14 Kako Je Narod Shvatao Boga Svet I Istoriju

11.GLAVA

KAKO JE NAROD SHVATAO BOGA, SVET I ISTORIJU
Stvaranje sveta i život prvih generacija ljudskog roda prikazani su u prvoj knjizi Tore, u knjizi „Berešit" (,,U početku", „Geneza"). Ne treba misliti da te knjige sadrže samo lepe priče za decu. One odražavaju verovanja i shvatanja starih pokolenja ne samo Jevreja, već i drugih naroda. U Tori su sve priče protkane dubokim mislima o kretanju sveta i čovečanstva.

Svet je bio stvoren za šest „dana". Pre toga postojao je samo pust prostor, haotičan i neuobličen, obavijen tamom. Bog je rekao: „Neka bude svetlost!", i bi svetlost. Drugog dana bog je stvorio nebo. Trećeg dana se voda odvojila od zemlje i tako su se stvorili okeani i reke i zemlja sa travom, biljkama i drvećem. Idućeg dana pojavili su se sunce, mesec i zvezde. Petog dana stvorene su razne ptice, a vode su se napunile raznim vrstama riba. Šestog dana pojavila su se na površini zemlje razna živa bića, a na kraju se pojavio i prvi čovek. Legenda o stvaranju čoveka kaže da je bog uzeo šaku prašine i udahnuo u nju živu dušu. Dok je čovek spavao, bog je uzeo jedno njegovo rebro i stvorio ženu. Prvi čovek se zvao Adam, jer je stvoren od šake zemlje (adama). Prva žena se zvala Eva (Hava, po hebrejskoj reci haj-život), jer je ona majka svih živih ljudskih bića. Tako je ceo svet stvoren za šest dana, i to po ovom redu: prvo, „nežive" stvari prirode, kao što su voda, zemlja itd., zatim sve vrste biljaka, kao što su trava i drveće, pa onda živa bića, kao što su ribe, ptice, gmizavci i životinje, najzad ljudsko biće, kome je bilo namenjeno da vlada prirodom. Tora takođe kazuje, da je bog, pošto je stvorio svet za šest dana, iskoristio sedmi dao za odmor, pa se zbog toga i ljudska bića moraju odmarati jedan dan u nedelji, tojest subotom.

Prvi ljudski par, Adam i Eva, živeo je srećno u Gan Edenu (raju), u lepom vrtu u kojem je bilo u izobilju svih vrsta voća. Među drvećem ovog vrta bilo je i „drvo života" i „drvo saznanja dobra i zla". Bog je opomenuo Adama da može slobodno da jede plodove sa ma kojeg drveta u vrtu, osim voća sa „drva saznanja". Eva je nekako saznala za primamljivo voće koje raste na tom drvetu i otkinula je nekoliko plodova i pojela, a kako je voće bilo ukusno, dala ga je i Adamu. Od tog trenutka počeli su da sagledavaju i shvataju stvari koje ranije nikad nisu shvatali. Tada su tek postali svesni svoje golotinje i stekli osećanje stida. Načinili su sebi pregače od smokvina lišća i pokrili svoje telo. Tada je Adam čuo glas boga: „Zašto si jeo zabranjeno voće?", a Adam je odgovorio: „Eva mi ga je dala." Eva je, međutim, govorila da ju je zmija, koja je živela u vrtu, nagovorila da to učini. A bog je rekao: „Kazna za vaš greh biće da ćeš ti, Evo, rađati decu u mukama, a ti ćeš, Adame, teško obrađivati zemlju i iz nje izvlačiti svoj hleb u znoju lica svog do trenutka kada ćeš se u nju vratiti posle svoje smrti." Posle ovoga prvi ljudski par je bio proteran iz raja i primoran da svoj opstanak na zemlji održi mukotrpnim radom.

Prva deca Adama i Eve bila su dva sina, Kain i Abel. Kain je obrađivao zemlju, a Abel je bio stočar. Jednom prilikom kada su braća bila u polju posvađala su se i Kain, koji je bio jači, ubio je Abela. Ubica je odjednom čuo glas koji ga je upitao: „Gde je Abel, tvoj brat?", a on je odgovorio: ,,Ne znam, zar sam ja čuvar brata svojega?" Bog je prokleo Kaina zbog njegovog strašnog zločina i rekao mu da će do kraja života biti lutalica, koji nigde neće naći svoj mir.

U ovoj se priči ogleda rivalstvo između zemljoradnika vezanog za zemlju i pastira-nomada, večiti rat čoveka protiv čoveka, naroda protiv naroda.

Adam i Eva su imali i drugu decu, sinove i kćeri. Njihove su se porodice postepeno razvijale u plemena, a odnosi među njima bili su divlji kao među životinjama. Jači su pobeđivali i tlačili slabije; na zemlji nije bilo pravde ni pravičnosti. Videvši ovo, bog je odlučio da zemlju poplavi i uništi loša i divlja pokolenja, da bi ih zamenio boljom vrstom ljudi. Bog je želeo da spase samo Noaha, jedinog pravednika, kome reče da sagradi sebi kovčeg i da se u njega zatvori sa članovima porodice i sa po jednim parom živih bića svih vrsta. Noah je poslušao savet, a kada je nastao potop i cela zemlja bila preplavljena vodom, kovčeg je po njoj plovio. Čim je voda opala, Noah je izišao sa svojom porodicom i sa svim živim bićima koja su bila u kovčegu, i tada je iz njih nikao novi živi svet. Bog je obećao Noahu da više neće biti potapa i u znak pomirenja između sebe i čoveka stavio je dugu u oblake. Slična priča o opštem potopu bila je vrlo raširena među narodima Azije, no u Tori joj je dato moralno tumačenje, po kome je ovaj potop imao za cilj da loše ljude zameni dobrim.

Noah je imao tri sina: Šema, Hama i Jafeta. Od njih, njihove dece i njihovih unuka poniklo je novo čovečanstvo: porodice, plemena i narodi. Prvo su svi govorili istim jezikom i razumeli su jedni druge. Jednom prilikom okupilo se mnoštvo naroda u Vavelu (Vavilonu) i počelo da gradi veliku kulu. Trebalo je da bude tako visoka da dopre do neba. I trebalo je da bude vidljiva iz daleka, kako bi ljudi mogli da je vide, da se ne bi rasturili po svetu. Izgradnja kule trajala je vrlo dugo, tako da su graditelji postepeno počeli da govore različitim jezicima, pa nisu više razumeli jedni druge. Zbog toga je izgradnja kule morala biti obustavljena, a ljudi su se rasuli širom sveta. Došli su u razne zemlje i govorili različitim jezicima. Tri Noahova sina bila su začetnici triju rasa: Semiti su potomci Šema, Hamiti su deca Hama, a Jafetiti deca Jafeta. Semitska grupa obuhvaćala je Asirce, Vavilonce, Aramejce, Izraelce (Jevreje) i Arape; hamitska Egipćane, Kušite (Etiopljane) i crne narode Afrike; a jafetitska grupa bele evropske narode. Jevreji potiču od semitskog plemena Ivrim (Hebreji), a njihov prvi praotac bio je Avram Haivri, o kome je bilo reči u početku ove knjige.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License