18 Grcka Vladavina Ptolomeji

15. GLAVA

GRČKA VLADAVINA — PTOLOMEJI
Oko 300. godine pre nove ere, bitno se izmenila politička situacija u istočnim zemljama. Aleksandar Makedonski, hrabar vojnik i zapovednik jake vojske, pošao je iz Grčke, najcivilizovanije zemlje tadašnje Evrope, i za kratko vreme osvojio sve zemlje Azije i Afrike koje su ležale oko Sredozemnog mora. Svrgnuo je Persijance i postavio poglavare iz redova svojih vojnih starešina. Po jednoj popularnoj legendi, kada se Aleksandar sa svojim trupama približavao zidovima Jerusalima, izišli su da ga dočekaju prvosveštenik Jošua i drugi sveštenici, kao i neki istaknuti stanovnici grada. Videvši da delegacija prilazi, Aleksandar je sjahao sa svog konja i pozdravio prvosveštenika. Kada su ga njegovi ratnici upitali, zašto je pokazao toliko poštovanja prema jevrejskom svešteniku, Aleksandar je odgovorio: „Dok sam još bio u Makedoniji, u jednom svom snu o osvajanju Istoka video sam starca sličnog ovom prvosvešteniku, koji mi je predskazao da ću postići svoj cilj. Sada opet vidim pred sobom isto lice, i kada pozdravljam ovog čoveka, želim da izrazim zahvalnost bogu koji mi je progovorio kroz njegova usta". Kada je ušao u Jerusalim, Aleksandar je posetio hram i prineo žrtvu bogu Jevreja.

U znak priznanja što su mu se dobrovoljno podvrgli, Aleksandar je Jevrejima ostavio sve slobode koje su uživali pod persijskom upravom. Svom upravljaču u Palestini dao je uputstvo da ne tlači Jevreje, ni da im nametne teške poreze, već da ima obzira prema njima. Da bi izrazili svoju zahvalnost za širokogrudost velikog osvajača, Jevreji su svim dečacima rođenim te godine dali ime Aleksandar. Kada je posle Palestine osvojio Egipat, Aleksandar je osnovao veliki trgovački grad Aleksandriju i naselio ga Grcima i Jevrejima kojima je priznao jednaka građanska prava.

Posle Aleksandrove smrti njegovi su generali među sobom podelili zemlje koje je on osvojio. Jedan od njih, Ptoloemej Lag, postao je gospodar Egipta. Jednom drugom generalu preoteo je Judeju; jedne subote, kada se Jevreji nisu mogli braniti, opkolio je Jerusalim, ušao u grad i odvukao velik broj stanovnika u Aleksandriju. Dok su se u Egiptu i Palestini odigravali ovi događaji, drugi grčki general, Seleuk, osvojio je Siriju, Malu Aziju i Mesopotamiju (Vaviloniju), u kojim je zemljama takođe živeo znatan broj Jevreja, i zasnovao svoj glavni grad u Antiohiji. Tako su osnovane dve nove snažne države, u kojima su vladale dve dinastije, Ptolemeji i Seleukidi. Ove dve države su stalno vodile međusobnu borbu, da bi osvojile Palestinu koja se nalazila između njih.

Vladavina Ptolemeja nad Judejom trajala je preko sto godina. Prvi vladari ove dinastije postupali su sa stanovnicima Judeje sa puno obzira i blagosti. Nisu se 'mešali u delovanje sveštenika. Prvosveštenik je dobio grčki naziv ,;Etnarh", vođa naroda, i bila mu je poverena dužnost da prikuplja i isporučuje Ptolemejima određeni danak za celu Judeju. U svemu ostalom bio je potpuno nezavisan. Broj Jevreja, što su pošli u Aleksandriju da tamo žive, bio je toliko velik, da su zauzimali čitave ulice. Jedna od posledica ove povezanosti sa Grčkom bila je ta, da su aleksandrijski Jevreji govorili grčki umesto aramejski. Ptolemej Filadelf, drugi kralj ove dinastije, bio je izuzetno blagonaklon prema Jevrejima. Bio je i ljubitelj nauke i umetnosti i osnovao je na svom dvoru muzej i veliku biblioteku. U biblioteci su se nalazili sakupljeni knjige i spisi iz celog civilizovanog sveta. U želji da još više upotpuni svoju biblioteku, kralj je zamolio Elijezera, tadašnjeg jerusalimskog prvosveštenika, da pošalje u Aleksandriju izvestan broj učenih ljudi koji će moći da prevedu Toru sa hebrejskog na grčki. Po predanju, iz Jerusalima je stiglo sedamdeset „Staraca", sve samih učenjaka. Smešteni su na jedno malo ostrvo u blizini Aleksandrije i svakome je dodeljena posebna ćelija za rad. Svaki od njih preveo je puni tekst Tore, i kada su završeni prevodi upoređeni, videlo se da su svi istovetni. Ptolemej se zahvalio učenjacima, svakome je dao po jednu kopiju prevoda da bi nauku Tore širiii u onim jevrejskim zajednicaima, u kojima se govori grčki. Ovo je, naravno, sa* mo legenda, ali ukazuje na činjenicu, da su u to vreme Toru počeli prevoditi na grčki. Kasniji jevrejski naraštaji nisu znali čitati hebrejski, pa se pojavila potreba da se i ostaii delovi Tanaha prevedu na grčki. Ovaj grčki prevod poznat je kao Septuaginta, pošto ga je, prema istoj iegendi, pripremiio sedamdeset učenjaka. Za vreme vladavine Ptolemeja III i Ptolemeja IV ponovo je poremećen mir Judeje. Sirijski kraljevi Seleukidi pokušali su da Palestinu osvoje od Ptolemeja. U samom Jerusalimu obrazovana je jevrejska stranka, koja se zalagala za vladavinu sirijskih kraljeva. Ovoj stranci pripadao je i prvosveštenik Onije II. Jednom prilikom je Onije propustio da pošalje godišnji danak, na što je stigao glasnik Ptolemeja III, koji je zahtevao da se dužni porez bez odlaganja plati. Zahtev je bio propraćen pretnjom da će u slučaju neplaćanja cela zajednica imati da iskusi teške posledice. Zastrašene ovim pretnjama, jerusalimske vlasti su naložile Josifu ben Tobiji, nećaku prvosveštenikovom, da krene u Aleksandriju i da potrebna objašnjenja. Mladi Josif ben Tobija ostavio je tako dobar utisak na aieksandrijski dvor, da je za celu Palestinu postavljen za ubirača nameta. Josif ben Tobija lojalno je služio Ptolemeju više od dvadeset godina i prikupljao velike svote za egipatske vladare. Ali se u isto vreme i sam obogatio. U to doba u Jerusalimu su počeli usvajati grčki način života. Bogataši su dopuštali sebi suviše slobode i žudili za uživanjima, pa su se postepeno udaljavali od narodnih masa. Dok je sa Sirijom vodio rat za prevlast, Ptolemej IV je za vreme jednog svog pohoda stigao u Jerusalim i izrazio želju da vidi hram. Sveštenici su mu pokazali spoljašnje prostorije i tremove forama, ali nisu dopustili da vidi svetište nad svetištima, u koje je samo prvosveštenik imao pristupa. Kralj je pokušao silom da uđe u svetište, ali pre nego što je stigao do praga onesvestio se, pa su ga morali izneti iz hrama. Otada je kralj mrzeo Jevreje i njihovu veru. Kad se vratio u Aleksandriju naredio je da se u arenu koja je namenjena igrama uvede grupa Jevreja, da bi ih, radi zabave publike, slonovi gazili dok ne izdahnu. Međutim, vrisak i jauk gomile u areni toliko su zastrašili životinje, da su se okrenule i izgazile svoje vodiče i kraljeve sluge koji su ih dražili.

Neprijateljstvo egipatskog vladara izazvalo je mržnju Jevreja prema Ptolemejima. Verovalo se da bi vlast sirijskih Seleukida bila blaža. Zato, kada je u borbi na Jordanu sirijski kralj Antioh Veliki pobedio Egipćane i ušao u Jerusalim, jevrejsko ga je stanovništvo pozdravilo i priznalo njegov suverenitet. Ali nade da će naići bolja vremena nisu se ispunile.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License