PRE ČETRDESET GODINA Prelomni dani
Usred rata za nezavisnost Izraela, od maja 1948. do februara 1949. sa Egiptom i do jula 1949. sa Sirijom, širom se otvaraju vrata za useljavanje Jevreja iz Evrope, severne Afrike i sa Srednjeg istoka. U decembru 1948. stižu tri broda sa Rijeke:
»Radnik« sa 729 putnika 7. decembra, pa opet »Radnik« sa 918 putnika 20. decembra i najzad »Kefalos« sa 2.418 putnika 26. decembra. »Kefalos« je nosio tri puta više putnika nego »Radnik«, ali je plovio dva puta sporije. Trebalo mu je jedanaest dana od Rijeke do Haife, za dve i po hiljade kilometara. Putnici ga nisu ni slučajno mi zlonamerno nazvali »Krepalos«. Vukao se kroz zimske vetrove i talase brzinom manjom od 10 kilometara na sat.
U Savezu jevrejskih opština i u samim opštinama bili su svi svesni pred kako velikim promenamia stoji jevrejska zajednica. Zbog toga je za 31. oktobar 1948. sazvana zajednička konferencija Izvršnog odbora, Autonomnog odbora za pomoć i predstavnika jevrejskih opština.
Dnevni red je imao šest tačaka, ali se rad konferencije u toku od 8 časova sveo na jednu temu: odlazak dve petine preostalog jevrejskog življa iz Jugoslavije u Izrael. Nazivi nekih imesta se posle oktobra 1948. više neće pojavljivati kao sedišta jevrejskih opština. Mnoga lična imena neće se više pojavljivati u zapisnicima sa sednica u jevrejskim opštinama i u Savezu. Vredi zbog toga da se i preštampa prva strana zapisnika od 31. oktobra 1948. godine.
»Prisutna: članovi Izvršnog odbora: Dr Albert Vajs, David A. Alkalaj, Martin Komloš, Dr Lavosfav Kadelburg (svi istovremeno i članovi Autonomnog odbora) Sima Alkalaj, Avram Mevorah, Bencion Levi, Isak Mašijah, Aca Levi i Iso Henman; Članovi Autonomnog odbora: pored pet imenovanih članova još i sledeći: Dr Žak Konfino, Slavko Radej, Andrija Kon, Pavle Lampel, Djoka Biajer, Dir Haim Kambi, Moša Farkić i Andrija Remenji;
Predstavnici pojedinih Jevrejskih veroispovednih opština: Ruben Rubenović i Gustav Štajnic, Beograd, Dr Lav Brandajs i Aleksandar Frank, Zemun, Dr Zoltan Lorant i Matija Gusman, Subotica, Mavro Grosberger, Subotica, ort(odoksna), Beno Grin, Bačka Topola, Ernest Šefer, Kanjiža, Nandor Kom loš, Josip Rajner i Lađi s lav Ferenc, Novi Sad, Vjadiislav Lošic i Ervin Najšlos, Sotniboir, Ajzenštajn Bemart, Senta, ort. Salamon Fetman i Emanuel Farkaš, Ada, Jaša Koen, Bačko Petrovo Selo, Deneš Holo i Štesel Mikša, Senta, Oskar Fišgrund i Štajn, Panoevo, Vatroslav Singer, Velika Kikinđa, Vlado Fišer i Simon Morgenštern, Zrenjanin, Haim Ašer i Mordehaj Lazarević, Priština, Josif Ruben, Kosovska Mitrovica, Dav. M Levi i Ivan Rosner, Zagreb, Dr Volf, Čakovec, Oskar Heršković i Mirko Friš, Osijek, Erzi Kern-Fišer, Rijeka, Atijas, Split, Maks Vajs i Salamon Montiljo, Sarajevo, Leon Pesah, Tuzla, Monc Levi, Banja Luka, Dr Sima Amodaj, Leo Grinberg i Elias Baruh, Skoplje, Menahem Montiljo, Novi Pazar.
JVO Dubrovnik je ovlastila predstavnike JVO Sarajevo da zaustapaju i njene interese..
Izvini I i su se Jevrejske veroispovedne opštine Mostar i Apatin, i član Autonomnog odbora Rafo Montiljo. Otvaranju konferencije prisustvuje kao gost Mr. F. C. White, delegat »Jointa« za Jugoslaviju.
Predsedava Dr Albert Vajs, potpredsedniik i vršilac dužnosti predsednika Saveza. Zapisnik vodi Dr Artur Hendej.
Predsedavajući otvara konfrenciju u 11,30 časova sa napomenom da je bila zakazana za 9 časova, ali da je početak morao da bude odložen zbog velikog zakašnjenja vozova kojima su delegati doputovali…«
Konferencija je bila izuzetna, nezaboravna, poslednja svoje vrste — zakašnjenje vozova redovno, obično, dogovorno, hronično, neotklonjivo, od sredine XX do kraja XXI veka.
Jevrejski pregled, 9-12, 1988