26 Jevrejski Zivot U Erec Jisraelu I Vaviloniji U Doba Talmuda

23. GLAVA

JEVREJSKI CENTAR U VAVILONIJI – TALMUD

Vaviilonija je postala drugi Erec Jisrael. Mesopotamija ili Vavilonija nije bila pod vlašću .Rimljana. Isprva su tamo vladali Parćani, a zatim Persijanci. U gradovima Suri, Nehardeji i drugim bilo je velikih jevrejskih opština, a znatan broj Jevreja živeo je i po manjim gradovima i selima. Sve jevrejske zajednice u Vaviloniji bile su podređene jednom višem činovniku, koji se zvao egzilarh (na aramejskom: reš galuta — glava izgnanstva), a imao je iste funkcije i ovlašćenja kao i patrijarh u Erec Jisraelu. Egzilarsi su u Vaviloniji imali iste zadatke kakve su imali patrijarsi kralja Davida, a njihova su ovlašćenja i položaj prelazili sa oca na sina, ali ipak uz kraljevu potvrdu. Dužnost egzilarha bila je da ubire porez koji su Jevreji bili dužni da plaćaju persijskom kralju. Ovaj mu je položaj obezbeđivao na kraljevom dvoru priličan uticaj kojim se on uvek koristio kada je trebalo zaštititi naročiti interes Jevreja. U okviru jevrejske zajednice egzilarhova su ovlašćenja bila široka; on je postavljao službenike i dajane (članove suda), a imao je čak i vlast da Jevrejima izriče kazne ra povredu opštih državnih zakona. On sam se ponašao kao mali jevrejski kralj. Imao je velik broj potčinjenih, a njegovi su se službenici često koristili svojim položajem da bi tlačili siromašne.

Međutim, za vavilonsku jevrejsku zajednicu više su značili duhovni vođi, učenjaci, koji su kao i u Palestini nazivani „amorajim", nego svetovni vođi, egzilarsi. U vreme kada je Rabi-Jehuda Hanasi u Erec Jisraelu kompilovao Mišnu, imao je u svojoj akademiji dva učenika iz Vavilonije, Aba Areka i Samuela, koji su mu pomagali u radu. Kada su se ovi vratili u Vaviloniju, uspostavili su dve svoje škole organizovane po uzoru na palestinske akademije. Aba Arek, zvan „Rav", uspostavio je učilište (ješivu) u Suri, dok je njegov prijatelj Samuel postao starešina učilišta (roš ješiva) u Nehardeji. Obojica su izučavali Toru i Mišnu i njihove propise prilagođavali uslovima života u Vaviloniji. U svojim ješivama imali su stotine učenika koji su se okupili iz svih krajeva zemlje. Poznavanje Talmuda predstavljalo je najviši stepen obrazovanja tog vremena. Talmud je privlačio sve društvene slojeve, staro i mlado, bogato i siromašno. Među nastavnicima bilo je i ljudi sa temeljnim poznavanjem svetovnih predmeta. Samuel lično bio je autoritet u matematici, astronomiji i medicini. Za njega se priča, kako je jednom prilikom rekao da poznaje „puteve neba" (to jest položaj zvezda na nebu) isto tako dobro kao ulice Nehardeje. Održavao je prijateljske odnose sa persijskim kraljem Šapurom i ubeđivao je Jevreje da treba da budu lojalni prema persijskoj vladi i da se podvrgavaju zakonima zemlje kao da su to njihovi sopstveni zakoni. To je izraženo u načelu: „Zakon države je takođe zakon" (Dina d' malhuta — dina).

Aba Arek i Samuel su bili osnivači talmudskog učenja u Vaviloniji. Posle njih bilo je mnogo drugih učitelja koji su postali starešine akademije u Suri, Nehardeji i Pumbediti. Svojim učenicima držali su predavanja u ješivama, a većim grupama na javnim skupovima. U ješivama su o svakom pitanju, pa čak i o svakoj reči Tore i Mišne, vođene diskusije do tančina. Ove diskusije su se zvale „pilpul", a sposobnost za njihovo vođenje veoma se cenila. One koji su bili najveštiji u tim diskusijama, smatrali su „velikim mudracima, sposobnim da približe dve planine jednu drugoj", jer su znali dovoditi u vezu stvari koje su na izgled bile potpuno nespojive. Mišljenja koja su bila izražena po školama, učenjaci su beležili, ali ih nisu širili među narod putem pisanih tekstova već su ih prenosili usmeno. Tako je vremenom nastala nova Gemara, komentar Mišne. Ova je Gemara bila značajnija od one koja je sastavljena u Palestini. Jedan od velikih besednika (amora), Rav-Aši, starešina škole u Suri, prikupio je, uz pomoć svojih učenika i kolega, sva objašnjenja Mišne koja su data po raznim učilištima i zabeležio ih. Na ovaj način stvoren je pisani tekst vavilonske Gemare. Vavilonska Gemara i Mišna zajedno čine Vavilonski Talmud (Talmud Babli).

Talmud Babli je značajniji nego Talmud Jerušalmi, koji je ostao nedovršen. Posle Tore i Mišne, Talmud Babli se može smatrati trećom Torom. U svojoj konačnoj redakciji Talmud Babli se sastojao od šest odeljaka (sedarim). Svaki seder je bio podeljen u dve rasprave (mesihtot), u kojima je svaka rečenica Mišne bila propraćena dugim komentarom iz Gemare. Gemara međutim ne sadrži samo propise i mišljenja o njima, već i razmišljanja i stavove po svim mogućim stvarima i problemima. Ovaj deo Gemare naziva se Agada (priča, legenda), za razliku od naučnog dela nazvanog Halaha (izučavanje propisa). Agada je prava riznica shvatanja o moralu i ljudskim odnosima i sadrži mnoge priče o prošlim događajima kao i mnoštvo religioznih, filozofskih i naučnih misli. To je najinteresantniji deo ovog Talmuda, jer osvetljava život naroda u tom periodu. Prvi pisani tekst Vavilonskog Talmuda završen je oko petstote godine nove ere.

Talmudom je završena trospratna zgrada Tore. Biblijskim zakonima dodate su stotine novih propisa i zabrana, čije je poštovanje bilo obavezno za svakog Jevrejina. Tako, na primer, Tora jednostavno kaže da se subota mora posvetiti odmoru od svakodnevnog rada, dok Talmud nabraja sve vrste poslova koji se ne smeju vršiti subotom i proširuje zabranu na takve stvari kao što su nošenje i najlakših predmeta, hodanje duže nego na ograničenu udaljenost, branje nekog cveta ili čak dodirivanje nekih predmeta. Popisu jela po Tori zabranjenih za Jevreje, Talmud je dodao dugačak naknadni spisak. Jevrejinu nije bilo lako da poštuje ove stroge zakone Talmuda, ali on nije imao drugog izlaza, ako je hteo da sačuva povezanost među razasutim pripadnicima naroda. Uređenjem života na način koji je njemu bio svojstven, jevrejski je narod želeo da se razlikuje od naroda među kojima je živeo.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License