2. GLAVA
SINOVI IZRAELA U EGIPTU — ROPSTVO I OSLOBOĐENJE
Jakovljeva deca i deca njihove dece živela su u Egiptu dugo godina, a Josef i njegova braća bili su već odavno umrli. Porodice sve dvanaestoro braće su se namnožile i prerasle u bratstva i plemena i oblast Gošen bila je puna sinova Izraela. Egipćani su se uznemirili, a novi egipatski vladar se uplašio da bi tokom vremena doseljenici mogli zauzeti celu zemlju i ovladati njome. Zato se odlučio da ih učini robovima. Da bi podigao nove gradove on je za njihovu izgradnju doveo robove iz stranih zemalja, a sa njima i Jevreje iz Gošena. Tako je podigao dva grada, Pitom i Ramzes; ovaj drugi je nazvan tako u spomen velikog faraona Ramzesa II. Postavio je nadzornike koji su sinove Izraela terali na rad i gonili da kopaju ilovaču, da peku cigle i podižu velike građevine, verujući da će ih težak napor i grubi postupak fizički oslabiti, pa će postepeno izumreti; ali što su sinovi Izraela bili više tlačeni i proganjani, to su se više množili. Svirepi faraon je tada smislio nov plan i naredio da se sva novorođena muška deca utope u Nilu i da se samo ženska ostave u životu. Velik je bio bol jevrejskih majki kojima su bila otrgnuta deca, a mnoge su pokušale da svoje novorođene dečake sakriju od egipatskih činovnika. Jedna takva majka, da bi spasla svoje dete, položila ga je u kotaricu i sakrila kraj reke. Toga dana pošla je faraonova ćerka sa svojim sluškinjama na reku da se kupa i primetila kotaricu. Otvorila je i ugledala muško dete kako plače. Videla je da je dete jevrejsko, ali je želela da ga spase; naredila je da dovedu jednu Jevrejku, a slučaj je hteo da su doveli baš majku tog deteta, i predala joj dete da ga odgoji. Dečak je dobio ime Mojsije i odrastao je pod zaštitom kraljeve porodice.
Kada je Mojsije odrastao, počeo je da posmatra kako žive njegova braća i video koliko pate u ropstvu radeći na teškim poslovima. Jednom prilikom, kada je bio u polju, spazio je kako Egipćanim zlostavlja Jevrejina. Mladi Mojsije tako je snažno udario Egipćanima da je ovaj pao i na mestu ostao mrtav. Faraon je čuo šta je Mojsije uradio i hteo je da ga kazni, ali je Mojsije pobegao u obližnju pustinju, gde se pridružio jednoj pastirskoj porodici. Jednog dama, kako kazuju stare knjige, krenuo je sa svojim stadom i došao sve do gore Sinajske. Odjednom je ugledao žbun kako gori ali ne sagoreva, iako je sav zahvaćen plamenom. Tog trenutka čuo je glas: „Mojsije, Mojsije, nemoj se približavati žbunu, ali izuj obuću svoju jer je mesto gde stojiš sveta zemlja. Ja sam bog Avramov, Isakov i Jakovljev. Videh nevolju naroda svojega u Egiptu i čuh njegov vapaj i siđoh da ga izbavim iz ropstva i odvedem u zemlju kojom teku med i mleko. Ja ću te poslati faraonu i ti ćeš mu reći neka dopusti mom narodu da izađe iz Egipta. Potom ćete mi služiti na ovoj gori."
Uplašen i dršćući, Mojsije je upitao boga: „Kad dođem do svoje braće, kako ću im reći da je ime tvoje?" i ponovo je čuo glas: ,,Ja sam onaj koji jeste, koji je bio i koji će uvek biti. Reci svojoj braći da te je poslao bog Jevreja i naredio ti da ih povedeš u pustinju. Ako vam vladar Egipta ne dopusti da odete, pokazaću mu svoju moć."
Mojsije se vratio u Egipat svojoj porobljenoj braći i rekao im šta je čuo od boga. Njegova poruka obradovala je sinove Izraela. Kada je, međutim, došao faraonu i molio ga da dopusti sinovima Izraela da napuste zemlju pošto žele da služe svome bogu u pustinji, faraon je uzviknuo: ,,Ja ne poznajem vašeg boga niti ću dopustiti tvome narodu da ode. Idi i nemoj ometati moje robove u radu njihovu." I naredio je nadzornicima da jevrejskim robovima nametnu još teže poslove. Tada je Egipat zadesilo deset strašnih zala. Voda u rekama postala je crvena kao krv, tako da je bilo nemoguće da se pije. Žabe su prekrile čitavu zemlju. Komarci su zatim doneli epidemiju, a posle toga su jata skakavaca i muva uništila svu žetvu. Potom je nastala takva tama da tri dana ljudi misu mogli da vide jedni druge. Na kraju, u svakoj egipatskoj porodici umrlo je najstarije dete. Pri pojavi svakog od tih zala faraon je u strahu obećavao da će pustiti sinove Izraela da odu, ako Mojsije izmoli od boga da ukloni zlo. Ali čim bi zlo prestalo, on bi pogazio svoju reč i zadržao ih u ropstvu. Tek kada su u svakoj egipatskoj porodici počeli da umiru prvenci, faraon je rekao Mojsiju: „Izvedi sve Jevreje iz Egipta što brže možeš!" Sinovi Izraela na brzinu su se pripremili za odlazak. Umesto hleba kao hrane za put ispekli su testo bez kvasca i pod vođstvom Mojsijevim smelo su pošli u pustinju u pravcu Crvenog mora (Jam Suf). Nedaleko od obale stigli su ih faraonovi konjanici koji su hteli da im spreče prelaz, jer se faraon ponovo predomislio. Mojsije je naredio svom narodu da krene pravo u more pošto se voda usled jakog vetra povukla, pa je tako oplićala i omogućila im da je bez opasnosti pređu. Ali kada su Egipćani pokušali da ih slede, vetar je prestao da duva i voda se vratila i preplavila ih, tako da su se svi utopili zajedno sa konjima i kočijama. Velika je bila radost sinova Izraela kada su osetili da nisu više robovi, da su ponovo slobodni ljudi.