7 Kako Je Kanaan Postao Erec Jisrael Sudije

4. GLAVA

KAKO JE KANAAN POSTAO EREC JISRAEL — SUDIJE
U to je vreme zemlja Kanaan (Palestina), koja se nalazila između Sredozemnog mora i reke Jordana, bila nastanjena malim plemenima od kojih je svako imalo svog poglavicu ili kralja. Kada su sinovi Izraela pod vođstvom Jošue stigli do Jordana, Kanaanci nisu bili spremni za borbu. Nedaleko od Jordana nalazio se utvrđeni grad Jeriho, koji su Izraelci opsedali. Posle opsedanja od sedam dana zidovi tvrđave su se srušili, a napadači su ušli u grad. Širom Kanaana pronela se vest da nadire velika vojska sa namerom da zauzme zemlju i da izgna starosedeoce. Slabija plemena zahvatila je panika, pa su pustila Izraelce u svoje gradove i sela; plemena koja su pružala otpor delom su proterana, a delom podjarmljena.

Posle niza ratova jevrejska plemena su se naselila u zemlji kanaanskoj, koja je tako postala zemlja Izraela (Erec Jisrael). Ona su među sobom podelila teritoriju, svako pleme je dobilo svoj deo, osim plemena Ruben i Gad koja su ostala na drugoj strani Jordana. Centralnu oblast su naselila dva velika plemena, Efrajim i Manase; jug, plemena Juda i Benjamin; severne pokrajine, plemena Naftali, Ašer, Isahar i Zebulon. Samo pleme Levi nije dobilo sopstvenu zemlju, pa su se njegovi pripadnici rasuli među ostala plemena. Posle Jošuine smrti sinovi Izraela nisu imali zajedničkog vođu, već je svako pleme Imalo svog starešinu ili sudiju. Susedni narodi iskoristili su ovu razjedinjenost Izraelaca i napadali ih pojedinačno da bi povratili svoju zemlju. U časovima opasnosti više se plemena udruživalo stvarajući jedinstvenu vojsku pod zapovedništvom jednog herojskog sudije (gibora) i borilo protiv napadača.

Tako je na severu Palestine, gde su pleme Naftali i još neka druga plemena živela među stranim življem, jednog dama ratnik po imenu Sisara sakupio veliku vojsku i napao pleme Naftali i susedna jevrejska plemena. Jevreji su se sklonili u gradove moćnog plemena Efrajim. U to vreme živela je na brdu Efrajim žena velike mudrosti po imenu Debora. Bila je nadahnuta „proročica" koja je govorila u božje ime. Ona je pozvala pripadnike plemena Efrajim da pomognu svojoj braći na severu i odredila Baraka, vođu plemena Naftali, za starešinu izraelske vojske koja će se boriti protiv Sisara. Debora je i sama krenula sa vojskom, a izraelski junaci su pobedili trupe Sisare, koji je utekao i sklonio se pod šator jedne žene koja ga je na spavanju ubila. Debora je slavila ovu pobedu pesmom koja počinje rečima: „Pevam pesmu zahvalnicu gospodu bogu Izraela … Ne bejaše vođe u Izraelu dok ne dođoh ja, Debora, kao majka Izraela."

Međutim, uskoro je izbio nov rat sa nomadima. To su bili hrabri borci i teško ih je bilo pobediti. Oni su se na svojim devama spustili iz pustinje, uništili su letinu i odveli stoku. U to vreme starešina Jevreja bio je Gideon iz plemena Manase, koji je pozvao narod na oružje; mnogo hiljada ih se odazvalo, pa ih je bilo i više nego što je Gideon očekivao. Zato je objavio da se mogu vratiti kućama svi koji žele. Mnogi su to i učinili, tako da je na kraju ostalo samo tri stotine junaka. Sa njima je izvojevao veliku pobedu i nomadski napadači su izgnani iz zemlje. Starešine naroda, puni zahvalnosti i poštovanja, pošli su Gideonu i ponudili mu da bude kralj Izraela, ali je Gideon odgovorio: „Niti ja niti moja deca neće vladati nad vama. Bog je vaš kralj."

Tokom jednog od ovih ratova protiv neprijateljskih plemena došlo je do tragičnog događaja. Jefta iz Gileada, starešina pastirskih jevrejskih plemena koja su naseljavala Transjordaniju, uporno se borio protiv susednog naroda Amona; u jeku borbe ovako se zakleo: „Ako nam bog pomogne da pobedimo neprijatelj, ja ću mu, kad se budem vratio kući, primeti ma žrtvu paljenicu prvo živo biće koje mi bude izišlo u susret." Desilo se da mu je posle pobede prva izišla u susret njegova mlada i lepa kći. Otac je bio teško potresen, ali je rešio da ispuni svoju zakletvu. Kada je kćeri to saopštio, ona je rekla: ,,To što si se zarekao treba i da ispuniš, ali ostavi me da dva meseca provedem u planini da oplačem svoje devojaštvo š drugama svojim." Tako je žrtvovan jedan mladi život zbog varvarskog verovanja — koje je tada još postojalo kod susednih plemena, pa i kod jednog dela jevrejskog naroda — da bog traži ljudske žrtve. Kasnije su kod Jevreja takvi običaji potpuno iščezli.

Uskoro je nov neprijatelj počeo da ugnjetava plemena koja su živela na jugu, blizu mora. Ovog puta pritisak je dolazio od Filisteja koji su živeli u Gazi, Aškalonu i drugim gradovima i njihovoj okolini, a predstavljali su stalnu pretnju za plemena Dan i Juda. Jedan od poglavica plemena Dan, po imenu Samson, borio se sam protiv Filisteja i zadavao im mnogo muka. Jednom su Samsona primetili u Gazi. Filisteji su zaključali gradske kapije da bi mu sprečili izlaz, ali je tokom noći Samson srušio kapije zajedno sa bravama i gredama, poneo ih do obližnjeg brežuljka i napustio Gazu. Filisteji su se veoma čudili snazi Samsonovoj i tražili su od njegove žene Dalile da im pomogne da zarobe jevrejskog junaka. Dalila, koja je bila Filistejka, volela je svoj narod i pristala je da mu pomogne. Isprva su bili uzaludni njeni napori da sazna tajnu Samsonove snage, ali je najzad ipak uspela laskanjem i ulagivanjem. Pitala je svog muža: „Reci mi u čemu je tajna tvoje čudesne snage?", i na kraju je Samson, koga je zamorilo njeno navaljivanje, odgovorio: „Ja pripadam sekti Nazirejaca koja ima naročite obaveze. Jedna od njih je i ta da ne sečemo kosu. Od mog detinjstva kosa mi nikad nije bila sečena, a kad bi se odsekla, izgubio bih svoju snagu." Za vreme spavanja Dalila mu je odsekla kosu i javila Filistejima da je Samson sad nemoćan. Filisteji su ga zarobili, vezali lancima i bacili u tamnicu. Jednog dana doveli su ga u svoj hram da se pred okupljenim narodom rugaju vezanom neprijatelju. U teškom bolu i očajanju, Samson je uzviknuo: „Gospode bože, daj mi još jednom snagu da bih mogao da umrem zajedno sa Filistejima." Tada je obuhvatio stubove hrama i potresao ih tako snažno da se zgrada srušila i pod ruševinama zatrpala hiljade Filisteja a istovremeno i jevrejskog heroja.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License