55 Balfurova Deklaracija Borba Za Palestinu

53. GLAVA

BALFUROVA DEKLARACIJA — BORBA ZA PALESTINU — DRŽAVA IZRAEL
U jeku prvog svetskog rata, 2. novembra 1917, britanski ministar inostranih poslova lord Balfur izdao je u ime svoje vlade deklaraciju, poznatu pod imenom „Balfurova deklaracija", kojom Engleska izjavljuje da će podržati stvaranje nacionalnog ognjišta u Palestini za jevrejski narod, ako joj uspe da Palestinu oslobodi od Turaka. Ova je deklaracija izazvala snažan utisak u svetskoj a naročito u jevrejskoj javnosti, pa su joj se pridružile i druge vlade; među prvima bila je vlada tadašnje Srbije.

Po objavljivanju Balfurove deklaracije jevrejski su se legionari pridružili britanskoj vojsci da bi učestvovali u oslobađanju Palestine, a po svršetku rata Turska je, pošto je bila pobeđena, morala pored ostalog da napusti i Palestinu. Status Palestine je regulisan odlukom Društva naroda, koje je ratifikovalo Balfurovu deklaraciju odredivši za stvaranje „jevrejskog nacionalnog ognjišta" zapadni deo Palestine, dakle bez Transjordanije, a Engleskoj je poverilo mandat da upravlja Palestinom.

Posle prvog svetskog rata imigracija je uzela sve veće razmere, ali mala opustošena teritorija teško je mogla da apsorbuje sve grupe haluca. Uz to, jevrejske aspiracije u vezi sa stvaranjem nacionalnog zavičaja u Palestini uznemirile su tamošnje arapsko stanovništvo koje se bilo pobojalo da jevrejski useljenici nameravaju da mu oduzmu zemlju. Došlo je do organizovanih demonstracija protiv jevrejske useobe, a i do otvorenih napada na Jevreje i do pogroma. Međutim, uprkos svim tim teškoćama, a i barijerama koje je stvarala mandatna vlast da bi sprečila pojačanu imigraciju, broj jevrejskog stanovništva je rastao. Uporedo s tim jačale su i razvijala se i organizacije koje su radile na ostvarivanju Bazelskog programa: Cionistička organizacija, fondovi Keren kajemet lejlisrael i Keren hajesod, Jevrejska agencija u kojoj su bile zastupljeni pored cionističkih i druge jevrejske grupacije, a i još neke organizacije. Aktivnost tih organizacija jačala je uporedo sa jačanjem fašističkog pritiska na jevrejski živalj u nekim zemljama Evrope i sa velikom opasnošću koja je bila na pomolu.

Za vreme drugog svetskog rata palestinski su Jevreji dali svoj doprinos borbi protiv fašizma formiranjem jevrejske brigade koja se uz saveznike borila na raznim frontovima. Po svršetku rata, Engleska je gotovo u potpunosti zatvorila vrata onim Jevrejima koji su preživeli fašističke progone ali bez mogućnosti da u svojim domovinama obnove svoje egzistencije i nastave normalan život, i za koje je postojalo samo jedno rešenje: useljenje u Palestinu. Taj negativan stav mandatske vlasti izazvao je snažan revolt kod jevrejskog stanovništva Palestine, a prirodna posledica toga je bila stvaranje ilegalnih, podzemnih borbenih jedinica koje su sa oružjem u ruci radile na ostvarenju jevrejskih nacionalnih ciljeva.

Engleska je konačno uvidela da je u nastalim uslovima mandat neodrživ i iznela je problem Palestine pred Ujedinjene nacije. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, na predlog specijalne komisije koja je sprovela iscrpnu anketu, izglasala je 29. novembra 1947. rezoluciju kojom se ukida mandat, a Palestina deli na dve države od kojih će jedna biti jevrejska. Engleska je za 15. maj 1948, najavila svoje povlačenja iz Palestine, a uoči toga dana, 14. maja 1948. godine, proklamovana je u Tel Avivu država Izrael.

Tako je počela da se ispisuje nova stranica u istoriji jevrejskog naroda. Jevrejski život se nastavlja, a s njime i jevrejska istorija.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License