10 Kralj Solomon I Izgradnja Hrama

7. GLAVA

KRALJ SOLOMON I IZGRADNJA HRAMA
Solomon je nasledio od svog oca veliku kraljevinu, obezbeđenu od napada susednih naroda. Narod nije više imao potrebe da vodi ratove sa svojim susedima i mogao je da se posveti mirnodopskim poslovima. Za Solomonove vladavine svak je živeo u miru, „svak je sedeo u svom vinogradu i pod svojom smokvom". Narod se bavio poljoprivredom, zanatima i trgovinom. Salomon je sklopio savez sa svojim susedima Feničaniima, najboljim trgovcima starog sveta. Feničani iz Cura (Tir) i Sidona, dveju sredozemnih luka, naučili su Jevreje da trguju, pa su jevrejski trgovci zajedno sa Feničanima odlazili brodovima u daleke zemlje radi kupovine i prodaje robe. Solomon se ženidbom povezao i sa vladajućom kućom Egipta; jedna od njegovih žena bila je kći egipatskog kralja.

Kralj Solomon bio je poznat kao najmudriji čovek svog vremena. Ljudi iz dalekih zemalja dolazili su da čuju njegove mudre reči, izreke i misli. Tako postoji priča koja ilustruje njegovu mudrost u izricanju presuda: dve žene su mu se obratile molbom da odluči u njihovom sporu; jedna od njih reče: ,,Živele smo u jednoj kući i obe smo se porodile. Dok smo spavale, ova žena leže na svoje dete i nehotice ga ubi. Kada je otkrila šta se dogodilo, svoje mrtvo dete položi meni u naručje, a moje uze sebi, pa sad kaže da je živo dete njeno." Druga žena je tvrdila da sve to nije istima i da je živo dete zaista njeno. Da bi utvrdio istinu, Solomon reče svom sluzi: „Donesi mač da živo dete rasečemo na dvoje i podaj po jednu polovinu svakoj od njih!" Jedna žena je tada uzviknula: ,,Ah, kralju, nemoj ga ubiti, podaj njoj dete!" Druga je pak žena rekla: „Neka ne bude mi meni, ni njoj, raseci ga!" Solomon tada reče: „Sada znam koja je prava mati", i naredi da se dete preda ženi koja nije dopustila da se ono ubije. Narod se divio mudrosti kraljevoj.

Kao svi veliki vladari tog vremena, i Solomon je voleo da ukrasi svoju prestonicu lepim građevinama. Za vreme njegove vladavine Jerusalim je postao divan grad sa palatama i lepim kućama. Pre svega, podigao je veličanstven hram. Hiljade radnika i robova, Feničana i Jevreja, vadilo je u planinama kamen, seklo građu po kedrovim šumama Libana i dovlačilo sav taj materijal u Jerusalim. Hiram, kralj Feničana iz Tira, Solomonov prijatelj, poslao mu je svoje najveštije graditelje koji su, uz pomoć jevrejskih radnika, izgradili hram. Unutrašnja strana kamenih zidova bila je obložena skupocenom kedrovinom u duborezu i ukrašena zlatnim ukrasima. Građevina je postala oličenje raskoši i umetnosti. U samom hramu bio je smešten bakreni oltar za prinošenje žrtava — volova i ovaca. Tu se okupljao narod iz cele zemlje, naročito za vreme praznika Pesaha, Šavuota i Sukota. Jerusalimski hram bio je tako veličanstven da su i stranci iz dalekih zemalja dolazili da mu se dive. Oni su se divili i raskošnim palatama koje je Solomon sagradio za sebe, svoje žene i svoje dvorjane.

Ovaj sjaj Jerusalima mogao je biti postignut samo po cenu teških poreza koje je iscrpljeni narod teško podnosio. Mnogo je morao da plaća i bogat i siromah, a hiljade njih je prisilno odvedeno na težak rad. Građevine i svečane palate nicale su iz patnji naroda. Radnici, zanatlije i zemljoradnici su siromašili, tako da je broj nezadovoljnih stalno rastao. Jerovoam, vojni zapovednik iz plemena Efrajim, iskoristio je ovo stanje i počeo da buni narod protiv kralja. Da bi opravdao svoje napade, ukazivao je na reci proroka Ahije iz Šiloa, koji nije voleo Solomona zbog njegove rasipničke raskoši. Jednom prilikom, kada je u polju sreo Jerovoama (Jerobeam), prorok je sa njega skinuo ogrtač, razderao ga u dvanaest delova i vratio mu deset govoreći: „Od kraljevine Solomonove otcepiće se deset plemena i izabraće tebe za kralja." Jerovoam je potajno već pripremao pobunu plemena Efrajim, ali je Solomon to doznao i naredio da ga ubiju. Međutim, Jerovoam je pobegao u Egipat.

Posle Solomonove smrti, dok se njegov sin Rehovoam (Rehabeam) pripremao da ga nasledi, izbila je pobuna. Jerovoam se vratio iz Egipta, a pleme Efrajim se okupilo oko njega. Narodne starešine su se sastale u drevnom gradu Šehemu da se posavetuju o izboru budućeg kralja. Rehovoam je i sam došao na taj sastanak, a starešine su mu se obratile recima: „Tvoj otac nam je stavio težak jaram. Ako obećaš da ćeš nam olakšati teški teret, mi ćemo ti služiti." Na to im je Rehovoam grubo odgovorio da neće dopustiti da mu se postavljaju uslovi, a namera mu je da narodu nametne još teže terete. Sinovi Efrajima su na to digli zastavu pobune i uzviknuli: „Šta će nam Davidova kuća? Jevreji, vratite se svojim ognjištima!" Sinovi Efrajima i devet drugih plemena izabrali su za svog kralja Jerovoama, a samo su plemena Juda i Benjamin ostala verna Rehovoamu. Tako je razdor podelio kraljevinu na dva dela: na Judu ili kraljevinu Judeju i na Efrajim — kraljevinu Izrael (oko 930. godine pre nove ere).

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License