21 Judeja Pod Rimskom Vlascu Kralj Herod Irod

18. GLAVA

JUDEJA POD RIMSKOM VLAŠĆU - KRALJ HEROD (IROD)
Judeju je ponovo zauzela strana sila. Hirkan je morao da sluša zapovesti Rima. U ovako kritičnom vremenu on nije mogao da sam upravlja zemljom, pa mu je stalno pomagao njegov ministar Antipater, koji je pripadao polujevrejskim Edomljanima. Antipater nije mnogo mario za dobro jevrejskog naroda, smatrajući za sebe mnogo korisnijim da ispunjava želje Rimljana, vrhovnih gospodara Judeje, pa je u Hirkanovo ime činio mnoge stvari koje su bile štetne po interese jevrejskog naroda. Dok je Pompej bio gospodar u Aziji, Antipater mu je bio veran, ali kad se Julije Cezar domogao vlasti, Antipater je prišao Cezaru, kome je u njegovim ratovima pomagao slanjem jevrejskih trupa. U znak priznanja za ove usluge, Cezar ga je naimenovao epitropom, to jest zaštitnikom ili regentom Judeje, i poverio mu nadzor nad upravom i nad samim Hirkanom.

Antipater je upravu severnog dela Judeje, to jest Galileje, poverio svom sinu Herodu, sposobnom i energičnom mladom čoveku koji je imao mnogo više veza među Rimljanima i Grcima nego među Jevrejima. U Galileji je još bilo grupa jevrejskih rodoljuba, koji su hteli da oslobode Judeju od tuđinske vlasti. Herod je uhvatio njihovog vođu Hezekiju i njegove prijatelje i naredio je svojim ljudima da ih ubiju. Zbog toga je Herod pozvan pred Sanhedrin i od njega je traženo da objasni zašto su ti rodoljubi ubijeni bez suđenja. Okružen svojim vojnim pratiocima, Herod je prkosno stajao pred Sanhedrinom i odbijao da odgovori. Sanhedrin se nije usudio da ga osudi. Samo jedan farisej, po imenu Šemaja, ustade i reče: „Sada se plašite da sudite Herodu, ali će doći dan kada će on sve vas pobiti." Ovo predviđanje se kasnije obistinilo.

Herodov cilj bio je da uz pomoć Rimljana postane kralj Judeje. Ali je imao jednog takmaca, hasmonejskog princa Antigona, sina Aristobula koji je umro u zarobljeništvu u Rimu. Antigon je želeo da oslobodi Judeju rimske vlasti i postane kralj nezavisne države. Pomoću judejskih ustanika i persijskih najamnika uspeo je da Heroda i njegove ljude izgna iz Jerusalima li da četiri godine zadrži presto. Tada se Herod vratio sa jakom rimskom vojskom i zauzeo glavni grad. Rimljani su zarobili Antigona i odsekli mu glavu, a Heroda proglasili kraljem Judeje. Pošto je zadovoljio svoju ambiciju, Herod je otpočeo sa proganjanjem pristalica Hasmonejaca i raspustio Sanhedrin. U to vreme su se u Rimu često menjali gospodari, vojskovođe su preotimali vlast jedni od drugih. Julija Cezara su ubili u Rimu njegovi neprijatelji; rimsku republiku je ubrzo zamenila imperija, a Avgust Oktavijan je postao prvi rimski „cezar" (car, imperator), gospodar mnogih zemalja u svim delovima antičkog sveta: Evrope, Azije i Afrike. Da bi se mogao održati na prestolu Judeje protiv volje naroda, Herod se morao prilagođavati novim gospodarima, morao im je laskati i kupovati njihovu milost novcem i vojnom podrškom.

Heroda su mrzeli i članovi njegove sopstvene porodice. Da bi dokazao da je zakoniti naslednik Hasmonejaca, oženio se lepom hasmonejskom princezom Marijamnom, unukom bivšeg kralja Hirkana. Cela njena porodica — ded Hirkan, mati Aleksandra i brat Aristobul III — čuvana je u palati pod Herodovim nadzorom, da bi se sprečilo da sa rodoljubima kuje zaveru i organizuje nov ustanak. Svog šuraka Aristobula, nežnog sedamnaestogodišnjeg mladića, postavio je za prvosveštenika, nadajući se da će na taj način zadovoljiti ambicije svojih hasmonejskih rođaka. Međutim, Aristobul je postao ljubimac naroda. Ali to nije bilo ono što je Herod želeo, pa je postao ljubomoran i podozriv. Za vreme praznovanja Sukota, Herod je pozvao goste u svoju palatu u Jerihonu. Bio je topao dan, pa je Aristobul sa nekim svojim mladim prijateljima pošao na reku da se okupa. Dok su se mladići kupali, mladog, u narodu omiljenog prvosveštenika su neki kraljevi gosti gurnuli u vodu i držali pod njom dok nije izdahnuo. Proturena je vest o nesrećnom slučaju, ali je narod optuživao Heroda da se na ovaj način hteo osloboditi svoga u narodu preveć omiljenog šuraka.

Od toga dana Herod mije vile našao mira u svojoj porodici. Kraljica Aleksandra, njegova tasta, mrzela ga je odavno i optuživala ga u Rimu. I kraljica Marijamna se posle smrti svog brata udaljila od njega, a kasnije, kada je saznala i za neke njegove druge ubilačke planove, još ga je više omrznula. Herod je dvaput bio pozivan u Rim, da bi se opravdao za dela koja je počinio. Svaki put pre odlaska iz Jerusalima naređivao je nadzorniku svoje palate da za vreme njegovog odsustva Marijamnu i njenu majku Aleksandru drži zatvorene u palati kao taoce za njegovu bezbednost. Trebalo je da budu ubijene ako bi se njemu u Rimu nešto dogodilo. Međutim, on se oba puta vratio u Judeju. Žene, saznavši za njegova uputstva data nadzorniku palate, još su ga više mrzele.

Porodični život Herodov bio je pun sumnji, mržnje i straha, Herod se bojao da će neko od preživelih Hasmonejaca pokušati da mu otme presto. Zato je naredio da se ubije osamdesetogodišnji bivši kralj Hirkan, koji je uz pomoć svojih prijatelja pokušao da pobegne iz kraljevske palate, gde je živeo pod nepodnošljivim uslovima. Zatim je Herod optužio kraljicu Marijamnu da je pomoću jednog sluge pokušala da ga otruje. Marijamna je osuđena na smrt i odrubljena joj je glava. Ista je sudbina zadesila i kraljicu majku Aleksandru, koja je do kraja života čekala na priliku da se osveti Herodu zato što joj je uništio porodicu.

Narod je gorko proklinjao Heroda, „edomljanskog roba" ili „polujevrejina" kako su ga nazivali. On je znao da ga mrze i pokušao je da odobrovolji narod time, što je ponovo sagradio jerusalimski hram, koji je sad opet postao veličanstven i lep kao što je bio za vreme kralja Solomona. Međutim, na vratima hrama blistao je veliki zlatni orao, simbol Rimske carevine, što je predstavljalo uvredu za jevrejska nacionalna osećanja. Gradio je pozorišta i cirkuse u kojima je omladina imala mogućnosti da se bavi sportom po uzoru na Grke, ali su se pobožni ljudi Jerusalima gnušali toga i još se više udaljavali od njega. Dizao je i nove gradove i davao im rimska imena u čast raznih rimskih careva. Tako je sagradio luku Cezareju u kojoj su se nastanili uglavnom Rimljani i Grci. Grad Samarija dobio je novo ime Sebast u čast cara Avgusta.

Herod je imao dece od više žena, ali je svojim pravim naslednicima smatrao sinove Aleksandra i Aristofoula, decu kraljice Marijamne. Mada su vaspitani na carskom dvoru u Rimu, oni nikad nisu zaboravili da su deca hasmonejske kraljice, osuđene na smrt zbog svoje vernosti narodnoj dinastiji. Herod je zapazio da ga njegovi najmiliji sinovi ne vole, a to je pružilo dobru priliku Antipateru, sinu jedne od njegovih drugih žena. Antipater, veoma ljubomoran zbog povlašćenog položaja svoje polubraće, lako je ubedio svog oca da Aleksandar i Aristobul pripremaju njegovo ubistvo, da bi se osvetili za smrt svoje majke. Herod je izveo oba sina pred sud i oni su osuđeni na smrt, a Antipater je proglašen naslednikom prestola. Međutim, ubrzo je Herod otkrio da se i Antipater želi osloboditi oca. Zato je i Antipater ubijen. Priča se da je rimski car, čuvši za smrt trećeg Herodovog sina, uzviknuo: „U kući jevrejskog kralja sigurnije je biti svinja nego kraljev sin", (jer Herod je žrtvovao svoje sinove, dok je žrtvovanje svinja bilo kod Jevreja zabranjeno).

Herod je umro nakon vladavine od 32 godine. Pre svoje smrti kraljevinu je podelio među svoja tri preživela sina, koji su morali poći u Rim da- bi im imperator Avgust potvrdio njihove titule. Imperator je najpre bio na to pristao, ali kada je čuo da su u Judeji izbili nemiri, odlučio je da upravu zemlje preda rimskim činovnicima, kojima je data titula ,,prokuratori". Tako je Judeja postala provincija Rimske imperije.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License