13 Zivot I Obicaji Jevreja U Anticko Doba

10. GLAVA

ŽIVOT I OBIČAJI JEVREJA U ANTIČKO DOBA
Dok je jevrejski narod živeo u svojoj zemlji u Kanaanu, koja se zvala i Palestina i Erec Jisrael, glavno mu je zanimanje bilo zemljoradnja. „Imati svoj vinograd i sedeti pod svojom smokvom", smatralo se najsrećnijim i najmirnijim načinom života. Veliki ljudi, kao kralj Saul, kralj David i proroci Eliša i Amos, potiču iz zemljoradničkih redova koji su bili najbrojniji u narodu. Glavni godišnji praznici bili su prilagođeni životu zemljoradnika. Pesah je bio praznik proleća (Hag-haaviv), kad sve počinje da raste na poljima; Šavuot je bio letnji praznik žetve (Hag-hakacir), a Sukot se slavio u jesen kada su se plodovi skupljali na poljima i obavljala berba u vinogradima (Hag-haasif). Vremenom su ovi zemljoradnički praznici dobili karakter istorijskih i verskih svečanosti. Pesah se slavio u znak sećanja na oslobođenje iz egipatskog ropstva; Šavuot se slavio u spomen na „davanje Tore", na dan kada je Mojsije doneo sa Sinajske gore deset zapovesti; Sukot je podsećao na lutanja po pustinji, kada su Jevreji živeli u šatorima i kolibama.

Svake sedmice jevrejska je porodica slavila šabat — dan odmora; svetkovanje šabata (subote) postalo je obavezno. Praznovanje subote imalo je ogromnog ekonomskog i duhovnog uticaja na život naroda. Svakom je bilo time omogućeno da sedminu života posveti višim, duhovnim interesovanjima i osveženju fizičke snage potrebne za dalji rad.

U većim gradovima Jevreji su se bavili i trgovinom; veštinu trgovanja naučili su od svojih suseda Feničana. Nekada se govorilo, da Feničanin upotrebljava lažne mere i da traži prekomerne cene od svojih kupaca. Na trgovinu se gledalo kao na ne baš pošteno zanimanje, ali su kasnije nestale ove predrasude, pa je čak i novac postao predmet trgovanja. Bilo je i takvih bogataša koji su davali novac na kamatu, pa su često, kao što je to već napomenuto, prisvajali celu imovinu siromašnog dužnika ako ovaj nije mogao da vrati dug. Tora je ovo zabranjivala; ona je sadržavala odredbu da se siromašan čovek, kome je dat zajam, ne sme tlačiti. Ako je neki siromašan čovek založio svoje odelo, ono mu se moralo vratiti „kada sunce zađe", kako bi mogao da spava u svom odelu.

Porodični život bio je prilagođen običajima koji su u to vreme vladali na Istoku, ali Tora je mnoge od tih običaja menjala. Muškarcima je bilo dopušteno da imaju dve žene, a bogataši su mogli imati i više od dve, ali kod Jevreja je preovladavala monogamija. Dve se žene u istoj porodici većinom nisu slagale i stvarale su neprilike mužu. Ako muž nije bio dosta bogat, bilo mu je teško da izdržava mnogobrojnu decu koju bi mu dve žene rodile. Zbog tih razloga obrazovaniji su prihvatili monogamiju. Po Tori majka je bila izjednačena sa ocem i zapovesti Tore su nalagale podjednako poštovanje i oca i majke.

Bogatije porodice imale su robove — muškarce i žene — ali kod starih Jevreja ropstvo nikad nije imalo onako okrutne oblike kao što je u to vreme bio slučaj u drugih naroda, kod kojih se sa robovima postupalo kao sa životinjama. Jevrejin rob u jevrejskoj porodici nije morao da robuje više od šest godina, a njegov je gospodar bio dužan da ga sedme godine oslobodi. Ako je rob želeo da i dalje ostane u domaćinstvu, jer je bio privržen gospodaru, njemu bi gospodar probušio uvo šilom i simbolično ga privezao za vrata kao znak da je on sami želeo da zauvek ostane kod svog gospodara. Ljudi i žene stranog porekla mogli su biti držani kao robovi neograničeno vreme i prodavani drugom gospodaru.

Svi slobodni stanovnici zemlje, uključujući i strance, uživali su građanska prava. Tora naređuje: ,,Ne zlostavljaj stranca u svojoj sredini! Seti se šta oseća stranac jer si i ti bio stranac u Egiptu!" Briga za siromašne bila je dužnost zajednice. Siromašnima je bilo dopušteno da pokupe ono što je posle žetve i berbe ostalo na poljima i vinogradima imućnih. Prema propisima Tore svaka sedma godina je bila šabatska godina ili šmita. U toku te godine zemljoposednici su morali da prepuste sirotinji svoja polja i vinograde, a zajmodavci su morali oprostiti dugove. Za razliku od vladara ostalih naroda, jevrejski kraljevi nisu imali neograničenu moć. Retki su među njima bili despoti i tirani. U svim državnim poslovima kraljevi su bili dužni da se savetuju sa „Starcima" (senatorima). Ako bi kralj povredio zakon i ako bi se smatralo da je njegova politika pogrešna, proroci bi ga strogo prekorevali. Samuel je prigovorio Saulu, Natan je ukorio Davida, Elija je zapretio Ahabu, Isaja je opomenuo Ahaza, a Jeremija je savetovao Jehojakima i Cedekiju. Prorok je govorio u ime boga, a kralj je vodio računa o njegovim recima čak i onda kad mu se one nisu sviđale.

Jevrejska vera se razvijala sporo, a pojedine društvene klase različito su je tumačile. Bilo je ljudi koji su verovali da je bog jevrejskog naroda (Elohej Israel) samo jedan od mnogih bogova u koje su verovali razni narodi. Ali je bilo i takvih koji su verovali da za sve ljude postoji samo jedan bog, tvorac neba i zemlje, koji se najpre pojavio jevrejskom narodu, da bi ovaj kasnije druge narode poveo putem prave vere. Ideju o univerzalnom bogu tumačili su proroci u svojim vatrenim govorima; oni su veru u boga povezivali sa učenjem o visokom moralu. Po tom učenju bog zahteva da ljudi budu čisti i pošteni, da vole svog bližnjeg, da ne bude razlike između bogatih i siromašnih, da žive kao deca jednog oca; one koji se pridržavaju ovih zakona, bog voli više nego one koji prinose žrtve. Međutim, bilo je razlike između učenja proroka i učenja sveštenika (kohanim). Sveštenici su smatrali da se bogu služi molitvom i prinošenjem žrtava u hramu, dok su proroci (kao Isaja i drugi) neprekidno propovedali da se bogu služi dobrim delima, plemenitošću srca, ljubavlju prema bližnjima i pravednošću u društvenim odnosima. U starim svetim knjigama jevrejskog naroda — pet knjiga Tore i knjige proroka — sadržana su oba učenja: učenje proroka i učenje sveštenika. Ovi spisi sadrže i sve zakone i narodna shvatanja o bogu, o vasioni, o životu i smrti, a prikazuju i istoriju jevrejskog naroda i njegov položaj među ostalim narodima.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License