54 Epidemija Nacizma Kriticna Situacija Jevreja U Evropi

52. GLAVA

EPIDEMIJA NACIZMA — KRITIČNA SITUACIJA JEVREJA U EVROPI
Epidemija nacizma raširila se najpre po zemljama gde je za nju tlo bilo povoljno. Poljska se pokazala kao zemlja najpodložnija zarazi: antisemitizam koji je propagirala poljska Nacionaldemokratska partija (N. D.) besneo je i pre dolaska Hitlera. Ni partija maršala Pilsudskog, tada na vlasti, nije bila izuzetak. Sam maršal, poslednjih godina života, sve se više udaljavao od liberalnih načela. Među šefovima evropskih država on je bio prvi koji je sklopio sa Hitlerom pakt o nenapadanju, i to u trenutku kada se slobodarski svet još zgražao nad zločinima „mrkih košulja". Istovremeno, Poljska je otkazala Društvu naroda ugovor o zaštiti nacionalnih manjina, koji je bila potpisala za vreme Mirovne konferencije 1919. g. Međutim, Pilsudski nije sledio Hitlera na putu surovih progona. Do kraja života obuzdavao je antisemitsku žestinu nacionaldemokrata, ali odmah posle njegove smrti, 1935, za poljske Jevreje počeo je period bolnih iskušenja.

U to vreme u poljskom javnom mnenju začeo se plan za rešenje jevrejskog pitanja putem delimičnog ili potpunog ,,iseljavanja" jevrejskog stanovništva u inostranstvo. Bilo je razmimoilaženja u pitanjima bojkotovanja jevrejske trgovine, pa čak i u pitanjima terora, dok je partija pokojnog maršala davala preimućstvo „zakonitim" sredstvima: ograničavanju građanskih prava Jevreja, propagandi bojkota i njegovom ozakonjenju. Ali njihova opšta parola bila je „Poljska Poljacima!". Jevrejski poslanici u Skupštini uzalud su protestovali protiv ovih struja. Antisemitska štampa raspirila je žestoku kampanju, a vladina cenzura se tome nije suprotstavila. Mesec dana posle smrti Pilsudskog, juna 1935, došlo je u Grodnom do prvog pogroma. Sud koji je trebalo da sudi krivcima za ovo nasilje, izrekao je stroge kazne Jevrejima koji su se branili od pljačkaša. Otada, Poljska je upoznala talas pogroma kojima je očigledno upravljala jedna moćna organizacija.

Godina 1936. bila je naročito puna iskušenja. Seljaci, podsticani od nacionaldemokrata, napadali su Jevreje na pijacama, u njihovim radnjama, u njihovim kućama. Policija je pred tim zatvarala oči, a sudovi su nastavljali da strogo kažnjavaju one koji su se odupirali napadačima.

Jevrejski studenti su bili zlostavljani na gotovo svim univerzitetima. Za njih su postavljene posebne klupe i morali su da podnose najteže uvrede. Bivali su grubo tučeni, a ponekad i teško ranjavani.

Vlada je tolerisala, pa čak i podržavala ove zločine i objavljivala pred licem celog sveta svoju želju da oslobodi zemlju od „nepoljskih" elemenata. U periodu između 1920. i 1930. ovakve bi izjave jedne republikanske vlade, članice Društva naroda, bile vrlo nezgodne. Ali uticaj nemačkog nacizma je potpuno izmenio atmosferu u Evropi i u svetu.

Ovaj se uticaj žestoko ispoljio u jednoj drugoj zemlji, već duže vremena podjednako zaraženoj žestokim antisemitizmom: u Rumuniji. Ovde je nacizam dao poleta antisemitskoj stranci Kuze i Kodreanua. Oni su se za njega .izjasnili i obećali su da će njegove metode, čim budu došli na vlast, primeniti na rumunske Jevreje. 1937. godine, posle parlamentarnih izbora, kralj Karol je poverio vlast hrišćansko-socijalnoj stranci Kuze. Na čelu vlade nalazio se Kuzin istomišljenik, Goga. Čim je preuzeo vlast, izjavio je da je njegov glavni cilj borba protiv Jevreja u ime načela „Rumunija Rumunima" i objavio da građanska prava rumunskih Jevreja treba da budu podrobno revidirana. Čekajući na ovu reviziju, Gogin režim je prema rumunskim Jevrejima „privremeno" primenjivao mere nadahnute nacizmom. Ove mere nasilja izazvale su energičnu reakciju jevrejskih organizacija. One su uložile proteste kod Društva naroda, a podržale su ih Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. (Bojeći se komplikacija u inostranstvu, kralj Karol se — pod izgovorom finansijskih teškoća koje je stalno povećavala kobna Gogina politika — oslobodio njegovog kabineta. Vlada koja je došla posle Goge, poništila je „nacističke" propise, zadržavajući ipak načelo revizije državljanstva i „rumunizacije" industrije.

Godine 1936. zbližavanje između Hitlerove Nemačke i fašističke Italije, kojom je vladao Musolini, ojačalo je nacizam i učinilo ga još smelijim. Nacisti se nisu više zadovoljavali samo svirepim proganjanjem jevrejskog stanovništva Nemačke, nego su razapeli mrežu antisemitske propagande po celom svetu. Nemačka kao nova vojna sila, njen sve veći politički uticaj i delatnost njenih bezbrojnih agenata u inostranstvu, svugde su pothranjivali antisemitske tendencije. Hitler je postao duhovni vođ svetskog antisemitizma.

Hitlerov saveznik Musolini, mada je u Italiji antisemitizam bio gotovo nepoznat, usvojio je rasistička načela i septembra 1938. objavio „Jevrejski statut" koji je Jevreje strance primorao da napuste zemlju, a italijanske Jevreje lišio njihovih građanskih prava. Primena ovih zakona naišla je kod italijanskog naroda na pasivnu rezistenciju i nikad nije dostigla varvarske oblike nemačkog nacizma. Ipak, ovi zakoni su značili ekonomski i moralni slom italijanskog Jevrejstva.

Marta 1938, tragična sudbina nemačkih Jevreja snašla je i njihovu braću u Austriji. Hitler je okupirao zemlju i prisajedinio je svom Rajhu. Progoni Jevreja prevazišli su ovde svojom surovošću progone koji su se nekoliko godina ranije odigrali u Nemačkoj. Jevrejsko stanovništvo Beča bilo je naročito izloženo iskušenjima: pljačke, hapšenja, ubistva, bojkotovanje, ponižavajući radovi, nasilja svih vrsta. Čitave porodice su izvršile samoubistvo, da bi se spasle nacističkog terora.

Marta 1939. godine došao je red na Čehoslovačku da bude prisajedinjena Rajhu. Odmah su i tu uvedeni rasistički zakoni sa svim svojim strašnim posledicama. Takođe i nacificirana Mađarska krenula je putem legalizovanog antisemitizma.

Kako se zlokobna Hitlerova senka širila nad Evropom, tako su reakcionarni elementi sve više upirali svoj pogled prema Berlinu. Svugde je prva lozinka bila — borba protiv Jevreja.

Tako se horizont sa svih strana zamračivao, dok rat nije Hitleru omogućio da pristupi ostvarenju svog đavolskog plana o uništenju Jevreja. Uz saučesništvo fašista svih okupiranih zemalja Evrope, nemačke okupacione vlasti su pristupile sistematskom pokolju Jevreja i njihovoj deportaciji u logore uništenja. Tako je za vreme drugog svetskog rata (1939—1945) uništeno šest miliona Jevreja, jedna trećina njihovog sveukupnog broja u svetu.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License