književnošću i avangardom, teorijskom poetikom i kulturologijom. Dugogodišnji je rukovodilac projekta Pojmovnik ruske avangarde koji je nedavno prei-menovan u Pojmovnik kulture XX veka. Autor je studija: Književne poredbe, Suvremeni ruski pisci, Poetika osporavanja, Stilske formacije, Nomadi ljepote, Ruska avangarda, Književne vedute i dr.
Biserka Rajčić: Spadate u dugogodišnje profesore slavistike i rukovodioce značajnih naučnih projekata, definišite nam vaš pedagoški i naučni rad.
Aleksandar Flaker: Bio sam profesor ruske književnosti i slavistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Vodim takođe jedan veliki projekat koji se zove Pojmovnik ruske avangarde. Sada se zove Pojmovnik kulture XX stoljeća. Malo smo proširili naslov. U poslednje vrijeme svake druge godine, nedaleko odavde, u Lovranu, mi se sastajemo i obrađujemo određenu temu. Sastav celoga tima je prilično stabilan. U tom timu imamo suradnike iz Austrije, Njemačke, Mađarske, a u početku imali smo i iz Srbije (Vida Golubović, Bogdan Kosanović i dr.). Imamo i iz Amerike, ali to su pojedinačni slučajevi Amerikanaca koji su vezani za ovu oblast, kao što je Milica Banjanin koja daje vrlo ozbiljne doprinose našem Pojmovniku. To je krug ljudi koji je stasao vrlo dugo. Imamo nekih 12 svezaka naših izdanja. Svezak Pojmovnika izlazi redovno. Ceo sadržaj na ruskom jeziku može se naći u časopisima Russian Literature ili u Wiener Slawistischer Almanach. Imamo i domaće izdanje. Referati se drže na ruskom jeziku. Sada taj projekat lično ne vodim, jer ima mnogo administrativnih pitanja; nadzirem samo stručni deo.
Kojim se temama u poslednje vreme bavite?
To je bio Kalendar u književnosti, u širem značenju te reči. Recimo, bavili smo se istraživanjem određenih praznika. Ne bih navodio sve. Ukratko, imamo razno-vrsne teme. Poslednja je na primer bila - Od gladi do proždrljivosti. Ruska književnost je dušu dala za to. Pratili smo motive gladi od Ruske revolucije pa nadalje. Tu su i rableovski motivi. O njima smo živahno dis-kutirali.
Da li ste razmatrali i problem pića?
Detaljno o piću nismo govorili. Samo smo ga doticali usput. Za rusku, pa i za poljsku književnost to je golema tema. U suvremenoj književnosti pisci posvećuju cele romane toj temi. Uzmimo samo Jerofejeva!
Ko su vaši neposredni saradnici?
To su dve, odnosno tri vanredne profesorice ruske književnosti. To su i dvije asistentice novakinje. Čine veoma jak tim i to samo za književnost. Tako da mogu reći da u Evropi nijedna slavistička katedra nema tako izgrađeni tim.
Da li svi rade na fakultetu ili i u drugim ustanovama?
Imamo one koji rade na fakultetu ali i izvanjske suradnike. Oni se obično javljaju u vezi s određenom temom.
Sa vama je sarađivao Gojko Tešić, recite nam nešto o toj saradnji?
Mogu reći da je Gojko Tešić više nego suradnik, mada je radije ostajao po strani. Tačnije, objavljivao je razgovore i rezultate našeg rada, a manje učestvovao u obradi zadatih tema. Gojko je moj davnašnji prijatelj. U poslednje vreme dosta je često dolazio u Zagreb i uspostavili smo ponovo suradnju na jednom projektu.
Koje ste knjige objavili u poslednje vreme?
Na ruskom jeziku je izašla moja knjiga članaka Likovna književnost i književna likovnost u Moskvi, sastoji se iz priloga koje sam na ruskom jeziku objavljivao u časopisu Russian Literature i u drugim edicijama. Nešto sam dao prevesti i s hrvatskoga. U njima se bavim Čehovom, V. Ivanovim, Blokom, Maja-kovskim, Babeljem, Cvetajevom, Piljnjakom, Hlebnjikovim, Mandeljštamom, Maljevičem, Larionovom, Mejerholjdom, kao i hrvatskom avangardnom književ-nošću XX veka. Nisam potpuno zadovoljan tim izdanjem. To je knjiga koja govori o odnosu književnosti i drugih umjetnosti, zbog toga ima dosta reprodukcija koje nisu na razini moje knjige Ruska avangarda (dizajn: M. Arsovski).
Ko je objavio tu knjigu? Da li Moskovski univerzitet?
Ne, nije. Ne znam koji bi ruski univerzitet to objavio. Zaziru od takvih stvari. Štampanje je preuzeo na sebe jedan mali nakladnik, «Tri kvadrata». Zbog toga je izdanje po kvalitetu malo jeftino.
S Gojkom Tešićem radim i na hrvatsko-srpskoj produkciji te knjige. Do jeseni bi trebalo prirediti to nerusko izdanje.
Recite nam kako ste pratili književnost i teoriju književnosti? Koji metod ste koristili, s obzirom da ste izuzetan poznavalac formalizma?
Što se metoda tiče, počeo sam se baviti ruskim formalizmom. Bio sam u tome među prvima. U Evropi svakako prvi koji je obradio ta pitanja. Istovremeno je i profesor Erlih izdao knjigu u Americi.
Upoznavajući se s tim pravcem upoznavao sam se s pojedinim akterima. Za mene je najbliži bio Viktor Šklovski koga sam i osobno poznavao. Po meni, do-stigao je najveći domet u oblasti formalizma. Zašto? Zato što je razbio takozvani akademski stil, znanstveni diskurs. On je esejist i u njegovim esejističkim reče-nicama ima više teorije, a prije svega više pameti nego kod književnoteorijskih mudraca.
A kako ste sarađivali sa Jakobsonom?
Jakobsona sam isto osobno poznavao. On i njegova supruga Kristina Pomorska su bili moji znanci. Neke neposredne suradnje s njim nisam imao, jer se on više bavio područjem lingvostilistike. Tako da s njim nisam imao tih kontakata i suradnje, iako sam čitao njegove radove, sastajali smo se u Beogradu, na Harvardu.
Recite nam da li ste sarađivali s Lotmanom?
Da, neprestano. Njega smo zvali da sarađuje u Pojmovniku, međutim on je već bio bolestan, te je u Lovran dolazila njegova supuga Zara Minc. Prvi put je putovao na Zapad radi jednog simpozijuma u Slovačkoj. Na njemu smo definirali pojam avangarde.
A da li ste sarađivali s Uspenskim?
Ne. S Uspenskim sam surađivao odostrag, da tako kažem. Naime, Uspenski je bio profesor u Beču i desilo se da je on napustio to mjesto, na koje sam ja došao. I tu su nastali problemi. Organizatori su me zamolili da na predavanjima govorim njemački. Govorili su: imali smo profesora Uspenskog koji je govorio ruski i studenti ga nisu razumeli. Rekao sam da nije u pitanju njegov ruski jezik, već visoka razina njegovog diskursa. I ja sam popustio i predavao sam njemački.
Recite s kim ste od nemačkih teoretičara sarađivali?
Našem, lovranskom krugu najbliži suradnik je profesor austrijske i nemačke slavistike Oge Hanzen-Leve koji ima nekoliko važnih knjiga. Među njima knjigu o ruskom formalizmu koja je izašla i na ruskom jeziku. Ima vjerovatno najtemeljitiji rad o ruskom simbolizmu koji nije dovršen, ali su dosad izašla dva sveska. Oni su i s gledišta istraživanja tekstova i s teorijskog gledišta najveći domet slavistike njemačkog jezičkog područja. Nijemci su vrlo dobro zastupani u timu Pojmovnika.
Da li ste sarađivali sa Francuzima, sa struktura-listima i semiotičarima?
Imali smo neke susrete ad hoc, ali naprosto nismo imali sreće s njima. I ne samo da nismo imali sreće nego ni razina francuske slavistike nije nam odgovarala.
Da li ste sarađivali s Kristevom i Todorovim?
Ne. Oni su poznata imena koja se citiraju, ali nikada nismo ni nastojali s njima sarađivati.
S kim ste iz Amerike, osim Jakobsona, sarađivali?
S kolegicom Banjanin koja je vrlo ozbiljan stručnjak. Tu je i Viktor Erlih, ali to je više personalna suradnja, iako je najveći stručnjak za ruski formalizam; najveći stručnjak i autor više knjiga o avangardi.
Da li ste se u Americi sretali s profesorom Taranovskim?
Da. Sastajali smo se, ali je među nama došlo do nesporazuma. Možete čitati našu polemiku oko inter-pretacije jedne pjesme oko koje smo se zakačili. Ali, bez obzira na to bio sam njegov gost na Harvardu. On je tada bio stari gospodin. Njega sam upoznao još kao pro-fesora beogradskog univerziteta. Ja sam tada bio mladi asistent, on me je smatrao drskim mladićem i posmatrao s visine. Tako je to počelo i nekako do kraja ostalo.
Koga biste od svojih učenika mogli da istaknete? Kao što znamo, učenica vam je bila i Dubravka Ugrešić.
Čujte, Dubravka Ugrešić je posebno poglavlje. Zajedno sa mnom je redigirala sveske Pojmovnika. Premda je napravila odličan magisterski rad iz ruske književnosti ona je otišla u književnost. Objavila je dva romana, postala je opće priznatom književnicom i to je ostala do danas. U Zagrebu su izašla njena sabrana djela, međutim ona je znanost definitivno napustila.
Da li je u mladosti pokazivala interes za politiku?
Ne. Ona je napustila znanost time što je otišla direktno u književnost. Kako je počela ratna situacija ona je otišla iz književnosti u književnu publicistiku. Počela je objavljivati po novinama u inostranstvu.
A koji su vaši učenici ostali pri ruskoj književnosti?
To je Dubravka Oraić koja je sedela za istim stolom s Dubravkom Ugrešić, ali su se politički razišle. Što je našlo odraza čak u romanu Dubravke Ugrešić. Druga Dubravka radi na projektu, ali više na komparatističkom polju. Objavljuje i na njemačkom jeziku. Još uvek postoji natjecanje dviju Dubravki, crne i žute, kako smo ih zvali. Ova objavi knjigu, ona objavi knjigu, plodne su obje…
A ko su vam još učenici koji se bave ruskom književnošću?
Užarević, stručnjak za Pasternaka i Mandeljštama, onda Maša Medarić koja je odličan predavač, objavila je i dosta znanstvenih radova o književnosti s početka XX stoljeća (Nabokov), onda Živa Benčić koja vjerovatno ima najbolju knjigu o ruskom baroku. Sad je dobila profesuru Jasmina Vojvodić koja se bavi gestom i tjelesnošću. Izdala je knjigu o gestama kod Gogolja. Vrlo je aktivna, zapravo vodi deo projekta.
Da li ste predavali nešto iz poljske književnosti?
Poljska književnost je uvek više bila moj hobi. Ali s obzirom da poljski govorim jednako kao hrvatski i veze s Poljskom sam stalno održavao, naročito s profesorom Markjevičem, s kojim do danas imam korespondenciju i gostovao sam kod njega, dosta sam i objavljivao, upoznavao sam hrvatsku javnost s novim trendovima u poljskoj književnosti, a čak sam i prevodio. Recimo, prvi sam preveo Zbignjeva Herberta i tako dalje. Tih prevoda ima razasutih po časopisima. Redovno me je to kao hobi privlačilo. U Zagrebu postoji dobra katedra polonistike. Bio je tu Zdravko Malić, a sada je na njoj Dalibor Blažina koji je prevodio Bruna Šulca. Doktorirao je na Janu Kotu. On je polonista dosta širokog profila. Sada je urednik i časopisa za strane književnosti Književna smotra.
Šta mislite o postmodernizmu u književnosti i kao teoriji?
To meni ide na jetru. U prvom redu sam naziv. To je nekakav podgrijani modernizam. Teoretičarima postmo-dernizma modernizam počinje negdje početkom XIX stoljeća, što je za mene nonsens.
Postoji li postpostmodernizam?
Dobro. Čujte, ja se držim nekih manje više tradicionalnih oznaka za pojedina razdoblja, odnosno za pojedine stilove u književnosti. I, ako pomeramo to unazad, onda opišimo o čemu se radi. Ja sam čak predlagao pojam ars combinatoria koji je jedna sla-vistkinja u Poljskoj čak preuzela od mene. Na to se svodi, jer to je razdoblje kad je književnost prestala izmišljati nešto, novi stil i počela kombinirati stare teme. Ja znam da je to zamjena za ono što bi drugi nazvali postmodernizam. Citiranje uopće, sav odnos prema tradiciji znači uzeti iz tradicije ono što ti je potrebno, prežvakati i dati to u kombinaciji s drugim. Ja mislim da je to moj odgovor na vaše pitanje.
Kako stoji stvar s postmodernističkom književnošću u Hrvatskoj?
Pod tom etiketom nećete baš naći mnogo hrvatskih književnika, premda neke tako situiraju..
Kod nas je Pavić začetnik tog pravca, a uključio se i u svetske tokove.
O tome sam napisao referat na nekom međunarodnom skupu gdje sam govorio o ars combinatoria u južnoslovenskim književnostima. Pavić je sjedio kraj mene i slušao o tome. To je u poslednjem razdoblju kod nas bio Šoljan. Naravno, tu je i Dubravka Ugrešić sa Šteficom Cvek. Ima i drugih pisaca, uzmimo samo Evropsku trulež Mirka Kovača, ali Pavić je na prvom mjestu. Treba dodati da je taj tip Rječnika kao književni oblik postojao prije Pavića i da ga je koristio Austrijanac Doderer. Na istom skupu i Pavić je govorio o sebi, s njim se nisam mogao složiti, ali šta ćete.
Hvala na razgovoru.
Opatija, 30. avgust 2008.
