40 Sabataj Cevi I Mesijanski Pokret

38. GLAVA

SABATAJ CEVI I MESIJANSKI POKRET
Vekovne patnje Jevreja i stalno iščekivanje mesije pripremili su tlo i omogućili da se u Turskoj pojavi čovek koji je sebe smatrao mesijom i koji je mnoge Jevreje u mnogim zemljama nadahnuo verovanjem u skoro izbavljenje. Sredinom XVII veka u turskom gradu Smirni neki mladić, po imenu Sabataj Cevi, koji se potpuno odao izučavanju kabale Išaka Lurije, izazvao je prilično komešanje objavivši kako je njemu suđeno da izbavi jevrejski narod iz galuta. Oko njega se okupio krug mladih ljudi, koji su pod njegovim rukovodstvom proučavali kabalu, postili sa njim, „oslobađali se poroka" ronjenjem u moru i pevali mistične pesme, sve u nadi da će tako ubrzati dolazak mesije. Rabini Smirne, plašeći se posledica ovakvog pokreta, izopštili su Sabataja Cevija. On je tada napustio Smirnu i obišao mnoge zemlje, uključujući i Palestinu i Egipat, i svugde širio poruku o svojoj „božanskoj misiji". Ža vreme svojih putovanja oženio se Sarom, devojkom koja je izbegla iz Poljske u trenutku kada je u jednom kozačkom pogromu poklano na hiljade Jevreja. Dok je bio u Palestini, Sabataju Ceviju je prišao jedan veoma vatren kabalist, rabin Natan iz Gaze, koji je počeo propovedati da je Sabataj Cevi zaista dugo očekivani mesija. Rabin Natan je slao žarke poruke jevrejskim opštinama u svim zemljama, pozivajući ih da budu spremne za izbavljenje iz dijaspore (geula). U jevrejskim masama su ova bodrenja izazvala veliko uzbuđenje i kada se posle sedamnaest godina lutanja Sabataj Cevi vratio u Smirnu (1665), dočekalo ga je ogromno mnoštvo naroda i pozdravilo uzvikom „Živeo naš kralj mesija!". Ulice su bile pune ljudi koji su slušali govore oduševljenih „proroka", koji su objavljivali da će mesija uskoro stići u Carigrad, svrgnuti sultana i osloboditi Erec Jisrael. Godine 1666. Sabataj Cevi je u pratnji nekolicine sledbenika otišao u Carigrad, ali je tamo bio uhapšen i zatvoren u jednu od galipoljskih tvrđava.

Vesti o hapšenju „mesije" brzo su se pronele po svetu, široke mase Jevreja u Italiji, Engleskoj, Nemačkoj i Poljskoj verovale su u njegovo mesijanstvo, ali je bilo i skeptika; svi su, međutim, slali delegacije u Carigrad, jedni da traže od sultana njegovo oslobođenje i da ga pozdrave, a drugi da utvrde da li je on stvarno mesija. Među delegacijama bila je i jedna iz Poljske, gde su se upravo vršili strašni pokolji. Sabataj Cevi je sve koji su mu dolazili tešio i govorio im da ne treba više da poste na Tiša Beav, jer je došao mesija koji će obnoviti sveti hram; obećao im je da će ih uskoro izbaviti i osvetiti se njihovim neprijateljima za pretrpljene patnje. Među onima koji su došli da sa njim govore bio je i Nehemija Koen, kabalistički rabin iz Poljske, koji je utvrdio da Sabataj Cevi nije mesija i da mu ne treba verovati, pa je obavestio vlasti o tome šta se događa u galipoljskoj tvrđavi. Sultan je naredio da dovedu pred njega Sabataja Cevija. U strahu od pogubljenja, čim je došao pred turskog vladara, Sabataj Cevi je izjavio da je spreman da primi islamsku veru. Život mu je bio pošteđen. Dobio je tursko ime i postao sluga u jednoj od carskih palata u Jedrenu.

Mada se „mesija" sam povukao, mnogi Jevreji su i dalje verovali u njega i mislili da je ovo napuštanje vere samo privremeno i Sabataju Ceviju bilo potrebno, kako bi mogao izbaviti i ostali svet. Njegov „prorok" Natan iz Gaze obilazio je gradove Turske i Italije, držao govore verskim skupovima i dokazivao na osnovu kabale da je Sabataj Cevi pravi mesija uprkos svemu što se dogodilo. Turske vlasti su ubrzo primetile da je Jedrene postalo mesto hodočašća za sledbenike Sabataja Cevija, pa su ga prognali u jedan mali albanski grad1 gde je živeo usamljen i umro u svojoj pedesetoj godini (1675).

Posle smrti Sabataja Cevija, njegov pokret u Turskoj primio je karakter verske sekte, čiji su članovi verovali da je njihov vođ otišao u nebo, a ponovo će sići na zemlju da oslobodi jevrejski narod od njegovih patnji. Članovi sekte, većinom koncentrisani u Solunu, smatrali su da je on još i više nego mesija, za njih je on bio polubog. Kada je kasnije turska vlada zabranila sektu, svi su oni sledili primer svog mesije i postali muslimani. Ostataka ove polujevrejske i polumuslimanske sekte još ima u Solunu gde ih zovu „donme".

Ža izvesno je vreme, dakle, jevrejski svet bio ustalasan ovim mesijanskim pokretom koji je pobudio nade u oslobođenje od patnji u dijaspori. Neverstvo i izdaja Sabataja Cevija doneli su masama teško razočaranje. Posledica propasti ovog pokreta bila je duže razdoblje duhovnog mrtvila, kako kod sefardskih, tako i kod aškenaskih Jevreja, koje je trajalo sve do velikog preporoda jevrejske kulture u moderno doba.


povezano:

SABATAJ CEVI Manići čuvaju efendijinu tajnu?

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License