17 Vladavina Svestenika Tanah Tora Proroci I Hagiografije

14. GLAVA

VLADAVINA SVEŠTENIKA — „TANAH" (TORA, PROROCI I HAGIOGRAFIJE)
Persijska vladavina nad Judejom trajala je dve stotine godina (oko 500. do 300. godine p. n. e.). Palestinom je upravljao persijski namesnik (peha), koji je ubirao poreze od naroda i održavao red u zemlji. Unutar svoje zajednice Jevreji su uživali samoupravu, a pošto je Mojsijeva Tora bila prihvaćena kao zbornik zakona, najvišu vlast u zemlji imali su duhovni vođi, prvosveštenici jerusalimskog hrama. U porodici Cadok, koju je osnovao prvosveštenik Jošua ben Cadok, dostojanstvo prvosveštenika prelazilo je sa oca na sina. Prvosvešteniku je pomagao „Savet staraca". On je taj Savet konsultovao po pitanjima odnosa sa drugim narodima i po pitanjima života zajednice uopšte. Naročiti uticaj na administraciju imali su „učeni" (poznavaoci zakona, soferim), čiji je zadatak bio da tumače propise Tore. „Savet staraca" i soferim sačinjavali su Veliku skupštinu (Kneset hagdola), koja je pretresala sva važna pitanja uprave i donosila odluke.

Geslo Velike skupštine bilo je: „Budi oprezan u pitanjima pravde, povećavaj broj onih koji uče i podigni ogradu oko Tore!" To je u stvari značilo da uprava treba da nastoji da imenuje poštene sudije, da osnuje mnoge škole, kako bi svaki mladi čovek mogao da uči čitati i pisati, i poštovati propise Tore i primenjivati ih u životu. I sama Velika skupština izdala je niz novih zakona. Prema predanju, ova je Skupština ustanovila molitve „Šema" (Čuj, Izraelu!) i „Šemone esre" (molitva sastavljena od osamnaest blagoslova), koje Jevreji treba da mole svakog dana. U hramu su molitve bile tek dodatak obredu pri prinošenju žrtava, ali u manjim bogomoljama čitava se služba božja sastojala od molitava i čitanja pojedinih poglavlja Tore. Od još većeg značaja bilo je podučavanje po školama. U to vreme, kada su bili retki oni koji su znali da čitaju i pišu, jevrejski soferim su nastojali da svaki građanin nauči da čita Toru.

Tako se u narodu održalo poznavanje starog hebrejskog jezika u doba kada je opšti govorni jezik bio aramejski, koji se upotrebljavao u svim zemljama pod persijskom vladavinom. Za oba jezika soferim su primenjivali asirsko, tj. kvadratno pismo koje se do današnjeg dana upotrebljava za pisanje svitaka Tore i štampanje knjiga. Velikom reformatoru Ezri „Hasoferu" i njegovim sledbenicima (soferim) pripada zasluga za sređivanje biblijskih propisa u tri odeljka: Tora, Proroci i Hagiografije. (Skraćeno ime za sva tri odeljka je „Tanan".) Ezra je prikupio sve što su sveštenici, proroci i hroničari pisali prethodnih vekova, ispravio pogrešne tekstove i od fragmenata sastavio kompletna dela. celi tekst Tore sredio je u pet knjiga:

1. Berešit (Geneza), koja opisuje događaje od stvaranja sveta do Avrama i daje opis života naroda za vreme patrijaraha Avrama, Isaka i Jakova;

2. Šemot (Eksod), koja opisuje ropstvo u Egiptu i izbavljenje pod Mojsijem i sadrži zapovesti date na Sinaju i druge važne propise Tore;

3. Vajikra (Levitik) ili zakon sveštenika, koja sadrži propise o službi u svetilištu i o praznicima, te o društvenim i domaćim dužnostima Jevreja;

4. Bamidbar (Brojevi), koja sadrži opis lutanja po pustinji pod Mojsijem; i

5. Dvarim ili Mišne—tora (Deuteronom), koja je nađena u hramu za vreme Josije.

To su najviši moralni propisi pisani u duhu proroka, a u obliku Mojsijeve oporuke. Ovih pet knjiga još se i danas zovu „Humeš" (Grupa od pet, Pentateuh).

Soferim koji su nastavili Ezrino delo, sredili su istorijske knjige koje opisuju istoriju jevrejskog naroda od vremena kada se naselio u Kanaanu do prvog razorenja Jerusalima, kao i vavilonsko ropstvo. Ove knjige se zovu ,;Prvi proroci", a podeljene su u četiri dela: Jošua, Sudije, Samuel i Kraljevi. Posle ovih dolaze: „Poslednji proroci" — 15 knjiga koje sadrže govore i propovedi trojice velikih proroka (Isaje, Jeremije i Ezekiela) i dvanaestorice manjih proroka (Hoseje, Joela, Amosa, Ovadije, Jone, Mike, Nahuma, Havakuka, Zefanije, Hagaja, Zaharije i Malahije).

„Tora" i „Proroci" su prva dva odeljka Biblije ili Tanaha. Treći odeljak se zove „Ketubim" (Spisi, Hagiografije). U njemu su sadržana razna dela od kojih je jedan deo završen za vreme Ezre i soferima, a drugi deo kasnije.

Najstarijim spisima pripada velika zbirka psalama (tehilim), religioznih pesama i molitava, od kojih su se neke pevale u hramu i školama. Jedan deo psalama nazvan je „Davidovim psalmima", jer se odnose na razne događaje iz života kralja Davida. Ovi psalmi tako duboko izražavaju patnje i radosti ljudske duše, da su kasnije uključeni i u hrišćansku liturgiju.

Tri knjige hagiografija vezane su za ime kralja Solomona, i to: 1. Pesma nad pesmama — ljubavna idila o mladoj seoskoj devojci Sulamit, koja žudi da napusti Solomonovu palatu da bi se vratila u selo svom ljubljenom pastiru;

2. Mišlej Šlomo — Solomonove izreke i poslovice, koje se odnose na razne probleme iz života i sadrže savete za ponašanje ljudi, i 3. Kohelet — melanholična razmišljanja o životu i smrti i o sićušnosti čoveka, koji nikad ne može da dokuči svu životnu istinu i da postigne potpunu sreću. Slične su misli izražene i u knjizi Joba, gde se opisuje život jednog pravednog čoveka, Joba, koji ne samo što nije dobio nagradu za svoju pravednost, već je bio i izložen teškim patnjama. Job se prepire sa bogom i traži da u svetu zavlada pravednost.

Iza Jobove knjige dolaze tri manje knjige, zvane Megilot, i to: 1. „Ejha" — zbirka tužbalica o tragičnom razorenju Jerusalima (predanje ih pripisuje proroku Jeremiji); 2. ,,Ester", koja sadrži priču o Ahasveru, Hamanu i Mordehaju, i 3. ,,Rut" — slika o životu pastira u doba sudija.

Seriji knjiga proroka pripada i knjiga „Danijel", pisana kasnije, koja na aramejskom opisuje šta je pravednik Danijel iz Vavilonije video u snu o sudbini svih jevrejskih kraljevina i jevrejskog naroda sve do grčke vladavine. Poslednje tri knjige hagiografija su istorijske kronike. „Knjiga Ezrina" i „Knjiga Nehemijina" opisuju delatnost ove dvojice vođa, a knjiga „Divre hajamim" je hronika kraljeva iz kuće Davidove — od Davida do Cedekije.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License