4 Praotac Avram I Patrijarsi U Kanaanu

1. GLAVA

PRAOTAC AVRAM I PATRIJARSI U KANAANU
Pre četiri hiljade godina u zemljama Azije i Afrike koje leže ma istočnim obalama Sredozemnog mora, živeli su veliki narodi. Ovi su narodi stvorili dve moćne države: Vaviloniju i Egipat. Između ove dve velike države prostirale su se manje zemlje, Aram (Sirija) i Kanaan (Palestina), u kojima su živeli Feničani i drugi narodi. Bilo je tu još i manjih plemena ili grupa porodica, koje nisu imale svoje teritorije, pa su se, sa svojim stadima, seljakale od jedne zemlje do druge (nomadi). Među ovim manjim plemenima nalazili su se i „Ivrim" ili Hebreji, koji su lutali između Vavilonije i Egipta pod vođstvom svog starešine Avrama (Avraam). Avram (Avraam Haivri) je postao prvi praotac naroda Ivrim koji je kasnije nazvan jevrejskim narodom. Čak i danas Avrama nazivaju „Avraam Avinu" — „Avram naš praotac".

Avramovo pleme bilo je poreklom iz Vavilonije, iz drevnog grada Ura (u Haldeji). To je bilo nomadsko pleme koje je jedno vreme živelo u Aram Naharaimu, u Mesopotamiji, zemlji između reka Tigrisa i Eufrata. Kasnije su se Avram i njegova porodica odvojili od naroda aramejskog i doselili u Kanaan. Jevrejski sveti spisi govore nam da je u ono vreme — kada su druga plemena obožavala slike sunca i meseca i razne prirodne sile — Avram verovao da postoji samo jedan bog koji je stvorio sunce, mesec i sve ostalo. Predanje kazuje da se jednom prilikom bog pojavio Avramu i rekao mu: „Idi iz zemlje svoje i od roda svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati! I učiniću od tebe velik narod koji će biti blagosloven među narodima sveta." Avram je prošao celi Kanaan dok nije došao u Egipat. Ali je tamo kralj Egipta hteo da mu otme ženu Saru, pa je zbog toga morao da sa svojima napusti zemlju. Nastanili su se na jugu Kanaana, blizu grada Hebrona. Kao svi nomadi, i oni su živeli pod šatorima i bavili se stočarstvom. Avram je od svojih dveju žena imao dva deteta; od svoje sluškinje Hagare, koja je bila Egipćanka, imao je sina Išmaela, a od svoje žene Sare — sina Isaka. Ove dve žene nisu živele u slozi, pa je Avram Hagaru i Išmaela poslao u pustinju. Tu je Išmael odrastao i postao pustinjak. Njegovi potomci su Arapi, pustinjački nomadi. Tako je Isak ostao jedini Avramov naslednik. On se oženio Rebekom, svojom rođakom, koja je došla iz Arama, i živeo je i posle smrti svojih roditelja u južnom Kanaanu, gde se bavio zemljoradnjom i stočarstvom.

Isak je imao dva sina, Esava i Jakova. Jakov je bio miran mladić koji je vreme provodio kod kuće. Esav je, naprotiv, bio preke naravi i voleo je da tumara poljima i šumama i da lovi životinje i ptice. Rebeka, njihova majka, volela je mnogo više povučenog i skromnog Jakova nego žestokog Esava; kada je Isak već ostareo i kada mu se bližio kraj, ona je želela da glava porodice postane Jakov, a ne Esav. Ali Jakov nije mogao postati glava porodice bez Isakovog blagoslova. Isak, koji je već bio slep, zamolio je jednom prilikom Esava da mu donese mesa za jelo i obećao mu svoj blagoslov. Esav je rado pošao u polje u lov da bi udovoljio očevoj želji, ali je Rebeka, koja je saznala za Isakovu želju, nagovorila Jakova da on umesto svoga brata ponese ocu kozje meso, koje je ona sama skuvala, i da na taj način primi blagoslov umesto Esava. Kada je Jakov došao do svog oca Isaka, ovaj je mislio da je to Esav i, pošto ga je blagoslovio, imenovao ga budućim starešinom plemena. Uskoro posle toga stigao je Esav sa svojim poklonom, ali je već bilo kasno. Isak je ipak i njega blagoslovio da bi bio moćan i bogat, iako podređen Jakovu. Esav je bio ljut i hteo je da ubije svoga brata zato što mu je preoteo očev blagoslov. Rebeka je odmah poslala Jakova u Aram da onde ostane kod njenog brata Labana dok Esava prođe gnev.

Dalja priča o Jakovu, poslednjem od tri patrijarha jevrejskog naroda, opisana je u Bibliji. Jakov je stigao u Aram i živeo je tamo sa svojim ujakom Labanom Aramejcem, koji je imao polja i stada ovaca u blizini grada Harana. Kada se Jakov približavao gradu sreo je lepu Rahelu, mlađu ćerku Labanovu, i odmah se zaljubio u nju. Jednom je Jakov rekao Labanu: „Ako mi budeš dao Rahelu za ženu, radiću ti na poljima sedam godina." Laban je pristao, a Jakov je sa radošću služio za svoju ljubljenu buduću ženu. Preko dana terao je ovce na pašu, a noću ih je čuvao. Sedam godina je prošlo kao nekoliko dana. Međutim, Laban je prevario svog sestrića; umesto Rahele dao mu je Leju, stariju ćerku. Kada je Jakov tome prigovorio, Laban je objasnio da u njegovom narodu nije običaj da se mlađa sestra uda pre starije. Jakov je morao da služi još drugih sedam godina za Rahelu, pa je tako stekao dve žene. Sa Lejom je Jakov imao šest sinova i jednu ćerku. Sinovi su mu bili: Ruben, Simon, Levi, Juda, Isahar i Zebulon, a ćerka se zvala Dina. Rahela mu je rodila samo dva sina: Josefa i Benjamiina. Osim ove dece Jakov je i sa svojim sluškinjama imao četiri sina, koji su se zvali: Dan, Naftali, Gad i Ašer. Kasnije su ovih dvanaest Jakovljevih sinova imali svoje porodice koje su postepeno izrasle u dvanaest plemena (švatim) ili grupa porodica, koje su zajedno stvorile narod Izraela. Ime Izrael potiče od drugog imena Jakovljeva koji se zvao Izrael. Njegova deca i naraštaji posle njih nazivali su se Bne Jisrael (Sinovi Izraela), a staro ime naroda „Ivrim" promenilo se u Izrael.

Kada je Jakov sa svojim ženama i decom napustio Aram i vratio se u Kanaan, sreo je na putu Esava. Dva brata su se pomirila i Jakov se nastanio u centralnom Kanaanu blizu gradova Šehem i Bet-El, dok su Esav i njegova porodica krenuli dalje na jug, u arabijsku pustinju, gde su kasnije njihovi potomci obrazovali narod Edoma. Međutim, Jakovu nije bilo suđeno da dugo živi u Kanaanu. U njegovoj porodici dogodila se nesreća: njegov najmlađi sin i mezimac, Josef, iznenada je nestao. Dogodilo se ovo: Jakov je više od svoje ostale dece voleo Josefa, sina voljene i rano preminule Rahele. Josef se tom ljubavlju razmetao pred svojom starijom braćom i predstavljao se za najboljeg u porodici. Braća su postala ljubomorna i omrzla ga. Jednog dana Josef je pošao u polje gde su njegova braća čuvala stado. Smatrajući da se stekla zgodna prilika da kazne Josefa za njegovu razmetljivost, zgrabila su ga, bacila u duboku jamu i otišla prepuštajući ga sudbini. Kasnije je jedna grupa Arapa slučajno prolazila pored jame. Videći Josefa, izvukli su ga i poveli u Egipat, gde su ga prodali kao roba. A braća, pošto su se vratila do jame i videla da je Josef nestao, rekla su Jakovu da se izgubio; u stvari, ni sama nisu znala šta se sa njim dogodilo.

U Egiptu je Josef najpre postao rob u bogatoj kući veleposednika Putifara, koji je bio zapovednik faraonove garde. Jednom prilikom Josef je izazvao gnev Putifarove žene, pa je bačen u tamnicu. U zatvoru su se svi čudili Josefovoj bistrini, a naročito njegovoj sposobnosti da tumači snove i da licu koje ih je snilo proriče sudbinu. Glas o Josefovoj sposobnosti dopro je do samog faraona; uskoro mu se pružila prilika da se pokaže i na delu. Sam faraon je usnio dva sna koja su ga mnogo mučila. Prvi je bio ovaj: na pašnjaku kraj svoje palate video je sedam debelih i sedam mršavih krava; mršave krave su progutale debele, a nisu postale deblje. Drugi san je bio sličan prvom: video je sedam klasova punih zrnevlja i sedam šturih sa jedva nešto zrna; sedam šturih progutalo je sedam jedrih, a nisu postali teži. Nijedan od kraljevih vračeva nije mogao da protumači ove snove, pa je pozvan Josef koji ih je objasnio: sedam debelih krava i sedam jedrih klasova žita znače da će Egipat imati sedam godina dobre žetve i izobilja, a sedam mršavih krava i sedam šturih klasova znače da sedam godina neće na poljima ništa rasti. Sam, rekao je Josef, bio je božja opomena faraonu da za vreme sedam dobrih godina pripremi dosta hrane za sedam oskudnih, kako narod ne bi umirao od gladi. Faraonu se dopao Josefov savet; pustio ga je iz zatvora i imenovao za guvernera, kako bi mogao da sprovede plan o pripremanju zaliha hrane za narod za sedam mršavih godina koje su se očekivale. Josef ga nije razočarao; u kraljevskim žitnicama nagomilao je toliko hrane da je narod iz drugih zemalja, kada je došlo doba gladi, dolazio u Egipat da nabavi namirnice.

U to doba vladala je glad i u zemlji Kanaan i Jakov je poslao svoje sinove u Egipat da nabave žita. Tako su došili do guvernera i ne znajući da je on njihov izgubljeni brat. Josef ih je, međutim, odmah poznao i, pošto ih je najpre malo zastrašio praveći se da će prema njima biti strog, rekao im: ,,Ja sam vaš brat Josef koga ste oterali u Egipat. Nemojte se plašiti, jer mora da me sam bog poslao ovamo da bih vas snabdeo hranom. Idite kući i dovedite našeg starog oca da bismo ovde svi zajedno živeli." Kada je Jakov čuo da je Josef živ, nastanio se sa celom porodicom u oblasti Gošen, u Egiptu, gde su i dalje čuvali ovce kao što su to činili i u Kanaanu.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License