26 Jevrejski Zivot U Erec Jisraelu I Vaviloniji

24.GLAVA

JEVREJSKI ŽIVOT U EREC JISRAELU I VAVILONIJI U DOBA TALMUDA
Bogata talmudistička književnost pruža nam mogućnost da stvorimo sliku o životu Jevreja u njihova dva centra, u Erec Jisraelu i Vaviloniji, u razdoblju od pet stotina godina posle pada jevrejske kraljevine.

U dvema zemljama glavna zanimanja Jevreja bila su zemljoradnja, zanati i trgovina. Zemljoradnja se smatrala najčasnijim zanimanjem i postojala je uzrečica da je bolje imati komadić zemljišta, nego veliko stovarište robe. Jedan od „besednika" je rekao: „Ako želiš dovoljno hrane, obrađuj zemlju!" Drugi je tvrdio da čovek koji nema zemlje nije potpun čovek. Vlasnici većih imanja obično su zemlju delili u tri dela: jedan za pšenicu i druge vrste žitarica, drugi za masline, a treći za vinovu lozu. Veleposednici su na svojim poljima i u svojim vinogradima zapošljavali poljoprivredne radnike. Zakoni Mišne su propisivali da najamni radnici moraju dobiti odgovarajuću platu i da ne smeju biti pretvoreni u robove. U gradovima je živelo mnogo zanatlija; zanat se počinjao učiti već u ranoj mladosti. U Talmudu piše da čovek koji ne uči svog sina nekom zanatu, čini od njega zločinca; da se bez manuelnog rada nauka ne može održati. To je uglavnom bio stav učitelja i većine naroda. Tako je Rabi-Johanan bio obućar, a Rabi-Isak kovač. Iz Talmuda se može videti i to, da su se mnogi Jevreji tog vremena bavili trgovinom. Bogatiji među trgovcima trgovali su sa prekomorskim zemljama, a svoju robu slali su u daleke zemlje i suvozemnim putevima. Manji trgovci držali su radnje po gradovima. Oni koji su uspevali da nagomilaju novac, često su se bavili novčanim poslovima i davali zajmove uz kamatu. Bilo je među njima i takvih koji su zaračunavali tako visoke kamate da su dužnika dovodili do propasti; Talmud je međutim uveo ograničenja u pogledu visine kamate.

Porodični je život bio regulisan strogim propisima. Za svakog je bilo obavezno da između 14. i 18. godine stupi u brak. Postojalo je opšte verovanje, da je za svako dete, još pre nego što je rođeno, na nebesima već određeno koje će mu lice suprotnog pola biti supružnik. Brakovi su bili stvar roditelja, ali su mladi ipak predstavljani jedni drugima pre veridbe („tnajim"). Posle sklopljenog braka, mlada je morala da pokrije svoju kosu, da bi se razlikovala od devojaka. Velik broj dece smatrao se božjim darom, a brak bez dece nesrećom. Muž je imao pravo da otpusti ženu nerotkinju ili da uzme u kuću još jednu ženu. Međutim, poligamija je bila retka. Talmud sadrži različita mišljenja o ženama. U Talmudu je postavljeno pitanje, zašto je bog ženu stvorio iz rebra muškarca, a ne iz nekog drugog dela njegovog tela. Odgovor je ovaj: da je bog ženu stvorio iz glave muškarca, ona bi bila suviše ohola; da ju je stvorio iz očiju ili iz ušiju, ona bi biila suviše radoznala, a da ju je stvorio iz njegovog jezika, ona bi govorila suviše. Nije mu tako preostalo ništa drugo nego da je stvori iz rebra. ,,Pa ipak", dodaje talmudski klevetnik, ,,ona ima sve mane od kojih ju je bog hteo da spase." Drugi talmudisti su ustali u zaštitu žena. Priča se da je jednom prilikom rimski car u toku razgovora rekao nasiju Gamalijelu: „Vaš bog je lopov, jer u Tori je rečeno da je od Adama, dok je ovaj spavao, ukrao jedno rebro da bi stvorio ženu." Kći nasija Gamalijela, koja je prisustvovala razgovoru, reče: „Ako neko uđe u kuću i odnese srebrni pehar, a umesto njega ostavi zlatni, može li se nazvati lopovom? Bog nije učinio ništa drugo: uzeo je od Adama rebro, ali mu je dao ženu — životnog druga." Nijedan narod tog vremena nije toliko pažnje posvećivao vaspitanju dece, naročito muške, kao Jevreji. Devojke nisu mnogo učile, a ono malo vaspitanja što su dobijale, sticale su kod kuće. Dečaci su bili obavezni da od svoje pete godine pohađaju školu; najpre su učili „mikra", tj. čitanje Tore na hebrejskom i njeno prevođenje na govorni jezik — aramejski; od svoje desete godine već su učili Mišnu i Gemaru. Talentovani đaci bili su upućivani u više škole — ješive ili akademije, gde su izučavali probleme iz Agade i Halahe i diskutovali o njima. Talmud svrstava učenike u četiri grupe: jedni odmah shvataju ono što učitelj govori, ali isto tako brzo i zaboravljaju; drugi teško shvataju, ali isto tako teško i zaboravljaju; treći dobro razumeju i dobro se sećaju — to su najbolji; četvrti teško shvataju i brzo zaboravljaju — to su najgori.

U školama su se predavali Tora i Talmud, ali ne i matematika, prirodne nauke i strani jezici. Takozvana „grčka mudrost", tj. predmeti koji su sačinjavali savremeno grčko obrazovanje, bili su zabranjeni, jer se smatralo da Tora i Talmud sadrže sve znanje i sve nauke koje je vredelo poznavati. Poznavanje Tore i Talmuda postavljalo se kao zahtev i oni koji nisu „učili" prezrivo su nazivani ,,am haarec", što znači neznalica ili nekulturan čovek. Naprotiv, biti učen čovek, ,,talmid haham", smatralo se velikom čašću. U jevrejskim zajednicama više su poštovali učene ljude nego bogate.

Nisu svi Jevreji bili dovoljno obdareni da bi bili „učeni", ali je za svakog Jevrejina bilo obavezno da bude pobožan i da poštuje propise Tore i Talmuda. Zapovesti u pogledu odmora subotom i praznicima tako su skrupulozno primenjivane, da su ti dani stvarno postali blagdani kada su se Jevreji oslobađali svakodnevnih briga i posvećivali duhovnim pitanjima. Naročito svečani bili su „jemej hadin" (dani suđenja), blagdani Roš-hašana i Jom-kipur. Narod je verovao da tih dana bog sudi svim ljudima: dobra su dela stavljena na jedan, a zla na drugi tas vage i prema tome je bog donosio odluke. Tri velika blagdana, Pesah, Savuot i Sukot, proslavljana su u velikom veselju. Praznovanje Hamanovog dana ili Purima bilo je prilika za gozbe, a i za napade ma „zlog Hamana" koji je predstavljao oličenje svih onih koji su Jevrejima zadavali jada. U tim teškim vremenima narod se tešio kako će jednog dana doći spasilac, mesija, da ga izbavi iz progonstva i da ponovo uspostavi jevrejsku državu u oslobođenoj Palestini

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License